Додик: "Прудска тројка" тражи укидање ОХР-а?

Додик је подсјетио да му је у разговорима високи представник ЕУ за спољну политику и безбједност Хавијер Солана пренио да БиХ неће моћи постати чланица ЕУ док се не затвори ОХР.

Он је за РТРС изјавио да ће се у оквиру прудских разговора пробати пронаћи нека рјешења, али да неће моћи бити ништа на штету Српске.

Коментаришући да ли има простора за договор када је СДА изашла са радикалним ставовима у својој платформи, Додик је рекао да је политичка реалност да је та партија код Бошњака добила највећи број гласова и да имају одређену улогу у заједничким институцијама.

"Вољели или не вољели, ми морамо сјести и покушати и направити неке ствари. Прошло је вријеме у коме ће они имати иза себе међународну заједницу која ће нешто наметати", истакао је Додик.

Предсједник Владе РС Милорад Додик сматра да се највећа штету БиХ и њеном европском путу наноси због чињенице да је Канцеларија високог представника и даље присутна и да је ОХР, који би требало да буде фактор стабилности, постао фактор нестабилности.

Он је навео да је три седмице прије сједнице Савјета за провођење мира (ПИК), који треба да одлучи да ли ће остати ОХР, стање као и прије прије мартовског засједања ПИК-а кад је било релативно мирно и онда је дошло до ''опште турбуленције'' што су креирали људи из ОХР-а.

Додик је истакао да није проблем високи представник, већ ОХР у којој је група људи који су креирали и управљали БиХ и желе то да наставе.

"Они су креирали и причу о `духу Дејтона`, која је и стратешка грешка ОХР-а, јер су требали провести `слово Дејтона` и да су то урадили БиХ би данас била једна од стабилнијих заједница'', истакао је Додик и додао да су они кренули и у тумачење Дејтонског споразума, што би требало да ради високи представник, а не ОХР.

Додик је рекао да не очекује употребу бонских овлашћења нити смјене због закључака Народне скупштине РС о ефектима преноса надлежности.

"Кога да смијени? И ово што је смијењен овај из Сипе (Радислав Јовичић), видјећемо на који начин ће се то завршити, јер то није завршено. То је злоупотреба. То је неприхватљиво. Влада РС ових дана разматра на који начин ће то вратити'', рекао је Додик.

Он је изразио увјерење да је високи представник био доведен у заблуду када је извршио ову смјену.

"Ово не долази у обзир. Због (првог замјеника високог представника у БиХ) Рафија Грегоријана који је у паничном страху од не знам ни ја од чега, који прихвата разне чаршијске приче о нечему, доводи озбиљне институције да праве озбиљне грешке'', навео је Додик.

Он је истакао да ће закључци Народне скупштине РС о преношењу надлежности са РС на БиХ бити објављени почетком наредне седмице и навео да РС није против БиХ, али да неће бити доведена у позицију да због неке ''имагинарне приче'' о некој нормалној земљи Српској буду узимана овлашћења.

"За који дан, у понедјељак или уторак, закључци ће бити објављени. Ако их високи представник укине или суспендује, ко нама брани да их спроводимо, поготово у ситуацији када оде високи представник'', нагласио је Додик.

Он је нагласио да је институционална и политичка снага Српске јача него икад и да се у БиХ ништа не може догодити ако то неће РС, што није било лако изградити.

Коментаришући истрагу коју води Сипа против њега и више лица, Додик је рекао да је Сипа нелегална, јер у њој постоје паралелни системи, а о чему се огласио и Савјет министара БиХ.

Он је констатовао да су се докази почели прикупљати у току истраге, да се том истрагом удара на власт, јавни РТВ сервис и водеће привреднике.

Додик истакао да Суд и Тужилаштво БиХ, у којем су ангажовани и страни суци и тужиоци, нису формирани према Дејтонском споразуму.

"Немам повјерења у судију или тужиоца Бошњака који ради у Суду или Тужилаштву БиХ'', рекао је Додик објашњавајући да то није због анимозитет према том народу, већ због питања објективности према некоме из Бањалуке.

Према Додиковим рјечима многима смета што је РС бољи дио БиХ и што је напредовала у протеклом периоду.

Додик је рекао да је данас много боље у РС него раније, наводећи да је 2005. године бруто национални доходак био 5,7 милијарди КМ, а прошле године је износио више од осам милијарди КМ.