Како се у Трибуналу саслушавају сведоци и експерти

Као што смо већ јављали, 23. априла у Москви се завршила 2-дневна научна конференција „Делатност Хашког трибунала: садржај, резултати и ефикасност“, уз учешће научника и друштвених радника из Русије, Србије, БиХ и САД. Препоручујемо вашој пажњи фрагменте извештаја „Како се у Трибуналу саслушавају сведоци и експерти“ који је на конференцији поднела познати историчар-балканиста Јелена Гускова.


Руководилац Центра за проучавање савремене балканске кризе изнела је своје искуство учешћа у раду судског органа у који је била позвана као научни експерт на процесу против генерала Галића. Према њеним речима, када се нађеш у подешеном механизму под називом Хашки трибунал, почињеш да осећаш да си шрафић ове машине…

Нигде не можеш да идеш без пратње — прича Јелена Гускова. – Чак сам имала осећај да морам као у затвору стављати руке иза леђа. II у соби за сведоке закључавају те, па чекао на позив у потпуној самоћи. У судници мораш да се придржаваш врло строгих правила – да се клањаш суду на почетку и крају сваке седнице, што ме је посебно шокирало. Нико не сме да користи никакве белешке и конспекте, чак ни научни експерт који мора на научи напамет огромне количине бројки, датума и текстова. Не смеш постављати питања и мораш да прекинеш свој наступ на знак судије.

На почетку седнице полаже се заклетва говорити истину и само истину. Али на велику жалост, чланови Трибунала често не желе да чују ову истину – сматра гдја Гускова.

Уколико се судијама твој наступ не свиђа, прекидају те и прелазе на питања захтевајући да одговараш „да“ или „не“. Тако су мене прекинуле и поставиле питање: сматрате ли да је била блокада Сарајева од стране српске војске? Како се на ово питање може одговорити са „да“ или „не“? Рекла сам: — Формално „да“, а неформално „не“. Рекла сам: — Ако желите, могу да приђем карти и да вам покажем све путеве, укључујући и подземни ходник, којима се могло изаћи из Сарајева. Судија је одговорио: — Нема потребе, знамо све то…

Докази из друге руке су типичан стил Хашког Трибунала – наставила је Јелена Гускова. – Оптужба често почива на непровереним подацима. Ево једног примера из њеног искуства.

Радило се о седници Скупштине Републике Српске где је било разрадјено 9 тачака стратегије у мировном процесу. Стенограм ове седнице у Трибуналу није био медју документима, уместо њега је разматран стенограм састанка којем је присуствовао генерал Галић. На њему један официр који је присуствовао у Скупштини приликом израде стратегије по свом находјењу препричава садржај и додаје десету тачку, наводно, „уколико муслимани не прихвате наше услове, сравнићемо Сарајево са земљом“. И то је била једна од главних оптужби против Галића! Када сам питала судије зашто користе секундарни документи предложила да им предочим стенограм седнице Скупштине који могу да добијем из Москве, почеле су да машу рукама – наводно, све то имамо, па нам не треба.

У Хашком трибуналу су очигледни подршка тужилачке стране, фалсификација докумената и подмићивање сведока одбране. Могла би бити боља и компетенција тужилаца – каже гдја Гускова.

Тужилачка страна буквално не може да се одвоји од листића читајући са њега и не разумећи суштину појава. Никада нећу заборавити једну жену која је дуго и упорно читала прву страницу пописа становништва БиХ за 1991. годину и позивајући се на њу као на државни документ. Узалудно сам покушавала да јој докажем да је овај документ противзаконит јер га власти Југославије нису потврдиле иако је написан пре њеног разбијања.

Дошло је време да се Хашки трибунал затвори – убедјена је Јелена Гускова. – Али при томе не смемо заборављати оне који су противправно осудјени у њему. Дошло је време да се Трибунал оптужи за неправедност његових решења.

Упознали смо са фрагментима извештаја „Како се у Трибуналу саслушавају сведоци и експерти“ који је познати историчар-балканиста Јелена Гускова поднела на међународној конференцији „Делатност Хашког трибунала: садржај, резултати и ефикасност“.