Карл Билт: ОХР треба затворити

Карл Билт, министар иностраних послава Шведске и први високи представник у БиХ, мишљења је да Канцеларију високог представника треба затворити.
Карл Билт: ОХР треба затворити

"Вјерујем да је дошло вријеме да се бх. представницима да далеко већа одговорност за будућност њихове државе", наглашава Билт.

Шеф шведске дипломатије каже да је БиХ у односу на прије 14 година, када је он био високи представник, напредовала поткрепљујући то чињеницом да тада нису постајале заједничке институције.

"Примјетан је економски раст, ту је и ентитетска граница која је у основи невидљива итд.", истиче Билт.

НН: Који ће бити приоритети Шведске према БиХ када Ваша земља буде предсједавајућа у Европској унији? Која искуства своје земље можете пренијети на БиХ?

БИЛТ: Шведска ће се залагати и чинити све да читав регион, укључујући и Босну и Херцеговину, предузме даље кораке ка процесу европских интеграција током нашег предсједавања. У потпуности подржавамо европске тежње БиХ и припремићемо ЕУ за далеко већу улогу у БиХ уколико за вријеме нашег пресједавања буде донесена одлука о затварању ОХР-а. Наравно, Шведска ће подржавати БиХ у њеном настојању да испуни све критерије "мапе пута за либерализацију визног режима", који су постављени до стране Европске комисије.

 НН: Врло често се чују оцјене међународних званичника да БиХ заостаје на европском путу, да не спроводи реформе које су потребне за улазак у ЕУ, те да постоје кочничари тог процеса. Како убрзати реформе, а самим тим и пут БиХ ка ЕУ?

БИЛТ: Мислим да би БиХ требало да се фокусира на она опипљива питања везана за свакодневни живот грађана; образовање, здравствену заштиту, економски раст, запосленост, либерализацију визног режима... То су питања која су уједно и блиско повезана с процесом европских интеграција. Непотребно је толико енергије трошити на филозофске дискусије које не дају резултате о томе каква је БиХ некада била и каква би требало да буде. Кључ успјеха за процес европских интеграција јесте да бх. политичари нађу компромис и раде заједно на постизању циљева, првенствено за своје грађане.

НН: У медијима се спекулише и о потреби сазивање међународне конференције о БиХ, односно "Дејтона 2".

БИЛТ: Не, то није изгледно нити пожељно. Најбитнија ствар сада јесте да бх. политичари преузму већу одговорност за будућност ове земље.

Остварењу тог циља не мора нужно да помогне нека велика међународна конференција, гдје би били промијењени темељи ентитета.

НН: Неки политичари из БиХ траже да буде затворена Канцеларија високог представника (ОХР), док други ту идеју не подржавају? Да ли је, по Вашем мишљењу, вријеме да буде затворен ОХР?

БИЛТ: Да. Вјерујем да је дошло вријеме да се бх. представницима да далеко већа одговорност за будућност њихове државе. Шведска стога подржава процес затварања ОХР-а и јачања улоге и присуства ЕУ.

НН: У БиХ је недавно боравио Џозеф Бајден, потпредсједник САД. Тада је дошао и Хавијер Солана. Бајден је домаћим политичарима поручио да је унутрашње уређење БиХ ствар домаћх политичара, те да Вашингтон неће допустити да БиХ једина остане пред закључаним вратима ЕУ. Хоће ли Брисел поступити као и Вашингтон?

БИЛТ: У потпуности се слажем да одговорност за бх. унутрашњу структуру највише лежи на домаћим политичарима.

НН: Иако је Валентин Инцко недавно преузео дужност високог представника, како оцјењујете његов досадашњи рад?

БИЛТ: Као високи представник и специјални представник ЕУ, Инцко има веома важну улогу у процесу реформе. Инцко има пуну подршку Шведске, и као државе, али и као земље која ће предсједавати ЕУ.

НН: Били сте први високи представник у БиХ, а недавно сте и били у БиХ. Можете ли упоредити БиХ тада, 1995. године, када сте били високи представник, и сада. Колико је БиХ напредовала у тих 14 година?

БИЛТ: Прије 14 година није било државних институција и једва да је било ентитетских институција. Данас постоје заједничке институције, примјетан је економски раст, ту је и ентитетска граница која је у основи невидљива итд. Прије 14 година није било ничега од овдје споменутог. И даље има много посла који треба урадити, али из историјске перспективе могу да кажем да је БиХ већ предузела неке од најтежих одлука на свом путу да постане функционална, независна држава и будућа чланица Европске уније.
ЕУ не захтијева од БиХ да промијени свој устав

НН: За улазак у ЕУ спомиње се реформа Устава БиХ. Да ли је стварно потребна та реформа да би БиХ постала члан ЕУ?

БИЛТ: Формално, ЕУ не захтијева од БиХ да промијени свој устав. Па, опет је сасвим очигледно да су неке постепене промјене неопходне у садашњој унутрашњој организацији како би БиХ успјела да одоли бројним изазовима који је чекају у процесу европских интеграција. Ово свакако подразумијева и нове законе који ће повећати ефикасност институција.
Члан ЕУ кад буду испуњени услови

НН: У медијима је процурила информација да у Бриселу постоји документ по којем ће земље западног Балкана заједно ући у ЕУ и то тек 2014. године, на дан убиства аустроугарског престолонасљедник Франца Фердинанда. Да ли је то тачно?

БИЛТ: Земље западног Балкана постаће чланице ЕУ онда када испуне неопходне услове које је поставила ЕУ.