Србији недостаје педесет мамографа

 Упркос сталним апелима за превенцију рака жене не преглед у државним установама чекају месецима


Иако се у последње време пуно прича о превенцији рака дојке, обавезним посетама лекару и редовним контролама, колико је тешко заказати контролни преглед и мамографију у државној установи на својој кожи осетила је педесетшестогодишња Београђанка Љиљана Љубовић. Због здравствених тегоба, ова жена се пре неколико година обратила за помоћ стручњаку на Институту за онкологију који јој је препоручио да једном годишње дође на лекарску контролу, а једном у две године обави преглед мамографом.

– Почетком марта била сам на Онколошком институту и покушала да закажем контролу и мамографију. Сестра на централном шалтеру у холу зграде преда мном је отворила једну књигу, претпостављам за заказивање, па рекла: ’Госпођо, све је пуно до 2. августа 2010. године’ и уписала ме за тај датум. Морам признати да ме је ово деморалисало, размишљам да не губим време, да не чекам скоро годину и по дана, већ да идем на контролу код приватника, али немам пуно поверења у њих – објашњава наша саговорница.

Са друге стране професор др Ненад Боројевић, директор Института за онкологију и радиологију Србије тврди да се, према његовим сазнањима, на овом институту уопште не заказују прегледи за идућу годину, нити да је име пацијенткиње Љиљане Љубовић у марту забележено у књигама за евиденцију.

– Ниједна пацијенткиња на мамографију не чека дуже од три и по месеца. Само у току прошле године на Институту за онкологију урађено је 17.500 мамографија, што значи да више од 80 жена дневно обави мамографски преглед дојки – истиче др Боројевић.

Он подсећа на чињеницу да на Институту за онкологију и радиологију Србије постоје само три мамографа (два аналогна и један дигитални) и да се ускоро очекује пријем још једног мобилног дигиталног мамографа.

Преглед мамографом: Сваке године у нашој земљи од рака дојке оболи 4.500 жена
– За обављање националног скрининга нашој земљи неопходно је још 50 оваквих дијагностичких апарата, а један мамограф кошта пола милиона евра. Иначе, у државним медицинским установама у Србији тренутно постоји 51 мамограф, али да бисмо променили неславну националну статистику која говори да свака дванаеста жена у нашој земљи оболева од рака дојке и да сваке године имамо 4.500 новооболелих и 1.600 умрлих од ове опаке болести, потребно је да набавимо још ових уређаја. Поређења ради, у суседној Хрватској, која има 4,5 милиона људи, постоји сто мамографа, а у Београду мамографија се тренутно ради у четири здравствене установе у граду – у КБЦ „Звездара”, КБЦ „Бежанијска коса”, Институту за онкологију и у Клиничком центру Србије – истиче наш саговорник.

У клиничко-болничком центру Сремска Каменица годишње се уради између 3.500 и 4.000 мамографија, док се у Клиничком центру у Нишу, Крагујевцу и на ВМА сваке године уради око 2.000 мамографија. У КБЦ „Звездара“ сваког дана обави се између 15 и 20, а, како незванично сазнајемо, ова статистика важи и за КБЦ „Бежанијска коса“. У неколико приватних лекарских ординација у Београду и Србији могуће је урадити мамографски преглед дојке, време чекања мери се данима, а цена је између 3.000 и 4.000 динара. У Дому здравља „Др Ристић“, примера ради, мамографски преглед дојке кошта 3.300 динара

Мамографи постоје у домовима здравља „Врачар“, „Звездара“, „Вождовац“ и „Младеновац“, а градска секретарка за здравство др Драгана Јовановић недавно је изјавила да ће главни град добити још четири мамографа, чиме ће се, према њеним речима, постићи циљ да сваки други Дом здравља има мамограф.

Оно што онкологе посебно забрињава јесте чињеница да се код свега 39 одсто жена злоћудни тумор дојке открива у почетној фази. Свега три одсто жена које су оперисане на Институту за онкологију има локализовани тумор дојке. Поређења ради, у западним земљама, у којима постоји развијени систем националних скрининга, код четвртине жена дијагностикује се локализовани тумор дојке, чије хируршко уклањање гарантује стопроцентно излечење. Другим речима, наше жене код лекара најчешће долазе у минут – после 12, а ова „минутажа“ Србију сврстава у неславног европског рекордера по броју пацијенткиња са дијагностикованим карциномом грлића материце и дојке. Наиме, око 6.000 жена сваке године добије потврду да је „болест која се дешава неком другом“ уписана у њихов здравствени картон – сваке године 4.500 жена оболи од карцинома дојке и 1.500 жена добије дијагнозу рака грлића материце.