Православље се брани на Космету !

Мого сам размишљао о љубави српског народа према Русији. Љубави без интереса, материјалне основе.У питању је искључиво духовна појава. Нелогично је да ваши политичари воде Србију у ЕУ, када је огроман број баш тих земаља признао независност Космета. По том принципу, доћи ће време да ће и сама Србија морати да призна ту независност, милом или силом- каже Александар Кравченко, први човек „ сверуског„ Косовксог фронта”

Косовски фронт, масовна сверуска организација која постоји годину дана, основана са јединим циљем да колико је то год могуће помогне Србе на Косову и Метохији, али и да се и медијски побрине да се информације о правом стању у јужној српској покрајини знају у Русији, јесте универзалан пример како воља, ентузијазам и жеља рађају чуда.Барем када се ради о резултатиима, али и масовном броју чланова у целој Русији.И не само то. Александар Кравченко човек је који улаже огроман напор да све иде како треба. То, вели, ради јер су му Срби у срцу и из посебних разлога. Чини то, ма како некима патетично или стереотипно звучало- из чисте љубави.Свака реч овог хуманисте је истинита. Кравченко, први човек „Косовског фронта” врло је скромна особа, не воли много да прича о сопственим заслугама, али је величанствени борац до краја.

Наш циљ је јасан, уједињавање руских снага, људи, организација, интелектуалаца, омладине, оних који се не мире са ситуацијом на Косову и Метохији, са безнадежним положјаем Срба и желе да помогну. Кад кажем помогну,онда мислим на хуманутарне акције, храну, лекове, али и воља и наша снага да дамо допринос да се тешка ситуација превазиђе, да се питање Космета реши на онај начин који одговара српском православном живљу.

Како функционише Сверуски „ Косовски фронт”?
Нисмо класично удружење, немамо фиксиран број чланова, нити се уплаћују чланарине. Представљају ме као председника КФ, а ја бих то овако протумачио-постоје одређени, одважни, правдољубиви људи који су на себе преузели обавезе. Формалне организације, према мом мишљењу, езистирају реда ради, или неке користи, питање је какве, а и ту се непотребно троши енергија, а позитиван учинак готово да и не постоји.Наш задатак је, да у раду, на делу, будемо максимално ефикасни.Разуме се, у оној мери, у којој нам то прилике, наше снаге и прилично скромна средства омогућавају. Али, хвала Богу, много тога смо успели да реализујемо и због тога смо задовољни.

Ко су чланови „Косовког фронта“ ?
Сваки човек који не прихвата уништавање, цепање Србије, разапињање српког народа на Косову и Метохији на крст-већ тиме постаје наш члан. Људе просто сличан сензибилитет по питању односа према српском народу зближи, уједини. Широм целе Русије, али и Белорусије, Украјине постоји много наших одбора и људи који их воде.Тако је у Моксви, Петрограду, Асраханији, у преко 20 градова смо разгранати.То свакако говори о нашем народу, оном обичном, њиховој спремности да схвате, помогну Србе баш тамо где је најтеже бити и постојати- на Космету.У почетку, дакле пре годину дана, најактивнији су били Московљани, али сада је градски одбор у Перограду за сваку похвалу.Паралелно са организацијом бројних хуманитарних акција, медијском активношћу, када год је могуће одржавамо изложбе потресних докумантаристичких фотографија са Космета, са циљем да увек на то подсећамо наш народ у Русији.Обично се поставке раде у центрима великих градова да буду доступне широј јавности.Наш истакнути члан госпођа Наталија Батрајева, која је, иначе на Космету била и прошле године 18. фебруара до сада је сама уредила више од 14 изложби по целој Русији. У Петрограду је уприличена у градској скупштини. А најчешће нам у сусрет излази Ру ска Православна Црква. Тако је наша прва велика изложба о страдању српског народа на Космету била у срцу Москве у цркве Свете Татјане. Али и у бројним православним гимназијама, којих је, Богу хвала, много у Москви.

Какав је одзив руског народа?
Наш задатак да ширимо истину по целој Русији има, срећом, ефекта и одзив је фантастичан. Нажалост, српски народ о томе, због медијске блокаде у вашиј земљи, не зна пуно, или не знају ништа. Руски народ никада неће бити равнодушан, нити се мири са патњом у Србији. Слично је и са народом у Украјини.Да будем јасан, одмах после такозваног шиптарског самопроглашења, одмах сутрадан, 19. фебруара одржана је изложба у Украјини, која је била невероватно посећена.Нама, по закону у Русјији, за сваку такву активност треба десет дана, док прибавимо све дозволе и папире, а у Украјини је то било могуће одмах.

Деца са Космета су прошле година захваљујући „Косовском фронту” била у Русији 15 дана.Петроград је био град домаћин.

Фасцинантно је колико се руски народ саживљава са патњама, у како их неки зову, српским енклавама, односно гетоима.Наш сајт Срспка РУ, једини је у Русији који на оба језика пише о ситуацији у Србији врло је посећен. Тако је и са сајтом „Косовски фронт”. На хиљаде људи нас посети и када неко од наших или ваших новинара проследи потресни репортерски запис са терена , људи масовно зову, нуде помоћ, хоће да шаљу новац, храну, траже да се деца спасу. Тако је било и када смо организовали долазак малишана са Космета крајем августа прошле године. У рекордном року, за само 10 дана, уз велику помоћ наше цркве, све је било спремно да их дочекамо. Обезбеђен је смештај, храна, испланиран у детаље сваки сат њиховог боравка. Програм су радили са толико ентузијазма да је то било дирљиво. Деца, њих 40 обишли су бројне културно-историјске споменике, наше прелепе цркве, манастире, музеје, дворце... Муњевит је био одзив нашег народа у Русији. Када смо их позвали и рекли да долазе деца са Космета брзо смо сакупили преко четири хиљаде евра.Људи су уплаћивали у црквама. Није било равнодушних.Међутим, било је врло потресноза све нас, када се ближио крај посете српских малишана, питали смо их шта им је најлепше што су доживели у Русији. Рекли су нам- овде је лепо, због тога што је безбедно, овде не трпимо страх. Речи које много говоре!! Слична акција на пролеће паралелно се планира у Москви и Петрограду за студенте са Косова и Метохије.

Кажете у Русији се довољно зна , мада може и боље, о тешким приликама у Србији, на Космету, а у исто време у Србији затаје битне информације!?
Руски народ је обавештен. Зна се да наша државна телевизија и државни медији коректо раде свој посао. Руски новинари су често на Космету, на терену.Снимају, праве репортаже, а наша телевизија их редовно емитује. Поносни смо на руског новинара Аркадија Мамантова, који је добитних елитних новинарских знамења, јер је заслужан за истину о стању у јужној покрајини. Руски народ га због тога дубоко поштује. Он често одлази и у Јужну Осетију. Међутим, времена су таква и светскеприлике, да данашњи новинар, сем информисаности, мора далеко дубље да сагледа проблем, па чак и да потражи одговор, излаз. Када кажем криза у информативном систему, онда мислим на Србију. Нисам баш сигуран да новинари у Србији, који пишу и трагају за истином добро пролазе.Претпостављам да су у некој врсти блокаде.Јер, колико сам имао прилике да видим, протежира се много тога што је антисрпско, и такви новинари су у медијској орбити.Ови други доживљавају непријатности.Остају без посла. Па, где је ту онда демократија. Када сам долазио у марту, носили смо помоћ за Космет, и то не малу. Нико нас одмедија није запазио, или није хтео, или није смео. Ко зна у Србији да постојимо!?Колико се политичара данас истински бори да помогне гладне у Метохији? Да спречи масовни одлазак Срба у Норвешку, на крајњни север.Ми у Русији то знамо,а ко и у којој мери зна у Србији? Да ли је неко покушао да помогне и спречи реку тих очајника, њихових породица.Као човек не могу то да схватим.Разумем да постоје различите политичке опције, програми. Али све те партије су у Србији, а пати српски, дакле, њихов народ!Фрапантна је незаинтересованост срспких политичара. Речи су једно.Сви ми можемо да причамо до сутра. Дела чине човека. Мислим да то нема нигде на свету. Тај феномен у српској политици, равнодушност, лични интереси, бездушје, без слуха за националне интересе, сигуран сам, да ће након одређеног времена проучавати бројне научне институције, социолошке, психолошке, политиколошке...

Примећујете да је у српском народу присутна забрињавајућа депресивност!
Ни за време бомбардовања, нити касније нисам осетио, нити видео у српском народу такав степен летаргије, депресије, апатије, безвољности.Можда би права реч била безнадежност! Чак сам приметио да су и улице сада прљавије, град некако сив. Искључиво се води рачуна о строгом центру. Наравно да би то забринуло сваког добронамерног човека, који у душу познаје ваш народ. А ја сам имао прилике да га упознам у најтежим моментима, ратујући са српским народом за Републику Српску.

Тврдите да косметски проблем није само српски, него и руски?
У оквиру наших активности у Москви, Петрограду, и осталим градовима редовно организујемо предавања о Космету, Србији. Говоре одлични познаваоци прилика у Србији.Одзив је сјајан и често нашем народу у Русији на тим предавањима говоримо, указујемо, да оно што се дешава на Космету, то никако није борба за пуки капитал, за територију. То је буквално бездушно прогањање православног хришћанства. Због тога сви пред Богом сносимо одговорност. Руски народ, у неку руку, зна колика је то трагедија, јер је слично пролазио 30-их година за време револуције, када су уништаване наше цркве, манастири, прогањани свештеници, цео један велики народ и то православни, деценијама је требљен, уништаван.О сеобама да не говорим.Због тога руски народ, а ни наша православна црква, нису равнодушни према вашој агонији.

Указујете да српски народима велику улогу у свету, па и у Русији. Објасните.
Не слажем се да је српски народ- мали народ. Ако неко тако мисли-греши. Српски народ има велику, глобалну мисију. Погледајте кроз историју, векови под Отоманском имеријом, па није затрт, турски ратови, па Први и Други светски рат. Да ли је улога вашег народа у поменутим истиријским околностима била мала?Није и то нико не може да оповргне.Тако је и сада.Србија уистину буди Русију, и то је једна од њених битних улога.Дирљива је љубав српског народа према руском.Можда би Бугари требало да нас воле много више, јер да кроз историју није било Русије, питање је да ли би и шта данас остало од тог народа.Велике жртве је дао руски народ у турским ратовима борећи се за Бугаре. У Бугарској свакако живи добар народ, али они не исказују такве емоције и ту дубину, приврженост Русији. Мого сам размишљао о тој српској љубави. Љубави без интереса, материјалне основе. У питању је искључиво духовна појава.Вероватно преко те дивне вазаности Русија треба да схвати која је њена улога у човечанству. Зашто је баш Русија тако велика земља, зашто као таква постоји, зашто је баш њој Бог дао огромно богатство које нема, нити је икад имала и једна земља на свету?Русија, дакле, мора да брани православље, или како то наши духовници кажу- да сведочи о истини Христовој.Чуо сам овде коментаре појединих аналитичара, да САД у Србима види мале Русе, и да Америка шамарајући Србију, покушава да предочи Русији шта је чека. Званична Русија је то коначно схватила. То би била и порука српском народу. Видите како је решен проблем у Осетији, шта је покушано у Украјини.Гест Киргизије по питању америчке војне базе.Српски народ треба сам да одлучи о својој будућности, евентуалним интеграцијама, Европској Унији, а не да му се она намеће, или да се, што је страшно и понижавајуће- уцењује. Мислим да је нелогично да српски политичари воде Србију у ЕУ, када је огроман број баш тих земаља признао независност Космета.По том принципу, доћи ће време да ће и сама Србија морати да призна ту независност- милом, или силом!