Данас у НСРС материјал за формирање Фонда солидарности

БАЊАЛУКА, Предсједник Владе Републике Српске Жељка Цвијановић најавила је да ће Народној скупштини данас бити упућени материјали за формирање Фонда солидарности, који ће бити основан на период од седам година, а можда и дуже.


Цвијановићева је рекла да ће уз фонд бити сачињен и регистар штете, а да ће средства стизати на основу властитих прихода, међународних кредитних институција и донатора.

„Морамо да разумијемо да смо претрпјели велику катастрофу и да је 58 одсто нашег становништва и 40 одсто територије погођено. Оптерећење неће ићи на терет послодавца него сваког човјека који прима плату и поред тога биће дефинисани и остали извори из којих ће новац долазити у тај фонд“, рекла је Цвијановићева за данашње „Независне новине“.

Она је додала да ће бројке о штети бити застрашујуће, али да саме цифре или проценти у потпуности не могу показати размјере катастрофе.

„Суштина је да се концентришу средства из различитих извора, одакле ће се моћи, зависно од потреба, радити на обнови у свим областима. Помоћ становништву, која ће износити 5.000 КМ, мјере за привреду које ће значити растерећење у одређеном временском периоду или ослобађање од одређених обавеза, као и креирање одређених повољних линија кредита ИРБ-а“, рекла је Цвијановићева.

Она је прецизирала да се дио средстава односи на инфраструктуру, саобраћајну, комуналну, објекте јавних служби, пољопривреду и енергетске објекте и да ће у оквиру Фонда бити пет или шест секција које ће диктирати различите изворе из којих ће се обезбиједити средства.

„Биће неколико различитих извора, повољни кредитни аранжмани, донације, допринос солидарности који неће утицати на привреду. Постоји могућност да се донатори опредјељују директно на одређени пројекат у некој општини и то ће све бити омогућено да се ради директно“, рекла је премијер Српске.

Говорећи о организацији Фонда солидарности, Цвијановићева је навела да је идеја да у управљачкој структури постоје и међународни донатори, односно представници међународних финансијских институција, што ће учинити да све што долази у фонд и што се из фонда даје буде веома транспарентно.

„У Фонду ће бити људи са локалног и републичког нивоа власти, као и странци и Фонд ће подлијегати контроли ревизије. Наша је намјера да све активности Фонда подлијежу контроли скупштинског одбора на чијем челу треба да буде неко из опозиције да врши надзор над радом“, истакла је Цвијановићева.

Према њеним ријечима, Влада је озбиљно приступила том послу и нису потребне „квази квалификације од квази политичара“, а ко год буде имао приједлог и добру мјеру за фонд биће добродошао.

„Ово је ситуација гдје све главе морају да буду заједно да се дође до одређених рјешења. Свако свој дио памети мора да уложи у ову причу. Стављени смо у ситуацију гдје сви морамо да дјелујемо заједно јер смо се затекли у ситуацији да умјесто да надограђујемо систем морамо да кренемо од почетка“, навела је предсједник Владе Српске.

На питање на који рок ће бити основан Фонд солидарности и како то да доприноси солидарности од три одсто неће утицати на привреду, Цвијановићева је рекла да је предвиђено да постоји до 2021. године, али да је процјена да ће бити потребан и десет година.

„Када је ријеч о солидарном доприносу, трудићемо се да оптерећење ове врсте траје што је краће могуће. У првој фази то ће бити значајан извор за прикупљање средстава зато што у тој првој фази немате рјешене аранжмане са међународним финансијским институцијама и служиће искључиво за помоћ грађанима и домаћинствима који су погођени катастрофом“, објаснила је Цвијановићева.

Она је прецизирала да ће рокови отплате међународних аранжмана износити 25 до 30 година са врло ниском каматном стопом и грејс периодом који би могао износити колико и трајање Фонда.

„Дио средстава биће упућиван на тај начин, али има и оних који ће се реализовати директно са владама ентитета као што је и до сада био случај. Јако је важно да упоредимо штету која се десила у Србској са оном у ФБиХ и да се адекватно тим процјенама дистрибуише помоћ“, нагласила је Цвијановићева.

Она је додала да се, када је ријеч о висини штете, раде прелиминарне процјене и да ће то бити бројеви или проценти везани за индивидуалне објекте, инфраструктуру, пољопривреду и привреду и да бројеви сигурно неће показати размјере катастрофе.

„Барата се угрубо да је то 1,3 милијарде КМ, а знамо да ће на то бити додато још 30 одсто. Сва штета неће моћи бити класификована, а морамо да будемо свјесни да оно што се десило у Добоју или Шамцу нипошто неће оставити без посљедица некога ко живи у другом граду у којем је тог дана само падала киша. Ово је колективна штета у Републици Србској, што значи да ће свако морати дати свој допринос у њеном санирању, ма како се неко бунио“, упозорила је Цвијановићева.

Према њеним ријечима, не постоје оквирне процјене колико ће бити новца у Фонду солидарности, али ће највећи дио чинити међународни повољни кредити, као и одређене донације.

Коментаришући најаве Међународне донаторске конференције у вези са поплавама у БиХ, премијер Српске је рекла да ће се такве конференције сигурно дешавати на нивоу БиХ, али и појединачно, због чега је потребно сачекати оквирни документ о процјени штете 18. јуна, јер се без конкретних показатеља неће моћи мобилисати међународна пажња у донаторском смислу.

„Апсолутно сматрам да на таквој конференцији на нивоу БиХ, треба да учествују представници ентитетских власти, јер смо ми ти који знамо какава је штета и који се директно носимо са посљедицама“, навела је Цвијановићева и најавила да ће Влада у наредном периоду путем представништава Републике Српске у иностранству организовати циклус донаторских догађаја.

Премијер Српске је рекла да нема процјена колико ће јавни приходи бити мањи, али да је логично да ће доћи до кашњења у исплати плата и пензија.

„Када је ријеч о исплати ове плате, нисмо осјетили такву ситуацију зато што је буџет био у добром стању прије поплаве. Одговорно је да као премијер кажем грађанима да не можете претрпјети овакву штету и не очекујете посљедице. Не желим да плашим, али не желим ни да улијевам лажну наду и да се правим као да се ништа није десило“, упозорила је Цвијановићева.

Она је додала да се сада ради на санацији подручја гдје су потребне мање или средње интервенције, како би се привредним субјектима омогућило да стану на ноге, те да ће се преко ваучера за помоћ становништву подстаћи производња намјештаја, те продавнице.

„Наше фабрике намјештаја спремне су за то, а ми ћемо онда са њима затворити круг након што утврдимо рокове за плаћање робе коју узму грађани. Претпостављам да ће то бити три мјесеца. То је сасвим реално и свако добронамјеран је свјестан да нема буџета из којег ви данас можете да `заграбите` 150 или 200 милиона КМ и подијелите људима“, рекла је Цвијановићева.