Кроз логоре ФБиХ прошло 50.000 Срба
Управни одбор Савеза логораша Републике Српске и тим Адвокатске коморе РС у петак ће предати прву тужбу од укупно 536 против Федерације БиХ, за накнаду материјалне и нематеријалне штете српским логорашима у логорима на подручју тог ентитета, потврдио је за "Фокус" Бранислав Дукић, предсједник Савеза Логораша РС.
Дукић је рекао да ће тужбама, осим накнаде штете, бити показана и чињеница да у протеклом рату на просторима бивше Југославије нису страдали само Бошњаци и Хрвати, већ и Срби.
- По нашој евиденцији и изјавама живих свједока, на подручју ФБиХ било је 536 логора, кроз које је прошло преко 50.000 логораша. Већина су били цивили.
Тек десет одсто логораша били су војници. Сви они посједују валидну документацију од Међународног комитета Црвеног крста, која ће свакако користити у овом процесу - рекао је Дукић.
Он је појаснио да се ради о тужбама за нечовјечно поступање, малтретирање, убијање, силовање жена и многе друге злочине почињене над Србима у логорима у ФБиХ.
- За све ове наводе имамо документацију, изјаве сједока о томе шта се све догађало, ко су налогодавци, управници, као и многе детаље о томе ко је убијао и малтретирао заробљенике. Многи од њих данас слободно шетају по БиХ, а направили су страшна злодјела - рекао је Дукић.
Он илуструје да су се жртве с егзекуторима некад сусретале и након рата.
- Није мали број случајева да су пријетње понављане у миру. Приликом сусрета жртава и извршилаца злочина пријећено да би све то могло да се понови. Сви ти докази су прикупљени, укључујући и медицинску документацију силованих жена. У злодјела је укључен комплетан војни и политички врх, који је обилазио све те логоре - рекао је Дукић.
Он је рекао да је према материјалима којима ће тужбе бити поткријепљене логоре обилазио Алија Изетбеговић, Харис Силајџић и реис-ул-улема Мустафа Церић.
Дукић каже да након трогодишњег рада на припремању тужби имају гаранцију адвоката да ће процес бити добијен.
- Постоји подаци обје војске, односно ВРС и Армије РБиХ, који су размјењивани. Тужбе ћемо достављати надлежним тужилаштвима, тамо гдје су ти логори постојали. Само у Сарајеву било је 126 логора. Они тврде да су то били прихватни центри, а знамо да Међународни комитет Црвеног крста никада није регистровао такве центре, већ искључиво логоре. Колико је било логора, толико је тужби, дакле 536 - истиче Дукић.
Одговарајући на питање зашто се овај процес покреће тек 14 година након рата, Дукић каже да је Савез логораша РС основан 2002. године и да је требало да претходне власти РС започну процес.
- Требало нам је много средстава. Уз помоћ Владе РС прикупили смо знатан дио. Многи адвокати су радили бесплатно. Никада није касно, јер ратни злочини не застарјевају - навео је Дукић.
Он није искључио могућност политизирања овог процеса и рекао је да се на то неће освртати, јер је, како каже, карактер рата у БиХ неопходно расвијетлити.
- Послије овога ићи ћемо с тужбама због 222 логора у Хрватској и 21 у Словенији. Потребна су додатна средства, јер подношење само једне тужбе кошта 350 КМ. Процесуирање ће, без сумње, трајати временски дуго, али истина мора бити расвијетљена - истакао је Дукић.
У Брчком 20 логора
Никола Ристић, потпредсједник Савеза логораша РС, који је као мјештанин српског села Буквик, недалеко од Брчког, и сам био у логору након што је тадашња Армија РБиХ заузела буквички регион, рекао је да је само на простору данашњег дистрикта Брчко било 20 логора које су држали муслимани и Хрвати.
- И ми, као и логораши из других крајева РС, укључени смо у подношење тужби, а Адвокатска комора РС заступаће нас за почетак у четири тужбе, којима ће бити обухваћен што већи број логора - рекао је Ристић.
- Извор
- Фокус
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Грађани Србије имају најповољније мишљење о Русији, док је најнеповољније мишљење о НATO-у, показују ексклузивна истраживања Ипсоса за РТС.
Влада у Триполију, која у ствари контролише тек половину Либије, обзнанила је да неће дозволити прераспоређивање руских снага и наоружања који су, после пада режима Башара ел Асада, остали...
Руски председник предложио је тестирање западних одбрамбених система против нове руске хиперсоничне ракете
Србски научник, писац, дипломата и политичар Владимир Кршљањин је током свог децембарског говора на МГИМО универзитету Министарства спољних послова Русије на Међународној конференцији \"НАТО: 25 година експанзије\" тврдио да...
Остале новости из рубрике »