Партнери или нема разговора

У Републици Српској, међу првим приоритетима када су страхови у питању, помињу могућност да Милорад Додик буде смењен. Кажу да другог немају и да би ту био крај њиховог политичког опстанка. Феномен лидера Независних социјалдемократа тако је заокружен: политичар који је, по избору Биљане Плавшић, постао премијер са само два посланика, данас нема алтернативу. Најчешће кажу да је то зато што се држи речи. Осим у једном случају. Иако је рекао да би за Босну навијао само кад игра против Турске, обећање није испунио. На дан када се такав сусрет одиграо, занимала га је само утакмица Србија-Финска, Босна га није дотицала...
Са друге стране, и Додик има страхове. Удари на уставни систем који се покушавају извести под слоганом "један човек, један глас", чиме би већински муслимански део становништва прегласао српски, његова су највећа мора. Поставио је последњу брану наставку експеримента мултиетничности и каже да преко ње нико неће прећи. Ни Бошњаци, ни високи представници, ни цела међународна заједница...
- Бошњаци данас, кроз све што раде, покушавају протурити елементе унитарности, и за то увелико лобирају у једном делу међународне заједнице. Осујетићемо им ту намеру. То им гарантујем!

Покушај је - или да се Срби асимилирају у "мултиетничком" друштву, или да се протерају?
- Није могуће очекивати ни једно, ни друго. Шта би значила асимилација Срба? Да пређу у Бошњаке? Срби неће отићи одавде. Ово је њихова земља. Дакле, могуће је само да се нађе модел који функционише. А то значи да неће бити прегласавања. И да Боњаци никад неће постати то што желе - политичка већина која одлучује у име српског народа.

Ваш одговор је предлог за федерализацијом БиХ? Верујете ли стварно да ће та идеја проћи, како код друга два народа, тако и код међународних фактора?
- То је најбоље решење. Али, запањује понашање мређународне заједнице која, ни после толико година, није спознала реалност у БиХ. Она и даље истрајава на стереотипном моделу из 1996. године, по којем постоје лоши и добри момци. Ја им одговарам: Или ћемо бити партнери, или са нама више нећете разговарати. Ако нас посматрате било како другачије, осим као партнере, онда сте на погрешној адреси.

Не плашите ли се да идеја федерализације може бити опасна, да Хрвати и Бошњаци неће пристати да поделе свој део Босне, него ће покушати да задру у део Српске?
- Не. Хрвати су значајно изгубили капацитет низом погрешних потеза које је њихово вођство имало. Хрвати у БиХ су колатерална штета укупне хрватске политике. Они морају да постану фактор у договорима и да добију савезнике за то. Савезници им, то ваљда схватају, нису Бошњаци.

Ви бисте им понудили савезништво?
- Једини реалан савезник Хрватима могу да буду Срби. Али, то зависи од Хрвата. Али, тада ће морати да буду свесни реалности. А, реаност је јасна: ниједан центиметар Републике Српске неће бити изопштен из њене територије.

Ви сте, за нешто више од годину дана, поставили блокаду на пренос надлежности на органе у Сарајеву. Последњи бастион је српска полиција. Колико још можете да издржите?
- Бесконачно. Могу да чекају и сто година, то се неће десити. Полиција Републике Српске остаје компонента власти.

Докле ћете ићи у уступцима када је реч о реформи полиције?
- Можемо да прихватимо законе на нивоу БиХ, али по којима ће постојати полиција РС. Даље од тога неће проћи.

Притисци са којима Ви почињете и завршавате радни дан неће престати сами од себе. Шта ако Вас Високи представник смени?
- Притисци се врше сваки дан. И они неће престати. Али, то за мене више не игра никакву улогу. Мене занима само једно: подршка народа Републике Српске.

Плашите ли се смене? Размишљате ли, када одлучите да повучете неки потез за који знате да се Високом представнику неће допасти, да Вам је боље да то не чините?
- Свестан сам да он то може да уради. Али, никад о томе не размишљам.

Шта ако се то догоди?
- Једоставно, нећу то прихватити. Не зато што волим власт, него зато што им нећу дозволити да до те мере понизе и народ и Републику Српску. Наставићу да радим.

Хоће ли моћи баш тако против силе?
- Они могу да доведу борна кола пред зграду Владе и да ми забране да уђем. Мој одговор ће бити следећи: заказаћу седницу Владе овде, на свом имању, и знам да ће сви дићи. Па ћу им довести 200 хиљада људи у Бања Луку, који неће узети пушке у руке, али ће им мирно и достојанствено рећи да тако неће моћи. На крају, формираћу невладину организацију која ће се борити против тих странаца и бићу јачи него што сам данас. Према томе, нека ме пусте да на миру радим свој посао. Не дам им ни Републику Српску, ни полицију. А ако је то разлог да ме смене, нека ме смене, али онда ће имати мене!
Начин како наступате у последње време, упућује на помисао да сте добили подршку неког веома моћног. Има ли улазак Руса у највеће привредне пројекте везе са тим?
- Све је ствар умећа. Немам разлога ништа да кријем. Најважнија ми је подршка људи који гласају, ја сам заветован Републици Српској, њеној будућности и опстаку. Целог свог живота борићу се за њену позицију. Када то узмете за претпоставку, онда вам је јасно да ћу се борити да овде доведем и Русију, и Америку, и Европљане...

Свеједно, стиче се утисак да сте изабрали савезнике...
- То је код нас помало стереотипан прилаз. Свет је комплексан. Нема трајних савезништава. Постоје само трајни интереси. Радује нас повратак Русије на овај простор, али је још јаче присуство и Америке и Европе.

Вас, очигледно, занима само Српска, у концепт БиХ више не верујете...
- Искрено верујем да је БиХ, оваква какву покушавају да направе, веома неизвесна. То је експеримент, а експеримент као вид организације држава никад није успео, па неће ни овде. Понижавања Срба морају да престану.

Ако не престану, који ће бити Ваш одговор? Још стојите иза референдума?
- Апсолутно. Свако ко жели да укине РС, суочиће се са референдумом на којем ћемо одлучити желимо ли да останемо у Босни, или да идемо изван ње. Када се та дилема стави пред Милорада Додика, отићи ћу пред Скупштину и затражити расписивање референдума. Зато им је боље да ме не доводе пред дилему. Зна се како би гласали грађани, а и како бих ја сам гласао.


БРАНИЋЕМО КОСОВО

Хоће ли развој догађаја око Косова покренути реализацију идеје о референдуму или ти догађаји могу да Србе овде иставе мирне?
- Наравно да не могу. Живели смо у истој земљи и, напросто, то са нама има везе. Људи у Бања Луци више прате шта се дешава на Косову, него у Сарајеву. Ми не можемо да прихватимо да Србија буде губитник, да буде понижена и поражена. Решење мора уважавати интересе Србије.

Спречићете да Босна призна евентуално самопроглашење независности Косова?
- Ми смо у апсурној ситуацији, неки би рекли да би нама одговарало да се то деси, јер бисмо и ми могли да се позовемо на право на самоопредељење. Али, ми гледамо шта је интерес Србији. Сарајево нас неће преварити. Зауставићемо покушај да Босна призна независност Косова. Одлуку доноси Председништво, у којем ми имамо члана. Он неће дати сагласност, већ имамо договор, а и механизме како то да спречимо.



ДОСТА МИ СИЛАЈЏИЋА

Запретили сте прекидом контаката са Харисом Силајџићем, уколико не престане да оптужује РС да је злочиначка творевина...
- Јавно кажем: Ако га чујем да омаловажава Српску на неком месту где сам присутан, изаћи ћу. Није реч о српском инату, него ми је доста његових лажи и конструкција. Не забрињава мене Силајџић, него ћутање међународне заједнице на његов расизам. Да је неки српски функционер рекао то што он прича, одавно би био смењен. На примеру Силајџића се најбоље види колико је међунарона заједница необјективна.



ОДЗВОНИЛО МАФИЈИ

У тренутку док разговарамо, у току су хапшења директора железница Српске. Јесте ли кренули у обрачун са разним типовима организоване мафије?
- Тужилаштво је почело да рашчишћава афере. У РС ће се успоставити систем који ће бити брана за будуће покушаје организованог криминала. Судови треба да објасне да је неко фирму која вреди 20 милиона марака купио за 200 хиљада. Ја сам своје рекао, формирао сам специјални суд, тужилаштаво, припремио сву системску и логистичку подршку... Одговорности политичара више нема, све је сада на судству.