Стала станоградња

Продаја грађевинског материјала је преполовљена. Одлаже се градња нових стамбених објеката. Банке не смањују камате на стамбене кредите, а држава не обезбеђује услове да се граде јефтинији станови. Цене некретнина се још држе.

Да је грађевинарство озбиљно погођено кризом, показују подаци да је продаја грађевинског материјала преполовљена, а одлаже се градња нових стамбених објеката. Агенти за некретнине сматрају да би цене станова пале, а инвеститори и даље градили станове, уколико се банке одрекну великих маржи на камате.
Изјаве Будимира Јовановића и Милосава Теогиловића

Уместо што је до сада омогућавала да градња станова буде извор лаке и брзе зараде, обезбеђивањем услова да се станови граде по реалној цени, држава би могла да спаси грађевинску индустрију.

Домаћи произвођачи грађевинског материјала тврде да уколико економска криза потраје у следеће две године, многа предузећа из ове области неће опстати.

У неким фирмама велике количине грађевинског материјала немају купце. Тако је и са зрењанинским произвођачем опеке "Неимар".

"Данас се то још израженије може приметити с обзиром да је пад продаје за прва три месеца ове године у односу на прва три месеца прошле године 50 одсто", каже Будимир Јовановић из "Неимара".

У сличној ситуацији нашли су се и инвеститори, који покушавају да заврше започете објекте, и врате назад уложени новац. О новим улагањима у изградњу станова за сада и не размишљају јер, како кажу, не желе да улазе у дугове.

Миливоје Теодоровић из зрењанинског "Евродомус" каже да они желе да заврше станове за два месеца, и да ће онда одлучити "да ли ће уопште утицати на цену". За сада она је 1.000 евра по квадрату.

Агенти за некретнине сматрају да би цене станова пале у Србији, а инвеститори и даље градили станове, уколико се банке одрекну великих маржи на камате.

Милосав Теогиловић из агенције за некретнине сматра да би држава требало да ограничи банке да се одрекну екстремно великих маржи у овим тешким временима.

Банке не смањују камате

Банке због повећаног ризика за улагања у нашу земљу не смањују камате на стамбене кредите, цене станова су пале, али куповна моћ још више.

За банкаре, смањено интересовање грађана за стамбене кредите није због високих камата, већ психолошки моменат од губитка посла, и немогућности враћања кредита, али и кретање курса евра које не зависи од њих.

Мирјана Гарапић Закањи из Прокредит банке каже да су обавезне резереве, које банке држе код НБС за које не плаћа камате, изузетно високе.

"Ми као банке можемо да молимо НБС да изађе са неким својим мерама како би се смањила та обавеза и како би банке заиста могле да смање камарну стопу за кредите", каже Мирјана Гарапић Закањи.

Најављено ново опорезивање станова, по тржишној вредности, већ од лета би могло да доведе до смањења цена за 20 одсто.

Кад зидари не раде нико нема пара, а застој у градњи станова надлежни морају да спрече, јер је то сада један од најуноснијих послова у Србији, кажу у Привредној комори Србији.

"Инвеститори који су дигли кредите код банака, а држе готове станове мораће да скину цену тих станова јер је капитал с којим су ушли у изградњу јако скуп и они немају више простора да држе станове са оваквим оптерећењем камата, каже Горан Родић из ПКС.

Станоградња се може извући из кризе и директном сарадњом банака и грађевинских фирми, али и уз помоћ државе. На тај начин смањиле би се и цене станова, које су у Србији тренутно нереално високе.

Можда би за то Хрватска могла да буде пример, јер су Хрвати удружили снаге на нивоу Владе, градова, банака и самих грађана и успели да снизе цену квадрата.