Васкрс
Православне цркве и верници обележавају Васкрсење Христово. Васкршње славље представља крај Великог поста, а први мрсни залогаји су јаја oфарбанa у црвено као симбол проливене Христове крви. На празничним богослужењима чита се традиционална празнична порука Патријарха и архијереја СПЦ. .
Празник Васкрсења све васељенске православне цркве обележавају истовремено поштујући правила и учење древне хришћанске догме.
На свим празничним богослужењима биће прочитана традиционална празнична порука поглавара и свих архијереја Српске православне цркве свештенству, монаштву и народу.
Епископ хвостански Атанасије, викар патријарха Павла, служиће васкршњу свету архијерејску литургију у београдској цркви Светог Марка, а од 9.30 часова на Другом програму, Радио-телевизија Србије ће преносити Васкршњу литургију из Саборне цркве Светог Преображења Господњег из Загреба.
Прослава Васкрса почела је поноћним богослужењима у свим хришћанским црквама. У храму Светог Саве на Врачару литургију је служио митрополит црногорско-приморски Амфилохије, који као најстарији члан Синода СПЦ, замењује поглавара патријарха Павла.
Литургија је почела после молитве пред затвореним вратима Храма која су отворена тачно у поноћ, чиме се симболизује час васкрсења Христовог и отварања пута у царство небеско.
Почетак литургије праћен је звуцима 49 звона са купола Светосавског храма која су се први пут огласила у знак васкршње радости и после дана хришћанске жалости, великог петка и велике суботе.
Васкршњу Посланицу патријарха Павла и архијереја Српске православне цркве, пред многобројним верницима, прочитао је старешина храма Светог Саве протојереј ставрофор Лука Новаковић.
После литургије, митрополит Амфилохије са свештенством причестио је вернике који су поштовали правила вишенедељног васкршњег поста.
Литургију Светог Јована Златоустог, која се на Васкрс служи у свим православним храмовима, пратио је хор Спомен храма Мокрањац под управом Јелене Јеж.
Васкрс хришћани славе три дана, па су у календару Српске православне цркве црвеним словом обележени Васкршњи понедељак и Васкршњи уторак.
Православни верници за Васскрс размењују поздраве: Христос васкрсе! Ваистину васкрсе!
Празник над празницима
Васкрсење Исуса Христа смaтра се хришћанским празником над празницима. Васкрс је основа новозаветне проповеди и вере у спасење и слави се од времена првих апостола.
Суштину и начело хришћанске вере објаснио је свети апостол Павле. Речи апостола Павла, који није био савременик Христов, али коме се Спаситељ јавио на путу за Дамаск, записане су у његовим апостолским делима и објашњавају да је суштина хришћанства у вери у победу живота над смрћу.
''Ако Христос не васкрсне празна је проповед наша и празна је вера наша'', каже апостол Павле чије су посланице део Новог Завета и у којима он, рушећи старозаветна правила, учи људе праштању и љубави и отвара врата спасења и царства небеског.
У православним хришћанским црквама се на Васкрс отварају Царске двери на олтару чиме се симболично указује да је Исус својим васкресењем победио таму и смрт и отворио рајска врата и пут спасења читавом људском роду.
Одлуке Никејског сабора
Према одлукама Никејског сабора, које до данас поштују све православне цркве, Васкрс треба славити у прву недељу пуног месеца после пролеће равнодневнице.
Православне цркве, које се држе Никејског канона, поштују правило да се Васкрс не може славити истовремено са јеврејском Пасхом.
Овим се наглашава припадност Никејском хришћанском канону чије су одредбе делом напустиле католичка и протестантске хришћанске цркве, које Васкрс славе без обзира на јеврејску Пасху.
Према хришћанском предању, Исус је умро у дане Пасхе па се у неким језицима овај назив задржао и за празник његовог Васкрсења.
Васкрс је, дакле, покретан празник, који се одређује према природном календару и увек се везује за недељу са одступањем од 35 дана, између 4. априла и 8. маја.
Васкршње славље је за вернике крај Великог поста, а први мрсни залогаји су васкршња јаја која, се према древном обичају, фарбају у црвено као симбол проливене крви Христове.
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Грађани Србије имају најповољније мишљење о Русији, док је најнеповољније мишљење о НATO-у, показују ексклузивна истраживања Ипсоса за РТС.
Влада у Триполију, која у ствари контролише тек половину Либије, обзнанила је да неће дозволити прераспоређивање руских снага и наоружања који су, после пада режима Башара ел Асада, остали...
Руски председник предложио је тестирање западних одбрамбених система против нове руске хиперсоничне ракете
Србски научник, писац, дипломата и политичар Владимир Кршљањин је током свог децембарског говора на МГИМО универзитету Министарства спољних послова Русије на Међународној конференцији \"НАТО: 25 година експанзије\" тврдио да...
Остале новости из рубрике »