BitLab хостинг
Почетна страница > Новости

Генетски модификовани кромпир у ЕУ?

Генетски модификовани кромпир у ЕУ?
14.06.2009. год.
Након нове потврде о непромењеном ставу званичника ЕУ о одсуству опасности од генетски модификованих врста кромпира по здравље људи, произвођачи ГМО се надају одобравању модификованог кромпира на територији Уније. Агенција за безбедност хране Европске уније саопштила је у Бриселу да неће променити свој став да генетски модификоване врсте кромпира не представљају опасност по људе и животну средину. Немачка компанија БАСФ АГ, која је направила врсту кромпира "амфлора" који се користи за производњу високо квалитетног штирка за папир, саопштила је да таква одлука отвара пут за одобравање генетски модификованог кромпира на територији Уније. Двојица научника у Агенцији нису се међутим, на панелу, сложила са одлуком наводећи да нежељени ефекти још не могу бити предвиђени и да је могућ трансфер гена између биљака и бактерија. Представници групе за заштиту животне средине "Гринпис" (Greenpeace) навели су у саопштењу да су шире консултације научника обавезне, уколико се желе избећи негативне последице генетски модификованог поврћа. Узгајање већине генетски модификованог поврћа забрањено је у Европи због страха да би њихово семе или полен могли да се прошире на друге врсте. Генетски модификовани организми Oрганизми чији је генетски материјал измењен помоћу техника генетичког инжењеринга називају се генетски модификовани организми (ГМО). Применом тих техника користе се ДНК молекули различитих извора, чијим се комбиновањем у нову молекулску структуру ствара нови скуп гена. Тај ДНК материјал се потом преноси у организам, чиме се постиже модификација постојећих или стварање потпуно нових гена. Организми којима је убачен ДНК материјал који је оригинално постојао у некој другој врсти називају се трансгенични организми. Неки генетски модификовани организми не садрже ДНК материјал друге врсте и стога нису трансгенични, већ се називају цисгенични. У Европи су употреба и узгој цисгеничних организама уређени истим законима као трансгеничних организама, али стручњаци сматрају да би требало да њихова промена буде регулисана на исти начин као и конвенционалнои узгој биљака. Резултати цисгеничних промена далеко су мањи у поређењу са изменама на организмима подвргнутима мутагенези, процесу који је масовно примењиван пре него што је развијен генетички инжењеринг. Како се до резултата цисгенезе може доћи и преко конвенционалног узгоја биљака, неки стручњаци сматрају да тај начин модификовања организама не би требало критиковати у истој мери као трансгенетика.

  • Повезане теме


Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ


Грађани Србије имају најповољније мишљење о Русији, док је најнеповољније мишљење о НATO-у, показују ексклузивна истраживања Ипсоса за РТС.

Влада у Триполију, која у ствари контролише тек половину Либије, обзнанила је да неће дозволити прераспоређивање руских снага и наоружања који су, после пада режима Башара ел Асада, остали...


Руски председник предложио је тестирање западних одбрамбених система против нове руске хиперсоничне ракете

Србски научник, писац, дипломата и политичар Владимир Кршљањин је током свог децембарског говора на МГИМО универзитету Министарства спољних послова Русије на Међународној конференцији \"НАТО: 25 година експанзије\" тврдио да...


Кијев је прекршио „правила ратовања“ циљајући високог војног официра у Москви, изјавио је Кит Келог


Остале новости из рубрике »
BTGport.net - у1
Русија у XIX веку

СЛИКА СЕДМИЦЕ

WEB SHOP
WebMaster

ДјЕВОЈКА ДАНА