Амерички ракетни штит неупотребљив

Налаз ће додатно повећати већ исказану резервисаност председника Барака Обаме и његових сарадника према сврсисходности поменутих стратешких постројења, којима се Русија од почетка противила, доживљавајући их као претњу сопственој националној безбедности. Дијагноза би могла да допринесе, слути се, и поправљању односа две силе који су се изразито пореметили и спали на „најнижи ниво после хладног рата”, добрим делом због најаве постављања „штита” у Пољској и Чешкој.

Екипа од 12 експерата, по шест из обе земље, у извештају и препоручује сарадњу Вашингтона и Москве у антиракетној одбрани, као и онемогућавање Ирана да створи нуклеарни арсенал. Извештај – који је објавио „Ист-вест институт” са седиштима у Њујорку, Москви и Бриселу – такође констатује да је исламска република још поприлично далеко од могућности да атомске бомбе стави на далекометне пројектиле.

Према експертским прорачунима, додаје се, Техерану би за досезање јужне Европе таквим оружјем било потребно шест до осам година. А за евентуалну претњу Америци – читава деценија, и то под условом да му пристигне илегална инострана помоћ.

До објављивања ових резултата истраживања дошло је у стицају низа деликатности. Управо – кад САД и Русија преговарају о замени „застарелог” Споразума о ограничавању стратешког наоружања, из 1991. коме важност истиче на крају ове године, и уочи данашњег тестирања иранске ракете за коју се процењује да „може да досегне до Израела, југоисточне Европе и америчких база на Блиском истоку”.

У међувремену су се прошириле верзије да је подозрење према намерама Техерана у Израелу дошло до нивоа да „размишља о удару на иранска нуклеарна постројења”. Приликом прекјучерашњег сусрета са израелским премијером Бенјамином Нетанијахуом, Обама је дао „предност дипломатским напорима, уз могућно пооштравање међународних санкција” према Ирану.

Да ли ће се Америка и Русија договорити о „иранском изазову” који обухвата и „штит” и општи приступ нуклеарном наоружању, остаје да се види. Експертски налаз иде у прилог договарању, које би у оквиру „ресетовања” односа могло да се прошири и на нека друга поља око којих се Вашингтон и Москва већ подуже не слажу…