Држава на провери

Нови Пазар – На улицама Новог Пазара тешко је ових дана уочити људе са брадом без бркова, који носе беле капе, широке кошуље, а панталоне изнад чукљева…Нема вехабија ни на уобичајеном месту, преко пута Арап џамије, где су се раније, тако необичног изгледа, „шепурили”. Можда су у својим „рупама”, како је пре годину дана, кад су први пут бацајући и разбијајући инструменте београдске групе „Балканика” јавно испољили насиље, на то реаговао председник општине Сулејман Угљанин. Он је тада још додао да је реч о „шачици мишева који су изашли и нанели штету граду”, а можда су, не рачунајући оних десет у затвору, нестали са простора Санџака, будући да је полиција показала одлучност у неколико акција.

Подсетимо, прве вехабије ухапшене су средином марта на планини Нинаји у сјеничкој општини, где је пронађен њихов камп за обуку, већа количина оружја, одеће, хране…После неколико дана уследило је ново хапшење припадника ове верске секте, а у акцији полиције у селу Трнава, погинуо је Исмаил Прентић, теже повређен Сенад Рамовић Бецан и један полицајац. Пре неколико дана, по налогу истражног судије Окружног суда у Београду ухапшена су још тројица вехабија а то је, како је саопштио МУП Србије, допринело да полиција пронађе око десет хиљада комада пушчаних метака, 15 килограма експлозивне смеше и већа количина хране…Сумња се да је муниција пребацивана са Космета, а била је намењена терористичким акцијама, чак је саопштено да је био у плану напад на објекат Управе полиције у Новом Пазару и они су осумњичени да су извршили кривично дело „удруживања ради противуставне делатности у вези са тероризмом”.

Сви ови догађају саопштени су без детаља, а читав случај „покривен” је државном тајном. То је изгледа и згодна прилика да и локални политичари, пре свих они у општинској власти ћуте. Упркос поштовању правила, достављања писаних питања два дана раније нисмо, као и многи други новинари, успели да добијемо никакав одговор од председника општине Угљанина.

Додуше, он се недавно поводом ових случајева огласио као председник општине и општинског савета за безбедност позивајући грађане, политичаре и верске представнике да допринесу миру и сузбијању страха и подела, али се, некако у исто време, Бошњачко национално веће, чији је Угљанин, такође, председник, у свом саопштењу запитало „ко је едуковао, завео и финансирао те младе људе. Подсећамо да је БНВ и раније упозоравало на штетну појаву верског екстремизма од када је на челу те заједнице Муамер Зукорлић”.

Муфтија Зукорлић, уз жаљење што је једна полицијска акција окончана смрћу, подсећа да Исламска заједница Санџака већ две године упозорава на радикализацију стања у Санџаку и позива државне органе да ревидирају свој став према Санџаку, муслиманима и Исламској заједници. Он је још додао да се „ове девијације јављају на пукотинама у функционисању исламске заједнице и организованог тумачења ислама”.

Без сумње муфтија Зукорлић ту критику усмерава на понашање, како често истиче, „породичног ријасета” у Београду и, како тврди, повремену подршку њима од државних представника. Он у томе, очигледно, види покушаје разбијања, односно онемогућавања „објединитељских” тежњи исламске заједнице у Србији са седиштем у Новом Пазару и духовним везама са Сарајевом.

Стога се у уводном тексту најновијег броја листа „Глас ислама”, који издаје исламска установа у Новом  Пазару, оштро критикује Угљанин, поготово што је недавно поводом једне свечаности угостио представнике ријасета из Београда. У одговору на питање у наслову уводника тих новина – ко разбија исламску заједницу следи одговор „да пуних десет година Угљанин води свој прљави рат против те заједнице зарад отимања вакувске имовине и блаћења челника заједнице”. У тексту се њему чак приписује и сарадничка улога „са разним службама, познатих под називом УДБ-а” и окупљање у Новом Пазару „оних који су шејтану продали душу” делујући наводно против акције обједињавања исламске заједнице.

У истом броју ове новине преноси се и интервју реис-ул- улеме Мустафе Церића који, рекло би се, има нешто блажи став према догађајима у Санџаку у вези са вехабијама, тврдећи да „они морају поштовати норме у тумачењу и практиковању ислама, али је Исламска заједница обавезна штитити права свих муслимана па и оних са којима се не слаже око неких питања”.

Насупрот поменутој деценијској нетрпељивости Зукорлића и Угљанина, па тако и у вези са вехабијама, приметна је већ дуже време блискост, понекад и у чисто политичким ставовима као у време референдума, Мешихата и СДП, политичке партије Расима Љајића.

– Ми смо за, разлику од представника Угљанинове СДА чији став нико не зна, јасно осудили овај радикализам уз инсистирање на коректном суђењу ухапшенима, односно праву на законску одбрану. Сматрамо, такође, да држава мора што пре да саопшти све детаље, јер што је тајновитост већа народ губи поверење. Но, нисмо баш убеђени да ако је било терористичких намера и планова да је то уперено против уставног поретка, државних институција. Наиме, реч је о религијској групацији која жели на свој начин да тумачи ислам и у томе им није сметња држава већ Исламска заједница и, дакле, само имовина ове заједнице може бити угрожена – каже за „Политику” Мирсад Јусуфовић, генерални секретар СДП партије, који нам је пре неколико месеци о новопазарским вехабијама говорио „да је реч о једном броју људи који вером покривају своју криминалну прошлост и незаконите послове”.

О актуелној ситуацији у Санџаку српски политичари понајвише ћуте, додуше, ретко ко их, рачунајући и новинаре, о томе и пита.

– Нема наше злурадости у свим овим догађајима и поделама међу Бошњацима. Истински делимо забринутост са добронамерним грађанима Санџака и сматрам да први пут држава добро ради свој посао, о сваком догађају надлежни органи се оглашавају онолико колико то истражном процесу не смета а доћи ће време да се јавно објаве и детаљи ко су, чији су и ко их финансира. Против њих, као верника ми немамо ништа, не смета нам што се на другачији начин клањају и другачије изгледају, али је сасвим нешто друго кад се наоружавају, поседују муницију, експлозив, детекторе, маскирна одела…Шта је то него припрема за тероризам и до ове радикализације је дошло после почетка процеса решавања статуса Космета, пресуде у Хагу на тужбу БиХ и неких изјава Хариса Силајџића – изричит је Вујица Тосављевић, председник овдашњег огранка „Нове Србије”.

Тако је, ето, појава ових екстремних верника или терориста још једна тема око које нема слоге међу локалним политичим лидерима, а према неким оценама, ни верски поглавари се нису баш „ознојили” на сузбијању свих тих размирица. Понајвише је зато у народу свакојаких тумачења, прича о безазленој, заблуделој деци до оних о опасним терористима који су у вези са најекстремнијим исламским терористичким организацијама.

Није онда ни чудно што само у центру Новог Пазара, у ресторану „Центар” међу гостима који тамо долазе влада слога, јединство под присмотром Јосипа Броза са великог портрета окаченог на зид.

– Онда су и ћевапи били бољи, знам ја, памтим то време …рече, на наш поглед према поменутој слици, конобар Фехим…