Дејвид Камерон као архитекта шкотске независности

Први министар Шкотске Алекс Салмонд објавио је у Единбургу да уз очување актуалног односа Лондона према ЕУ, независност Шкотске, може се рећи, већ лежи код ње у џепу. И присталице отцепљења од сада па до самог референдума о том питању 18. септембра 2014. године чак неће морати посебно да се труде: за њих то одлично чини сам премијер конзервативног кабинета Дејвид Камерон.

Али до сада на списку његових грехова није било сепаратизма. Алекс Салмонд је истражио све последње испаде и ироничне примедбе британског премијера на рачун Брисела и такав ”грех” је пронашао. Како тврди Салмонд у листу Индепендент, премијер је срамно изгубио битку против именовања Жан-Клода Јункера за председника Европске комисије. Камерон је обећао да у случају доласка догматичног Луксембуржанина на дужност, он ће извести Британију из ЕУ. Читава ова историја доводи Британију на пут изласка из ЕУ и постоји опасност да ће Шкотску такође подстаћи на иступање. Ако само она не узме судбину у своје руке у септембру. Камерон игра са Шкотском ”европски рулет”. Шкоти, треба рећи, одржавају ЕУ у већој мери него Енглези.

Салмондова анализа, наравно, више је основана на националистичким сновима него на здавом разуму. Мада његове закључке потврђује последње анкетирање јавног мњења, објављено данас у свим шкотским новинама. Према подацима истраживања, када би Британија сталаја на прагу иступања из ЕУ, ”за” независност би гласало 44% Шкота, ”против” - исто толико. А 12% било би неодлучно. По свему се види да напетост и забринутост поводом исхода плебисцита расту како се он ближи.

Драму која се одвија са интересовањем прави континентална Европа. Акутна економска криза у ЕУ 2008. године пробудила је овде авети самоопредељења, сеператизма и слободе. И исход гласања може да постане пример и преседан за многе европске регионе, који сматрају да је гаранција њиховог економског успеха у самосталности. Савремени европски сепаратизам већ је скоро изгубио национално-језичке знаке и стао је на ”економске ноге”. Сада богати региони не желе да издржавају сиромашне.

У шпанској Каталонији референдум сличан шкотском ће бити одржан у новембру. Овде скоро 70% становништва подржава раскид са Мадридом. Шкотска и Каталонија су само две ”сирене европске независности”, сматра аналитичар Института за међународну економију и односе РАН (ИМЕМО РАН) Константин Воронов:

- Списку недостаје још читава група територија које су такође на путу ка одвајању од метрополе. Овамо треба додати Гренланд, највеће острво на свету, Фарска острва (све се односи према Данској). И чује се за сепаратистичка расположења која још нису добила правне оквире — територија Паданије на северу и област Венето у Италији, у Шпанији Баскија, у Француској Корзика и Бретања, у Британији Северна Ирска и Велс.

Највероватније Каталонци и Шкоти ће постати партнери у европској ”паради суверенитета”, истиче политиколог Леонид Савин:

- За сада ће се питање решавати непосредно у Шпанији и Великој Британији. И оне могу да дају пример другим покретима. Питање није чак у томе колико ће се државе уситњавати — могуће да ће се сама карта Европе мењати. Зато што је она нацртана не по етничким принципима. На пример, у Румунији постоји огормна територија насељена Мађарима. И румунске Мађаре редовно узбуђује синдром спајања са великом домовином.

О одвајању од Украјине после преврата у Кијеву већ озбиљно говоре и Мађари у Украјини. Незадовољне су неонацизмом Кијева и мањине које живе на западу Украјине. А још можемо додати Валонце и Фламанце у Белгији, Елзас у Француској, Кипар, српску мањину на Косову.

Присталице ”усамљене пловидбе” у Шкотској говоре да земља без туторства Лондона живеће мал те не као европски Кувајт. Скоро 85% свих северноморских налазишта се налази у шкотским водама. У последњих 40 година у Северном мору вади се преко 40 милијарди барела нафте. Ексепрти су израчунали да може да се извади од 15 до 24 милијарде барела нафте у мору. Ње има довољно за око 30 година.

У случају позитивних резултата на плебисциту 18. септембра 2014. године, Шкотска ће се одвојити од Велике Британије 24. марта 2016. године. Датум није случајан. Тог дана 1603. године Џејмс Шести Шкотски је постао Џејмс Први енглески. Шкотска, Ирска и Енглеска су се ујединиле у ”персоналну унију”. За шкотске националисте то је био почетак поробљавања Шкотске од стране британске круне. И они се надају да ће се те године од ове срамоте спасити.

Андреј Федјашин,