Пише: Гостимир Т. Поповић, војно политички аналитичар

prota49@yahoo.com

www.gtp.ovde.com

Јавност је препуна разних термина који се односе на носиоце јавних функција на свим нивоима организовања. Од лидера, преко елите па до одабраних или пробраних сви се они намећу као богом дани да решавају народна питања али све то иде врло споро и што је најгоре неквалитетно. Стари добри термин службеник је практично нестао из јавног живота и као појам и као садржај.

Термин службеник у најширем смислу везује се за сва лица која учествују у функционисању одређене јавне односно друштвене службе (камо спада и служба у државним органима свих нивоа.

Ова лица се још зову и јавни службеници, дакле лица која би требала да буду потпуно окренута јавности како у раду тако и личном понашању.

Питање појма и садржаја овог термина неодвојиво је од категорије друштвено економског уређења и организационе форме система у коме службују. Они организују и стално раде на креацији јавних служби које су од виталног значаја за све грађане. Квалитет рада службеника директно утиче на задовољство људи а у многим случајевима и на саму политичку вољу.

У систему БиХ са њеним елементима (Републиком Српском и Федерацијом БиХ) присутан је троструки приступ организацији и раду службеника. На нивоу БиХ их практично и нема већ постоји групација људи која себе сматра врховном влашћу коју треба силом усмерити на дисциплиновање Српске и српског народа. На нивоу Федерације БиХ имамо непрекидна гложења Бошњака и Хрвата где ови први желе по сваку цену да држе под контролом друге. На нивоу Републике Срспке имамо одређене помаке у функционисању система где се назире лагани прелаз од класичне владавине ка службовању.

Пример који је у самом зачетку али га је могуће развити под условом да се из Сарајева и Федерације не “прелије” вирус жеље за сировом влашћу и наметањем свих врста решења.