У судској колони фарса

Оптужница против Изета Смајића, коју је потврдио Суд БиХ за злочин у "Тузланској колони" још је једна у низу шарених лажа с обзиром да се у њој нигдје не помињу главни налогодавци овог најтежег ратног злочина, који је одредио карактер рата и увео БиХ у велико крвопролиће, сматра Пантелија Ћургуз, предсједник Борачке организације Републике Српске.

Ћургуз је то рекао реагујући на оптужницу коју је Суд БиХ у сриједу потврдио против Изета Смајића која га терети за ратни злочин против рањеника и болесника 1992. године у случају "Тузланска колона".


- Суштина злочина који се односи на оне који су осмислили "Тузланску колону" остаје нетакнута. Не помињу се егзекутори, нити тога има у примисли. Дешавања око "Тузланске колоне", "Добровољачке улице", "Сијековца" и "Купреса" јесу догађаји који су довели до крвопролоћа и одредили карактер рата у БиХ. Према тим догађајима мора се прилазити с те основе а не пронаћи некога ко је случајно наишао, неког појединца, како би се сутра утврдило како то ипак није урадио. Занимају нас планери и налогодавци "Тузланске колоне" а не маргинални и перифрени детаљи - навео је Ћургуз.

Ћургуз каже како би суштина ових ратних догађаја остала потпуно по страни да Окружни суд за ратне злочине у Београду није подигао оптужницу против Илије Јуришића.

- Стрпљењу је дошао крај. Мораћемо предузимати врло енергичне кораке када је у питању процесирање за ратне злочине почињене над српским народом. У првом тренутку може се учинити да се коначно нешто десило, али то ни изблиза није помак који задовољава правду - наводи Ћургуз.

Бранислав Дукић, предсједник Савеза логораша РС, тврди да су, према транскриптима које посједује, масакрима у Добровољачкој улици у Сарајеву и "Тузланској колони" наређивали Ејуп Ганић и Вахид Каравелић.

- Ухапшена је трећеразредна особа, која је непосредни извршилац ратног злочина и која је пуцала у рањеног војника. Зато смо незадовољни начином на који Тужилаштво и Суд БиХ приступају селективној правди и у оваквим поступцима, никада не обухватају наредбодавце злочина као што су Ганић и Каравелић, који избјегавају сусрет са истином и правдом - рекао је Дукић.

Суд БиХ потврдио је оптужницу против Изета Смајића која га терети за ратни злочин против рањеника и болесника 1992. године у случају "Тузланска колона".

Према наводима оптужнице Смајић је 15. маја 1992. године у Тузли, који је кршећи правила међународног хуманитарног права, покушао да убије рањеног војника ЈНА Радована Крстића.

Смајић је пришао Крстићу - након што је рањен на раскрсници Брчанска малта приликом изласка колоне ЈНА из касарне ''Хусинска буна'' и беспомоћно лежао покрај пута у насељу Славиновићи - те му у уста ставио цијев пиштоља и пуцао с намјером да га убије.

Крстић је тада тешко повријеђен, а живот му је спасен захваљујући интервенцији у болници ''Др Мустафа Мујбеговић'' у Тузли.

Правосудни органи Србије за ратни злочин у "Тузланској колони" тренутно воде судски поступак против Илије Јуришића, држављанина БиХ. Осим Јуришића истрагом за напад на колону ЈНА која се на основу претходно постигнутог споразума повлачила из Тузле обухваћен је и бивши тузлански градоначелник Селим Бешлагић. Он је прошле године био приведен у Суд БиХ, али је убрзо пуштен.

Према наводима оптужнице против Јуришића, у колони је погинуло око 200 припадника ЈНА, док их је 140 заробљено и мучено.


Војник у кога је пуцао оптужени Изет Смајић

Радован Крстић у то вријеме био је војник на редовном одслужењу војног рока. Његова прича на најсликовитији начин свједочи о паклу у Тузли.

- Када смо кренули да напуштамо касарну у Тузли је била тишина, готово невјероватна. Онда је одјекнуо само један хитац, ваљда је то био знак за напада на колону. Камион у којем је било нас једанаест налазио се на Брчанској малти. Камион је био засут кишом метака. Возач и ја смо рањени на више мјеста, али је он успио некако да довезе камион до насеља Славиновићи, три километра од Тузле. Тамо је изгубио контролу, скренули смо с пута и испали из камиона. Остали су већ били погинули на Брчанској малти. Док сам лежао у каналу поред пута однекуд су се појавили њихови војници. Један од њих ми је сјео на груди и питао ме гдје ми је пушка. Онда је извукао пиштољ, угурао ми цијев у уста и пуцао. Изгубио сам свијест, а пробудио сам се тек касније у тузланској болници - прича Радован.


Директан телевизијске пренос злочина у Тузли

Припадници екстремне организације "Патриотска лига" уз помоћ локалних тузланских власти, 15. маја 1992. године, напале су колону возила ЈНА која је у складу с договором мирно напуштала Тузлу према Бијељини и даље к Србији, чиме су прекршиле одредбе међународног ратног права, Женевску конвенцију као и претходни договор СР Југославије и муслиманских власти у Сарајеву о мирном повлачењу ЈНА с подручја БиХ до 19. маја 1992. године. Према изјавама учесника тог догађаја, колона је нападнута на Брчанској малти с околних зграда, па чак и са зграде болнице, а дуж цијелог пута биле су постављене мине и друга експлозивна средства.

Возила ЈНА су горјела, а експлозије су одјекивале на све стране. Цијели напад директно је преносила локална Телевизија ФС 3, што су потом приказале и бројне друге телевизијске станице. Тачан број официра, младих војника и резервиста који су убијени приликом повлачења из Тузле 15. маја 1992. године није утврђен, а претпоставља се да је ријеч о двјестотинак. Посмртни остаци свих настрадалих још нису пронађени.