Хаг симбол неправде

Доктор историјских наука, специјалиста за историју југословенских народа и руководилац Центра за изучавање савремене балканске кризе Института Руске академије наука, Јелена Јурјевна-Гускова, именована је за члана Сената Републике Српске.

У интервјуу за "Фокус" говори о ненаданој части да буде члан једног таквог тијела, досадашњем раду на разоткривању истине о сукобима на просторима бивше Југославије, раду Хашког трибунала...

ФОКУС: У свом раду базирали сте се на историју српског народа. По чему је то српски народ јединствен на Балкану?

ГУСКОВА: То је јединствен народ на Балкану, подијељен на неколико територија. Никако није могао да се избори за уједињење, за живот у истим границама. Било је прилика у историји, али је то пропуштено.

ФОКУС: Недавно сте у Москви били домаћин научно-стручног скупа о раду Хашког трибунала. Да ли је тај суд добио пролазну оцјену науке и струке?

ГУСКОВА: Најважнија ствар коју смо разматрали на том скупу била је неправда Трибунала у његовом досадашњем раду. Трагично је што не постоји ниједна институција која контролише рад Хашког трибунала. Ако већ политичари и званичне међународне институције не желе да покрену питање исправности досадашњег рада Трибунала, сматрамо да то треба да уради наука и струка. У раду конференције учешће је узело више од 30 стручњака из Русије, Србије, РС, Бугарске, Велике Британије, Канаде, САД. Први пут смо у Москви подвргнули анализи правне норме, на којима се заснива рад Трибунала, као и ефикасност и објективност његове дјелатности. Покушали смо да направимо анализу већ завршених процеса и оних који су у току и то по етничкој припадности оптуженика, по изреченој казни и примјењивању правних норми. Резултат нашег научног рада требало би да буде затварање Хашког трибунала и пуштање на слободу свих заточених Срба.

ФОКУС: На том скупу разговарало се и о Сребреници, што је изазвало бурне реакције у Федерацији БиХ. Шта мислите, због чега је та расправа дочекана на нож у ФБиХ?

ГУСКОВА: То је једна веома важна епизода у ратном сукобу у БиХ, првенствено због тога што она лежи у темељу многих оптужби Хашког трибунала против Срба. Открили смо много нових чињеница, које смо представили јавности. То је само први корак, јер ћемо продужити истраживање. Проблем је можда у томе што смо на скупу јасно рекли да у Среберници није било геноцида.

ФОКУС: Зашто је отварање броја сребреничких жртава и даље тако тешка тема?

ГУСКОВА: Пропаганда је већ урадила своје од 1992. године. У свијет су пуштене неке бројке, које су одиграле своју улогу. Сребреница, Улица Васе Мискина, Маркале 1 и Маркале 2, све је то урадило своје. Послије тога су Срби кажњавани. Сада, када те епизоде враћате и покушавате да докажете свијету да толико жртава није било, јасно је због чега се страна која је до јуче представљана као једина жртва сукоба, буни и негодује због свега тога. Због тога морамо на научној основи утврдити број, имена, презимена и националност жртава, али на свим странама, а не да се стално ослањамо на већ излизане приче о Србима као злочинцима и Бошњацима као жртвама.

ФОКУС: Колико је још неријешених питања у БиХ?

ГУСКОВА: Много их је. Написала сам књигу од два тома у којој сам покушала да представим дешавања на просторима бивше Југославије од 1991. до 2000. године. Те књиге садрже много докумената, доказа, фактографских чињеница, али свака епизода тражи поновно истраживање. Примјера ради, требало би се поново позабавити Вуковаром, ратом у Словенији, затим Добровољачком улицом, "Тузланском колоном", а све то тражи поновно разматрање. Али, не само описивање већ нове податке, документе, доказе. На основу тачних и исправних чињеница, могли би да се донесу прави закључци о тим несрећним дешавањима.
Измишљене бројке страдалих

Питање Сребренице и такозваног геноцида над бошњачким народом, као и понашање војних снага на том подручју, подвргли смо детаљној анализи.

Није било геноцида, то је јасно. Покушали смо с ове временске дистанце да анализирамо нове податке. На основу докумената и доказа, којима располажемо сада, категорично тврдимо да геноцида није било.

Бројка од осам хиљада наводно страдалих је измишљена.
Изгубљен медијски рат

Огромна је грешка Срба за црно-бијелу слику о ратном сукобу на овим просторима, која, ево, и деценију и по послије, још важи. Слабо сте били припремљени за то, док је друга страна и те како добро знала шта слиједи и како се води медијски рат. Они који су припремали тај рат на вашим просторима и који су ширили сукоб на Балкану, знају шта раде и које инструменте користе. Мало смо закаснили, а кад кажем ми, мислим на Русе и Србе, тако да заједничким снагама морамо исправљати те грешке.