BitLab хостинг
Почетна страница > Новости

Обуставити поступак због имунитета

Обуставити поступак због имунитета
25.05.2009. год.

Бивши председник Републике Српске Радован Караџић затражио је од Хашког трибунала да одбаци оптужницу која га терети за геноцид у БиХ и прекине поступак против њега, тврдећи да му је имунитет од Трибунала 1996. гарантовао изасланик САД Ричард Холбрук.

У поднеску, који је суду предао Караџићев правни саветник Питер Робинсон, одбрана оцењује да Трибунал нема надлежност да Караџићу суди због постојања споразума о имунитету који је склопио Холбрук као „званичник са стварним или претпостављеним овлашћењима Савета безбедности УН и његових органа”.

О Караџићевом захтеву за одбацивање оптужнице, накнадно ће одлучити судско веће председавајућег Ијана Бономија.

То веће је, у одлуци о једном ранијем поднеску одбране назначило да - чак и да споразум с Холбруком постоји - наводни Караџићев имунитет пред Трибуналом нема никакву важност, те да би само могао бити узет у обзир при евентуалном одређивању казне.

Караџић у последњем поднеску понавља да је споразум постигнут 18. и 19. јула 1996. на састанку Холбрука са тадашњим председником Србије Слободаном Милошевићем у Београду.

„Специјални изасланик САД Ричард Холбрук предложио је да се Караџић повуче са свих положаја у властима РС, укључујући дужност председника РС и Српске демократске странке, као и из јавног живота, и да се у том случају неће суочити с кривичним прогоном у Хагу. Тај предлог је прихваћен”, пише у поднеску.

Холбрук је затим тражио да Караџић и власти РС потпишу текст споразума који је унапред припремио, али је одбио да своје обавезе стави на папир, наводећи да му се може веровати да ће споразум поштовати, тврди Караџићева одбрана.

Као додатак захтеву за одбацивање оптужнице, одбрана је приложила копију тог документа који је 1996. потписао Караџић. У документу, између осталог, пише да ће се Караџић од 19. јула те године повући са свих положаја и из јавности, а да ће дужност председника РС преузети Биљана Плавшић.

На документу су, поред Караџићевог, потписи Биљане Плавшић, Момчила Крајишника, Алексе Бухе и као „сведока” Слободана Милошевића и Милана Милутиновића.

„Караџић је свој део споразума испунио. Сада тражи да Трибунал поштује Холбруков део”, пише одбрана у поднеску.

Бивши председник РС тражи и да судско веће закаже расправу о наводном споразуму, најављујући да би на тој расправи Крајишник и Буха потврдили, као сведоци, да им је Холбрук рекао да Караџић неће бити гоњен пред Трибуналом, али да је одбио да то и напише.

Као доказ за то, Караџићева одбрана наводи дипломатску депешу коју је у Вашингтон, 22. јула 1996, упутио тадашњи амерички амбасадор у БиХ Џон Мензис.

У копији депеше приложеној уз поднесак, амбасадор Мензис наводи да су му „Крајишник и Буха рекли да их је споразум са Холбруком навео да верују да ће Хашки трибунал постојати до септембарских избора те године, а да ће затим ´нестати´”.

Сам Караџић је, према поднеску, спреман да пред Трибуналом сведочи да га је оно што су му са састанка с Холбруком пренели Крајишник и Буха навело да закључи да му је Холбрук обећао да неће заврштити у Хагу. Изјаве Бухе и Крајишника, одбрана је приложила уз поднесак.

Одбрана цитира и изјаву бившег министра спољних послова БиХ Мухамеда Шаћирбеја да је о споразуму сазнао, убрзо након што је постигнут, од америчког дипломате Роберта Фровика.

Закључак да је споразум постојао, одбрана изводи и из речи самог Холбрука, објављених у Њујорк тајмсу од 19. јула 1996, да преговори нису успели да обезбеде „уклањање Караџића из Босне и његово извођење на суд у Хагу”.

Караџић у поднеску тврди и да му је 1997. тадашња америчка државна секретарка Мадлен Олбрајт, преко Биљане Плавшић, понудила да напусти БиХ, али да је он то одбио.

У изјави, приложеној уз поднесак, Караџић описује како су га о току преговора у Београду, којима није присуствовао, телефоном и факсом извештавали Крајишник, Буха и Милошевић.

„Коначно, постигли смо споразум. Пристао сам да се повучем са положаја председника РС, да дам оставку као председник СДС, да се повучем из јавног живота и не учествујем ни на који начин на предстојећим изборима, а да ми заузврат буду пружена уверавања да нећу бити кривично гоњен у Хагу”, пише Караџић.

Када му је достављен Холбруков предлог на потписивање, како наводи, оклевао је зато што су у документу биле само његове обавезе. Пошто му је Милошевић затим пружио додатна уверавања да Холбрук не може да потпише документ из политичких разлога, да он представља „велику силу” и да је све што је обећао поштовао у прошлости, Карадзић је, како тврди, пристао да потпише документ.

Потписао га је након што је на Пале дошао шеф СДБ Србије Јовица Станишић, који га је „додатно охрабрио”, пише Караџић у изјави суду.

Годину дана касније, безбедносне службе РС обавестиле су га да су међународне снаге одустале од споразума и да намеравају да га убију, пише Караџић, закључујући да је потом почео да се скрива.

У поднеску, који са анексима има 140 страница, Караџићева одбрана тврди и да од САД није добила никакве белешке са састанка Милошевића и Холбрука, те да су америчке дипломате негирале да су белешке водиле.

Бивши председник РС оптужен је за геноцид над несрбима у Сребреници и још 11 општина у БиХ, те за прогон и друге злочине, укључујући и узимање међународних талаца.

Караџић је ухапшен у Београду 21. јула прошле године, а у Хаг је пребачен девет дана касније. У првом појављивању пред Трибуналом, одбио је да се изјасни о кривици, после чега је судија Бономи у спис, у складу са правилима, увео да је оптужени изјавио да није крив.



  • Извор
  • Бета
  • Повезане теме


Коментара (3) Оставите Ваш коментар Објавите новост

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

Руске снаге извршиле су серију удара на објекте енергетске инфраструктуре на територији Украјине. Погодци су забележени у Ивано-Франковској, Харковској, Полтавској, Дњепропетровској области и на окупираном делу ДНР, где су...


У Донском региону одржан је први гастро фестивал „Од Дона до Саве“, који је постао не само кулинарски, већ и културни догађај. Фестивал има за циљ да кроз националну...

Портпаролка Министарства спољних послова Русије, Марија Захарова, упозорила је спонзоре Украјине.


Пробој у лечењу смртоносне болести ближи се крају, изјавио је директор истраживачког института Гамалеја


Систем управљања биолошким ризицима Вашингтона у другим земљама тестиран је у Украјини и Грузији, саопштила је руска војска.


Остале новости из рубрике »
BTGport.net - у1
Русија у XIX веку

СЛИКА СЕДМИЦЕ

WEB SHOP
WebMaster

ДјЕВОЈКА ДАНА