Јужни ток кроз Србију – 400 километара
Нема говора да ће гасовод само окрзнути Србију код Румуније, тврди извор који учествује у преговорима с Русијом. – Да се другачије преговарало, данас би се и „Србијагас” питао где ће бити седиште будуће српско-руске фирме за градњу Јужног тока
Уговор о оснивању заједничког предузећа за градњу гасовода Јужни ток, који би до 15. маја требало да потпишу „Гаспром” и „Србијагас”, документ је којим ће се потврдити да ће седиште нове српско-руске фирме бити у Швајцарској и да ће ново мешовито предузеће почети израду студије изводљивости о исплативости целог посла.
После тога нова фирма би требало да крене у пројектовање, набавку опреме и изградњу гасовода. Како је планирано, када почне експлоатација гасовода, требало би да се оснује ново представништво у Србији које би добило лиценцу за транспорт руског гаса.
Руска страна у овом часу, како је потврђено и приликом недавног сусрета представника „Србијагаса” и „Гаспрома” у Русији, прави прорачуне за градњу гасовода узимајући у обзир трасу онако како је Србија и очекивала – да цеви у Србију уђу из Бугарске, а заврше у Мађарској.
Траса гасовода преко Србије биће дуга око 400 километара, а капацитет већи до 10 милијарди кубика. Дакле, нема говора да ће гасовод само окрзнути Србију код Румуније, категоричан је наш извор који учествује у преговорима с Русијом, додајући да је реч о магистралном гасоводу.
Он додаје да охрабрује и изјава бугарског премијера Сергеја Станишева који је после прошлонедељне посете Москви потврдио да да су две владе постигле договор о дуго одлаганом пројекту Јужни ток, те да ће „Гаспром” и „Булгаргас”, бугарска државна компанија а не „Овергас” ћерка фирма „Гаспрома”, потписати споразум у року од две недеље.
Русија је одустала од захтева за коришћење дела постојеће мреже за гас у Бугарској, због противљења Софије да се одрекне било ког удела у својим гасоводима, тако да ће „Гаспром” бити власник 50 одсто у новом гасоводу, који ће се градити испод Црног мора и око Украјине.
Зорана Михајловић-Милановић, бивши саветник за енергетику у Влади Србије, каже да су се Руси и Бугари договорили о проласку гасовода кроз Бугарску, јер је и једној и другој страни изузетно битно да се тај аранжман реализује. У супротном, не би имало никаквог смисла ни да се потписује уговор о оснивању предузећа са „Србијагасом”, јер без Бугарске нема Јужног тока.
– Русији се финансијски највише исплати да гасовод прође кроз Бугарску, јер та земља представља чвориште из којег ће се Јужни ток гранати према другим државама – каже она.
Истовремено, Русији је у интересу да направи аранжман са Бугарском како би је одвратила од учешћа у пројекту изградње гасовода „Набуко”. Осим тога, Бугарској не иде у прилог да угрожава договор са Москвом с обзиром на то да је гасовод део пакета који подразумева и изградњу нуклеарне електране и нафтовода.
– Проблем Србије је што није боље испреговарала с руском страном пре него што је потписала уговор с „Гаспромом” и што бар у једном од три посла – продаји НИС-а, градњи „Банатског Двора” и Јужног тока – није већински, већ мањински власник. Да се другачије преговарало, данас би се и „Србијагас” питао где ће бити седиште будуће српско-руске фирме за градњу Јужног тока. Овако о томе одлучује искључиво „Гаспром” – истиче Зорана Михајловић-Милановић.
- Извор
- Политика
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Руске снаге извеле су масовне ударе на украјинску инфраструктуру у Кијевској области. Погодци су забележени како у самом Кијеву, тако и у оближњим насељима. У Бориспољу је током напада...
Грађани Србије имају најповољније мишљење о Русији, док је најнеповољније мишљење о НATO-у, показују ексклузивна истраживања Ипсоса за РТС.
Влада у Триполију, која у ствари контролише тек половину Либије, обзнанила је да неће дозволити прераспоређивање руских снага и наоружања који су, после пада режима Башара ел Асада, остали...
Руски председник предложио је тестирање западних одбрамбених система против нове руске хиперсоничне ракете
Србски научник, писац, дипломата и политичар Владимир Кршљањин је током свог децембарског говора на МГИМО универзитету Министарства спољних послова Русије на Међународној конференцији \"НАТО: 25 година експанзије\" тврдио да...
Остале новости из рубрике »