Два века од Чегарске битке

Србија обележава велики јубилеј, два века од битке на Чегру, на месту знаменитог боја, код села Каменице надомак Ниша. Битку на Чегру историчари сматрају пресудном за ослобађање Србије вишевековног турског ропства у Првом српском устанку.

Представници државног врха, Војске Србије и удружења која негују традиције ослободилачких ратова положили су венце на спомен-комплекс подигнут у славу српских устаника.

Венац је у име Владе Србије положио премијер Мирко Цветовић, затим делегација Војске Србије, нишке општине Пантелејмон на којој се налази ово велико бојиште, као и делегација амбасаде Републике Турске.

То је први пут да представници Турске присуствују чину обележавања битке на Чегру.

Премијер Цветковић поручио је са Чегра да „Србија данас шаље поруку свету да се залаже за мир који је на овим просторима најпотребнији и да се зато наша борба за суверенитет и интегритет земље води мирним, дипломатским и правним средствима”.

„Савремена Србија, у чије су стварање уткане и чегарске жртве, опредељена је да живи у миру, сарадњи и пријатељским односима са суседним и другим народима и државама”, рекао је председник Владе Србије.

Одајући почаст свим жртвама Битке на Чегру, Цветковић је напоменуо да је то реалност и најсигурнији пут очувања свих ресурса које Србија има.

„Уместо тешких речи и непромишљених потеза изабрали смо миран пут. Уместо ризика изабрали смо сигурну стратегију утемељену на поштовању међународног права”, поручио је премијер.

„Циљ Србије је јасан, а то је изградња стабилне земље која ће бити стожер мира у региону, уређена по европским принципима модерне цивилизације, за шта имамо снаге”, истакао је Цветковић и прецизирао да су то људски и природни ресурси, повољан геостратешки положај и добар привредни потенцијал.

Визија Владе Србије је демократска и просперитетна Србија, интегрисана у Европу, додао је Цветковић.
 

Помирење на Балкану

„Дугорочна стратегија Србије је улазак у породицу модерних европских земаља. Пред нама је период убрзаног уређења земље, време када све ствари морају бити постављене на своје место”, навео је премијер.

Цветковић је поручио да и у Нишу, „на својеврсном часу историје, прошлост опомиње да немамо права на грешку, да морамо јединствени и солидарни да покренемо историјски процес помирења на Балкану”.

„Слога, демократија, правна држава и јака економија, разумевање и прихватање разлика и поштовање личних и грађанских права и слобода, то су стубови савремене и модерне Србије. То је инвестиција у будућност”, рекао је премијер.

Цветковић је рекао да историја Србије, препуна ратова и страдања, сведочи о напорима српског народа да опстане на балканској ветрометини и тежњама да се избори за сопствену слободу и бољи живот својих потомака.

„Данас, после два века битке на Чегру, сећамо се велике жртве поднете за слободу, али и трагедије до које је довела неслога. Историја на Балкану, вековима опомиње да само јединствени можемо унапредити своју земљу и да само мудрошћу морамо да се изборимо за велике циљеве”, навео је премијер и додао да модерној и просперитетној Србији, какву градимо, потребни су пријатељи на све четири стране света.

Пре централне свечаности, код капеле Ћеле кула одржан је помен јунацима Чегра, а литургију је служио владика нишки Иринеј уз саслужење свештенства нишке епархије.

Најтрагичнији сукоб у Првом српском устанку

Бој на Чегру, који се догодио 31. маја 1809. године, представља један од најтрагичнијих оружаних сукоба у Првом српском устанку.

Српски устаници, предвођени Стеваном Синђелићем, упркос херојском отпору нису успели да остваре победу у овом боју, који је означио почетак слома устанка у Београдском пашалуку.

Сумирајући разлоге пораза на Чегру, историчари наводе да је до трагедије дошло због преране српске офанзиве и закаснелог дејства руских снага, погрешног ратног плана устаника у Србији, сукоба војвода (избор команданта на југиосточном правцу дејства устаника) и оскудне војне опремљености српских снага на Чегру.

Заповедник Ниша Хуршид-паша наредио је после Битке на Чегру да се од српских глава сагради јединствен споменик и сведочанство страдања једног народа - Ћеле кула.

Узидано је укупно 952 глава, у 56 редова по 17, а данас је у том споменику остало још 58 лобања. Међу њима је, како се верује, и лобања чегарског јунака и команданта Стевана Синђелића.

Капела је сазидана 1892. године, а обновљена је уочи обележевања 180. годишњице цегарског боја. Споменик је 1979. године одлуком Скупштине Србије проглашена културним добром од изузетног значаја.

Први споменик на Чегру откривен је у присуству српског краља Милана Обреновића (1854-1901) у лето 1878. године по ослобођењу Ниша, а данашња кула откривена је 1927. године поводом 50. годишњице ослобођења града од Турака којој је присуствовао југословенски краљ Александар Карађорђевић (1888-1934).