У РС за четири мјесеца без посла око 16.000 радника

Према статистичким подацима, у БиХ је више од пола милиона незапослених - према подацима Савеза синдиката, за прва четири мјесеца ове године у Републици Српској без посла је остало готово 16 хиљада радника, односно, сасвим прецизно, 15.901.
   
На основу података Завода за запошљавање, које су прецизно анализирали у Савезу синдиката РС, за прва четири мјесеца ове године од укупног броја радника који су остали без посла чак 34 одсто или 5.406 радника проглашени су технолошким вишком.

Споразумним раскидом радни однос престао је за 4 134 радника или 26 одсто. Осим тога отказе су добила и 2 544 радника, који су били запослени на одређено вријеме.

Радни однос је, кажу у Синдикату, прекинут и за 1.590 радника на основу њихових писаних изјава датих приликом запошљавања, јер је то био услов послодавца, и они су их сада само извукли из ладица и активирали. У овом периоду је и 1.431 радник престао да ради због престанка рада послодавца. Ријеч је углавном о малим продавницама и угоститељским објектима који су престали да раде, јер нису могли да се уклопе у процес фискализације.

У протекла четири мјесеца 954 радника остало је без посла због покретања стечајног поступка. Интересантно је да без посла остају углавном квалификовани радници и радници са средњом стручном спремом.

"Сви ти људи су на евиденцију незапослених доспјели из радног односа. Због ове економске кризе радници свакодневно остају без посла по разним основима. У посљедње вријеме све чешћа је појава да уговор о раду престаје да важи на захтјев радника. То се раније никада није дешавало, па претпостављамо да послодавци на разне начине једноставно приморају радника да сами дају отказ како не би имао никаквих законских обавеза према њима - као што је отпремнина, плата за вријеме трајања отказног рока и слично" - рекла је Срни генерални секретар Савеза синдиката РС Велка Оџаковић.

Она напомиње да "нико званично не говори да су откази масовна појава, али када се зброје све те цифре, онда је потпуно јасно да је криза већ увелико узела маха и на нашим просторима".

Има, наравно, у РС и оних који вјерују да нам "увезена", велика свјетска економска криза не може ништа, јер смо минулих ратних и послијератних година огуглали на све и постали имуни на кризу и сиромаштво. Ипак, чини се да још нико у Српској поуздано не зна какву штету је већ претрпјела привреда, ни колико је до сада радника заиста остало без посла.

Према подацима Завода за запошљавање, за прва четири мјесеца ове године на евиденцији незапослених регистровано је 22 233 новопријављених радника. С обзиром на то да још није завршена школска година, неки аналитичари процјењују да су то углавном људи који на евиденцију незапослених долазе из радног односа.

У Заводу за запошљавање РС тврде да је број нових незапослених повећан углавном због великог броја сезонских радника и радника који су били запослени на одређено вријеме. Нема никакве сумње и то је губитак посла. Неки економски аналитичари сматрају да су посао изгубили чак и они који су на чекању, а тек таквих је свакако највећи број.

Синдикални лидери тврде да је ситуација најкритичнија у грађевинарству, маталопрерађивачкој, кожарско-текстилној и дрвопрерађивачкој индустрији. У тим областима фирме су због свјетске економске кризе још у другој половини прошле године почеле да губе значајне извозне послове. То је довело до смањења, па чак и прекида производње у неким компанијама у цијелој БиХ.

У зеничкој жељезари тако је угашена висока пећ, па је Управа компаније "Митал" морала да смањи и производњу у рудницима жељезне руде у Приједору. Управа компаније најавила је да ће на чекање послати 200 од укупно 700 радника.

Младен Јелача, директор рудника, рекао је да је постигнут договор са синдикатом да се сваки мјесец смјењује по 200 радника на чекању, а после три мјесеца управа ће видјети шта ће даље.

Недавно је 12 радника предузећа "Бирач" из Зворника добило отказ. У Јелшинградовој Ливници челика 23 радника су остала без посла, а послодавац се договорио са синдикатом да смањи број радних часова - да 20 одсто радника не би добило отказ. Таквих примјера има, наравно, још много.

У овом суморном привредном амбијенту јасно је само да се број незапослених људи из мјесеца у мјесец значајно увећава. Према статистичким подацима, у БиХ је више од пола милиона незапослених, а незапосленост има тенденцију раста.

Економисти процјењују да ће се свјетска рецесија тек да обруши на овај регион текуће и наредне године, да ће због тога само у овој години БиХ изгубити више од 70 хиљада радних мјеста.

И у извјештају свјетске банке за ово подручје дата је суморна привредна слика БиХ. Њихови експерти указују на значајно повећање стопе незапослености, смањење производње, извоза и страних инвестиција. Они очекују да ће се у наредном периоду на ово подручје значајно смањити и прилив новца од родбине из иностранства који је у прошлости чинио чак 23 одсто бруто националног дохотка БиХ. Уосталом, већ су забиљежени неки случајеви повратка наших људи из иностранства, јер су и тамо остали без посла.

Дјелимично и због тога ће и у БиХ, као и у осталим земљама у транзицији, већ до краја ове године, према мишљењу експерата Свјетске банке, бруто национални доходак бити мањи чак за 70 процената.

Ипак, мало ко у РС вјерује да ће се остварити ове црне, песимистичне и застрашујуће прогнозе. Све наде полажу се у Владин спасоносни програм мјера за ублажавање посљедица свјетске економске кризе и значајна средства која су обезбијеђена у процесу приватизације државног капитала.

Можда ће то заиста за овдашња предузећа бити посљедња "сламка спаса".