Стрељано око 800 Зајечараца!

ПОСЛЕ Другог светског рата, само у Зајечару је, по кратком поступку, убијено више од осам стотина људи које су преки судови означили као народне непријатеље. Њихова тела и дан-данас почивају у две масовне гробнице на оближњем пропланку Краљевица, које је омиљено излетиште мештана овог краја.
- До ових стравичних података дошли смо, пре свега, захваљујући сведочењима рођака настрадалих људи - открива, за „Новости“, Сузана Томић, директор Историјског архива Тимочке Крајине. - Нажалост, прецизних података колико је људи стрељано, јер су, наводно, сарађивали са окупатором - нема, будући да је то била архива Озна, која је, највећим делом - уништена.
Наша саговорница истиче да су уредбом Врховног штаба, од 29. маја 1944. године, била прецизирана најтежа кривична дела. Наредне године, и привремена Народна скупштина ДФРЈ усвојила је Закон о кривичним делима против државе и народа. Преко ноћи, невини људи проглашавани су народним непријатељима, а казна је унапред била одређена - смрт стрељањем.
- После завршетка Другог светског рата организовани су војни судови који су пресуде доносили по кратком поступку - додаје архивиста Зоран Јанковић. - У почетку су, после пресуда, објављивана саопштења ко је и због чега погубљен. Тек када су видели да је то контрапродуктивно, комунисти су напустили ту праксу и родбини побијених „народних непријатеља“ саопштавали да су њихови најближи упућени на принудни рад у борски рудник бакра или у Русију. Од мора тих памфлета успели смо да сачувамо само два која недвосмислено сведоче о сулудим разлозима због којих су убијани људи.
Затвореници су били смештени у затвору иза зграде данашњег Општинског суда у Зајечару и у артиљеријској касарни, а смакнућа су се обављала углавном ноћу.
- Постојала су три стратишта - каже Јанковић. - Најчувеније је, свакако, „коњско гробље“ на Краљевици, како су комунисти поспрдно називали место где су стрељани „народни непријатељи“. Егзегуције су се вршиле и на месту званом Сењак, недалеко од артиљеријске касарне, и у засеоку Дубоки Поток, на путу ка зајечарском селу Николичево.
Директор Историјског архива Тимочке Крајине истиче да се, будући да писани трагови о томе не постоје, претпоставља да су побијени људи сахрањивани у плитким јамама на Краљевици. Као једна од масовних гробница помиње се место где је касније подигнут споменик Љуби Дидићу, вођи Тимочке буне.
- Потомци и рођаци побијених људи тражили су од тадашњих власти да им дозволе да достојанствено сахране своје ближње, али им то није било дозвољено - каже Томићева. - Зато су они, под окриљем мрака, долазили до гробница, рукама и ноктима их раскопавали и, по одећи, тражили своје мртве. Касније су комунистичке власти забраниле свако окупљање на том месту, тако да је до данас остала непознаница колико је заиста људи побијено у слепој одмазди. У међувремену, готово комплетна архива је уништена или је завршила ко зна где. Зато данас само можемо да претпоставимо да је број убијених „народних непријатеља“ био око осам стотина. Међутим, оно што мене плаши јесте могућност да је тај број далеко већи...

ЈЕДАН ОД СПИСКОВА СТРЕЉАНИХ ПО ПРЕСУДАМА ВОЈНОГ СУДА ПРИ КОМАНДИ ЗАЈЕЧАРСКОГ ВОЈНОГ ПОДРУЧЈА, ИЗ НОВЕМБРА 1944. ГОДИНЕ

1. Александар Маринковић - полицијски агент из Зајечара
2. Видак Мишковић - капетан Граничне страже из Новог Корита
3. Борис Поховски - белогардејац
4. Владимир Полхитрудов - белогардејац
5. Михајло Долгополов - белогардејац
6. Александар Нинић - кројач из Зајечара
7. Јован Радуловић - земљорадник из Зајечара
8. Милош Миковић - матурант из Скопља
9. Велимир Петковић - директор из Зајечара
10. Петко Н. Каменовић - из Зајечара
11. Никола Каменовић - из Зајечара
12. Милан Ћунковић - шеф ложионице у Зајечару
13. Борислав Башић - из Зајечара
14. Коста Милосављевић - месар из Зајечара
15. Милутин Јоновић - бравар из Зајечара
16. Гојко Бурић - пешадијски наредник
17. Никола Марковић - општински стражар из Зајечара
18. Борислав Мишић - ученик из Зајечара
19. Светозар Цветковић - глумац из Ниша
20. Милан Милојковић - трговац из Зајечара
21. Радован Симоновић - из Зајечара
22. Давид Пећанац - жандармеријски наредник у пензији
23. Цветко Јовановић - из Зајечара
24. Јован Живковић - из Грлишта
25. Чедомир Мишић - из Вражогрнца
26. Светолик Мишковић - трговац из Зајечара
27. Андрија Ковачевић - архивар Среског суда у Зајечару
28. Живко Панић - из Заграђа
29. Василије Цанић - из Заграђа
30. Виден Петковић - из Заграђа
31. Добривоје Јовић - полицијски агент из Зајечара
32. Антон Кочевар - учитељ, избеглица из Словеније
33. Јован Нешић - писар Среског поглаварства из Зајечара
34. Сергије Мартинов - белогардејац из Зајечара
35. Нина Мартинов - супруга Сергија Мартинова
36. Петар Најдановић - из Заграђа
37. Ранђел М. Станковић - из Заграђа
38. Ђорђе Јовановић Ђерко - из Заграђа
39. Томанија П. Боцић - из Заграђа
40. Чедомир Митић - из Заграђа

ГРАДОНАЧЕЛНИК БОШКО НИЧИЋ
ОЧЕКУЈЕМО ЕСХУМАЦИЈУ
БОШКО Ничић, градоначелник Зајечара, каже за наш лист да је дефинитивно дошло крајње време да се лешеви из две масовне гробнице ексхумирају и да се сахране како доликује.
- Причу о масовним гробницама на Краљевици зна готово сваки Зајечарац - наглашава Ничић. - Међутим, после толико времена, за млађе генерације то је постало нека врста урбане легенде. СПО и Нова демократија су, средином
деведесетих година прошлог века, недалеко од споменика Љуби Дидићу, подигли крст који је означавао једну од масовних гробница. Међутим, тај белег је убрзо поломњен. Али, ако се обистини најава надлежних о ексхумацији тела стрељаних људи, на том месту би, дефинитивно, морао да се постави споменик који ће сведочити и будуће генерације опомињати на једно сулудо време, које се, надамо се, никада више неће вратити.
Љубиша ТРИФУНОВИЋ

* * * * *

БОЖИДАР ЗЕЧЕВИЋ ПРОНАШАО У МОСКВИ ЈОШ НЕВИЂЕНЕ СНИМКЕ ГЕНЕРАЛА МИХАИЛОВИЋА
СТАЉИН СНИМИО СУЂЕЊЕ ДРАЖИ

На лични Стаљинов захтев, у Београд је послат један од најбољих сниматеља документариста из СССР, Блашков, да донесе у Москву што више материјала са процеса Дражи Михаиловићу, јер је Стаљин одлуке често доносио на основу филмова а не стварности - објашњава Божидар Зечевић за „Новости“. - Реч је о врло квалитетним снимцима чији је мали део приказан у совјетском журналу, док је већи сачуван у архиви, а ја сам успео да дођем до тог материјала и да га идентификујем.
Ексклузивни, никада до сада виђени снимци суђења Дражи Михаиловићу, први пут ће бити емитовани у играно-документарној серији Божидара Зечевића, коју припрема у сарадњи са холивудским продуцентом Рашом Драшковићем. Окосницу серије „Суђење столећа - процес Дражи Михаиловићу“ чине кадрови из суднице, недавно „ископани“ из московских архива.
Први пут ће снимци суђења бити „озвучени“. Пре више од шест деценија, Радио Београд је емитовао делове, а комплетан звучни запис никада није пуштен у етар. Веома компликован процес спајања сачуваних слика са звуком, довршен је уз помоћ наставника школе за глувонему децу.
За овај пројекат Зечевић је окупио двадесетак историчара, уз исто толико сведочења још увек живих учесника догађаја, чији ће искази бацити сасвим ново светло на причу о суђењу Михаиловићу.
- Нисам ни адвокат, ни историчар, већ правим судску драму у којој једину и главну улогу играју неспорне чињенице - говори Зечевић, који је за материјалом за ову причу трагао широм света. - САД, Русија и Енглеска показале су се као главна изворишта. Готово „детективски“ дошао сам и до првих снимака Драже насталих током Другог светског рата. У Стенфорду и Вашингтону нашао сам многе писане документе, а Хуверов институт показао се као права ризница материјала везаних за овај случај.
Богатство атрактивних материјала крила је и лична архива америчког пуковника Мекдауела, човека живописног карактера који је, као један од најбољих обавештајних официра ОСС - претече данашње ЦИА, током четири ратне године помно пратио дешавања у Југославији.
- Када се, 1944. године, савезници потпуно окрећу Титу, Мекдауел је дошао код Драже у жељи да му помогне и промени слику савезника према покрету отпора у Србији. Извесни Штеркер изложио је Мекдауелу идеју да се, без знања главне команде у Берлину, Немци предају савезницима, а не Русима. Били су спремни да предају комплетно наоружање, опрему, муницију, на шта је Мекдауел пристао - под условом да се официјелно предају армији САД, али у присуству генерала Драже Михаиловића, као команданта савезничке војске на овом тлу. Черчил је, међутим, инсистирао да се Немци предају и војсци СССР - и рат је настављен још девет месеци. Мекдауел је повучен, а Черчил је тражио да му се суди због прекорачења овлашћења.
Божидар Зечевић је документе о понуди која је могла да преокрене ток Другог светског рата открио тек недавно, а у причи о процесу Михаиловићу, они побијају главну од 47 тачака оптужнице, која се односила на Дражину сарадњу са Немцима.
До малог дела ових података дошао је др Драгић Јоксимовић, Дражин бранилац. Ничим компромитовани првак Демократске странке, сарадник Љубе Давидовића , посланик у послератној скупштини („трећем АВНОЈ-у“) на листи Милана Грола, најпре је одбијао улогу Михаиловићевог адвоката, свестан да је овај унапред осуђен, али је пристао под претњом одузимања дозволе.
- Синовац Драгића Јоксимовића, Војин Јоксимовић, такође живописна личност, доктор атомске физике, истакнути атомски инжењер у Винчи, бивши председник Конгреса српског јединства у САД, потврдио је сазнања да је Драгић убијен у затвору; умро је од последица напада ангине пекторис који је изазван мучењем - каже Зечевић - Пронашао сам и човека којем је Драгић преминуо на рукама, и сазнао да Јоксимовић две године није могао да изађе ни из затворског гроба у Митровици: Тито је забранио његовој супрузи да му премести земне остатке док не истекну још две године до одслужења казне, а и тада је морала да га покопа у највећој тајности! Сведоци су потврдили да је Драгић био свестан како ће завршити, али је упркос томе дао одбрану која је ушла у анале као једна од класичних одбрана слободе.

КОНТРАСУЂЕЊЕ 500 ПИЛОТА
Серија ће нам открити и мноштво сензационалних чињеница везаних за паралелни процес који је у САД организовало пет стотина америчких пилота које је Дража спасао током рата.
- Контрасуђење које су у марту 1946. у Њујорку одржали амерички пилоти, јер им није било допуштено да као сведоци присуствују суђењу Дражи у Београду, изазвало је огромну пажњу америчке јавности - објашњава Зечевић. - Септембра 1944. дошао је у Прањане професионални амерички сниматељ и за један дан снимио једине ратне материјале о Михаиловићу.
Марина МИРКОВИЋ

* * * * *

“НОВОСТИ“ ОБЈАВЉУЈУ СВЕДОЧЕЊА ГРАЂАНА КОЈИ СУ СЕ ЈАВИЛИ ОКРУЖНОМ ТУЖИЛАШТВУ
ОД АДЕ ДО РАТНОГ ОСТРВА

ДА би се склопиле све коцкице мозаика тајни о извршењу смртне казне над генералом Драгољубом - Дражом Михаиловићем, Окружно јавно тужилаштво у Београду отворило је телефонску линију за све грађане који имају било каква сазнања о том чину. Специјални тим из тужилаштва примио је до сада десетине позива, а „Новости“ ексклузивно објављују део тих телефонских сведочења људи који верују да имају неке податке о ликвидацији четничког вође.

* Ђ. Г. саопштио је да је Михаил Сасјкевич из Чикага, рођен 1929. године, очевидац стрељања Драже Михаиловића и да зна где је његов гроб. Такође је навео да је Саскјевич 14. 3. 1992. упутио писмо са овим информацијама редакцији листа „Новине Сербске“, а Гачић је у поседу овог писма. Саскјевич је из ћелије затвора посматрао погубљење свог ујака Косте Мушицког и Драже Михаиловића чији су лешеви после стрељања бачени у кречану на Ади.

* Н. Н. лице саопштило је да ће у Општинско јавно тужилаштво донети поднесак који се односи на смрт и место сахрањивања Драже Михаиловића.