Старт програма ЕУ „Источно партнерство“

7. маја у Прагу ће бити дат знак за старт програма ЕУ „Источно партнерство“

који предвидја зближавање Брисела са 6 држава на постсовјетском простору – Азербејџаном, Белорусијом, Грузијом, Јерменијом, Молдавијом и Украјином.
Како се у Русији односи према новом програму ЕУ? Одмах ћемо рећи: различито. На пример, доктор филозофије, професор Александар Ципко је сигуран да…

Сам програм „Источно партнерство“, несумњиво, угрожава наше геополитичке интересе! То је практично облик цивилизационог, културног и хуманитарног одвајања од тзв. старог руског света оних данас независних земаља које су током векова биле тесно повезане са Русијом – каже професор Ципко. – Антируски карактер „Источног партнерства“ за мене је очигледан! То је, чак, не блага, већ сасвим оштра експанзија ЕУ на простору бившег СССР-а, жарка жеља Брисела да потисне Русију на страну, да је огради од суседа. Са тим у вези, желим да подсетим на тачну мисао министра иностраних послова Француске Бернара Кушнера који је приметио: „Не сме се допустити у погледу Москве понављање ситуације која је настала после знатног проширења НАТО-а на исток. Јер, тада је Русија стекла утисак да је у опсади!“ Али на жалост, сада управо тако поступа ЕУ! „Источно партнерство“ може да постане инструмент конфронтације измедју Русије и ЕУ. Само, господо, треба да разумете да не желимо живети у опсади, не желимо да увек будемо на опрезу! Не треба дражити руског медведа.

Доктор филозофије, професор Александар Ципко крајње негативно оцењује „Источно партнерство“. Председник Спољнополитичког одбора Савета федерације Михаил Маргелов има другачије мишљење. „Лично ја нисам на опрезу у погледу овог програма“ – рекао је сенатор. …

По мом мишљењу, просто имамо право да знамо више о овом „Источном партнерству“ – наставио је гн Маргелов. – Желимо да будемо сигурни да се наши суседни не подстичу на пријатељство против нас! Што се, пак, тиче покушај одвајања суседних земаља од Русије, све цивилизационе, културне и хуманитарне везе измедју наших народа формирале су се током многих столећа и ниједан програм ЕУ није у стању да их прекине! Уосталом, знам за основ на којем почива став професора Ципка. Александар Солжењицин је још пре распада СССР-а рекао отприлике следеће: „Часовник комунизма је откуцао поноћ, огроман покривен маховином зид од цигли се заљуљао, па ће пасти. Потребно је предузети мере да парчад овог зида не падне на наше главе…“ На жалост, мере нису биле предузете, „зид“ је приликом распадања СССР-а пао, сликовито речено, на наше главе. До тога је дошло пре 128 година, то је према историјским мерилима ништаван период. Огроман број становника Русије до сада осећа бол због распада огромне државе. Отуда је сумњичавост у погледу оних који желе да приближе себи бивше совјетске републике. У дотичном случају реч је о ЕУ. По мени, програм „Источно партнерство“ нема конфронтационог карактера у погледу Русије. Желимо само већу транспарентност, већу добро вољу од ЕУ – закључио је председник Спољнополитичког одбора Савета федерације Михаил Маргелов.

Брисел намерава да предложи учесницима програма финансијску помоћ, политичку подршку, визне повластице и друге бенефиције – важне у условима глобалне кризе. Међутим, већ данас може да се протпостави да ће бенефиције бити распоређене по избору, те ће се уствари претворити не у партнерску помоћ, већ у средство притиска и уцене.
Шта пружа основе за такве закључке? Постојећа пракса двоструких стандарда према будућим партнерима ЕУ. Међу онима, којима је пружена највећа љубазност, налазе се Украјина и Грузија, тачније речно, њихово високо руководство. Званични Кијев још пре самита у Прагу стекао је подршку Брисела у модернизацији своје транспортно-енергетске структуре уз истовремено игнорисање интереса Русије, која испоручује сировине за пуњење украјинских цеви. И то одлуке, усвојене на недавном енергетском форуму у Бриселу, одговарају интересу председника Виктора Јушченка, а не премијера Јулије Тимошенко која је потписала руско-украјинске гасне договоре.

У грузијском правцу се ЕУ такође определила много раније самита Источно партнерство, одлучивши да пружи режиму Саакашвилија, који је започео рат у августу 2008. године на Кавказу, помоћ од више милијарди долара.

Што се тиче низа других изјављених партнера – тамо руководство ЕУ тежи да се на све могуће начине дистанцира од постојећих власти. Позвавши у Праг Белорусију и Молдавију, Брисел је одмах ставио на знање да не жели да види на самиту председнике Александра Лукашенка и Владимира Воронина. Другим речима, Минску и Кишиневу су одмах скренули пажњу да су они друга сорта. И то, уколико негативан однос према белоруском лидеру има вишегодишњи историјат, његов молдавски колега се нашао у немилости одмах после тога када је основано оптужио суседну Румунију као земљу-чланицу ЕУ за везу са масовним антивладиним нередима у Кишиневу почетком априла. Уместо тога да истраже случаје без преседана, када су погромаши користили заставе ЕУ, у Бриселу су нашли другог кривца, мада су међународни посматрачи потврдили демократски карактер парламентарних избора у Молдавији.

Иначе, шеф Центра за проучавање савремене балканске кризе Института славистике РАН Јелена Гусјкова се не чуди због таквог испољавања двоструких стандарда у делатности ЕУ. Према њеном мишлењу, иницирајући програм Источног партнерства, Брисел тежи да истисне Русију из простора бившег Совјетског Савеза да не би могла да се супротстави њеним пројектима као што она то ради, између осталог, на Косову.

 ЕУ је била спремна да преузме функције присуства на Косову још у децембру 2006. године. Све комисије су већ биле упућене, новац је био издвојен, шеме су састављене. Онда преко ЕУ је било лако довести Косово до независности, међутим, сасвим неочекивано за Запад став Русије је обуставио тај процес неправде, — подсећа Јелена Гусјкова.