Потписан Споразум о Јужном току

Руски "Гаспром" у Сочију потписао споразуме о изградњи Јужног тока са компанијама из Италије, Бугарске, Србије и Грчке. Изградња гасовода са собом носи потпуно нове економске и политичке могућности, истакао генерални директор "Србијагаса" Душан Бајатовић.

Траса гасовода "Јужни ток" данас је добила своје конкретне црте, након што је у Сочију руски "Гаспром" потписао споразуме са енергетским компанијама Италије, Бугарске, Србије и Грчке.

Осим тога, у Сочију је потписан и билатерални споразум Русије и Италије који су парафирали премијери Владимир Путин и Силвио Берлускони, а то је други анекс Меморандума о узајамном разумевању о даљим корацима у реализацији Јужног тока.

Тим документом "Гаспром" и италијански ЕНИ утврђују питања продаје гаса и повећавају капацитет морског дела гасовода са 31 милијарде на 63 милијарде кубних метара годишње.

Руски гасни гигант потписао је и споразуме са бугарским енергетским холдингом "Булгаргас", српским "Србијагасом" и грчком компанијом ДЕСФА.

Итар-Тас преноси да ће траса гасовода кренути од Новоросијска по дну Црног мора, до бугарске луке Варна, затим ће се, из Бугарске, гасовод поделити на два крака, јужни ће кренути кроз Грчку, Јадранско море до Италије, а други кроз Србију, и највероватније Мађарску и Аустрију.

У име Србије споразум је потписао директор "Србијагаса" Душан Бајатовић. Планирано је да гасовод на територији Србије буде дуг око 450 километара.

Бајатовић је изјавио Танјугу да су данашњим потписивањем споразума руског "Гаспрома" са националним гасним предузећима држава кроз које ће бити трасиран Јужни ток, "развејане све сумње" да ли ће тај гасовод бити грађен.

Бајатовић је рекао да се потписаним споразумима разрађују финансијски, технички, економски и правни аспекти изградње гасовода.

Директор "Србијагаса" је додао да је још једна гаранција да ће "Јужни ток" бити изграђен и присуство руског и италијанског премијера Владимира Путина и Силвија Берлусконија, јер су те две земље главни партнери у пројекту.

Бајатовић: Укида се монопол Украјине

"Важно је истаћи две ствари које се добијају изградњом Јужног тока. Прва је да се ради о новом извору и да су то нове количине гаса из Русије и Средње Азије за потребе европског тржишта, а друга, која је посебно важна за Србију, јесте да се изградњом Јужног тока укида монопол Украјине на снабдевање гасом Источне Европе", рекао је Бајатовић.

Изградњом новог магистралног гасовода ће, према његовим речима, могућност монополистичког поношања бити ускраћена и Мађарској, преко чије територије се Србија до сада снабдевала руским гасом.

"Србија може да буде задовољна, иако ће заједничко предузеће бити основано у Швајцарској, али ће се његова делатност обављати у Србији и по српским прописима", рекао је Бајатовић.

Према данашњем споразуму, у заједничком предузећу остати раније уговорени власнички однос, што значи да ће руски "Гаспром" имати 51 одсто акција, а "Србијагас" 49 одсто.

Споразумом су, и поред већинског руског власништва, предвиђени инструменти за заштиту интереса српске стране, тако да кључне одлуке које се односе на управљање будућим заједничким предузећем неће бити могуће донети без сагласности "Србијагаса".

Гасовод кроз Србију требало би да буде изграђен најкасније до 31. децембра 2015. године, завршетак студије изводљивости за изградњу гасовода планиран је најкасније до 30. септембра 2009. године, а за цео пројекат гасовода "Јужни ток" до 30. јуна 2010. године.

Улазна тачка гасовода у Србију биће на бугарско-српској граници, излазна на српско-мађарској граници, а договорено је и да један крак гасовода пролази до Републике Српске.

Руска агенција наводи да се очекује да ће споразумом са "Булгаргасом" бити утврђено да ће по територији Бугарске проћи нове цеви, а да ће постојећи гасовод бити искоришћен одвојено, за потребе Бугарске.

Бугарска и руска компанија ће основати заједничко предузеће, где ће обе компаније имати по 50 одсто власништва.