Долару траже замену
Долару се лоше пише, али не од јуче, него још од оног дана када је председник Никсон, пре скоро три деценије, донео одлуку да се америчка валута више не веже за златну подлогу, него да плива у складу са околностима на међународном монетарном тржишту, а, пре свега, по такту и потребама америчког трезора.
Тако се и десило да долар падне у односу на остале западне валуте, тако да је пре десетак година, када је уведен евро, однос те две валуте био 1:1, а прошле године долар је био јефтинији за 50 одсто. Гледано са стране, то је деловало понижавајуће за моћну америчку привреду и неприкосновени „мистер долар“, али изнутра су ствари стајале знатно другачије. Уз помоћ јефтиног долара скупоћа нафте се лакше подносила, а америчка роба је за све странце постала још јефтинија. Иначе, унутар саме земље, долар је и даље био „јак“, јер су цене, захваљујући малој инфлацији, и даље биле ниске. Једноставно, Американци су живели исто тако добро као и онда када је долар био јак. У међународним трансакцијама мало се ко овајдио од слабог долара сем Америке која је и у таквим условима, што сама, што преко ММФ, диктирала услове и токове новца на светским берзама и део својих економских проблема преваљивала на друге. То је било могуће, пре свега, због тога што је долар и даље држао неприкосновену позицији у свету. Статистике кажу да је 65 одсто светских девизних резерви у доларима. Такав је случај са Кином, Русијом, Јапаном, Индијом, земљама ОПЕК-а и многим другим. Кина, на пример, има највеће девизне резерве на свету - око 2.000 милијарди долара! Кина поседује и око 800 милијарди долара у америчким државним обвезницама. То и за њу и за многе из поменутих земаља постаје ризично. Али, где је излаз и да ли га има? Има, али је до њега тешко доћи. То се најбоље види на примеру Кине. Када би она, рецимо, трансферисала своје девизне резерве у евре, долар би пукао. Али, пукла би и Кина, јер њен извоз понајвише зависи од енормног америчког тржишта. Готово је идентична и ситуација са Јапаном. Нешто боље стоје Русија и Индија, али и њих мучи зависност од долара. Но, нешто се ту очигледно мора мењати. Такви захтеви се ових дана све више чују изван Америке. Русија је недавно сасвим отворено затражила да се долар помери са монетарног трона и да се на тржишту као равноправни партнери појаве валуте најмоћнијих земаља, као што су јапански јен, кинески јуан, руска рубља. Идеја није до краја јасна, али порука јесте: свет више не сме да зависи само од долара, односно од Америке, која је оваквом својом монетарном и економском политиком довела свет на ивицу економског амбиса. Директор кинеске Народне банке Џоу Сијаоцуан, био је конкретнији од Руса када је пре неколико дана изашао у јавност са сличном иницијативом. Он сматра да се мора у међународним финансијама и уопште у трговини, окончати са владавином једне, или неколико валута, као што су долар, јен и евро. По њему, циљ монетарне реформе требало би да буде формирање наднационалне, међународне резервне валуте, која неће зависити од појединих земаља. У међувремену, долар и даље господари у свету. У доларима се рачуна национални доходак по глави становника за све земље света, њиме се мере богатства и дуговања појединих држава, доларима се плаћа нафта, ЕРБАС у доларима продаје своје авионе. Али, с обзиром на стање америчке привреде и расположења у свету, долару се, ипак, добро не пише, мада се он последњих месеци нешто опоравио, а америчка економија је и даље неприкосновена и најјача у свету. Притисци на доминацију америчке валуте долазе ових дана из четири смера:
Молитва |
Друго, пољуљано је поверење у долар, чак и у самој Америци. Милијардери Бил Гејтс и Ворен Бафет изјавили су да су уверени да ће „потонуће“ долара да се настави. То је за здравље долара ружна порука.
Треће, поједине земље ОПЕК-а, као што су Иран, Венецуела и Еквадор траже да се та моћна асоцијација извозника нафте откачи од „петродолара“ и да црно злато продаје и у другим валутама.
И четврто, земље са највећим девизним резервама, све гласније најављују да ће се отарасити зависности од долара чим пре буду могле. У таквој ситуацији, долар се може бранити само изнутра, из Вашингтона, јер се тамо кроји његова моћ и његова судбина. Економски аналитичари кажу да се мало шта може учинити на одбрани долара ако председник Обама не повуче радикалне потезе да смањи америчке мамутске дефиците. Једна битна ствар је данас сасвим извесна: после садашње економске кризе светски финансијски и монетарни поредак, а са њима и долар, никада више неће бити исти. Све што је речено око Долара у ствари важи и за Евро јер он осмишљен као резервна светска валута кад треба побећи из долара. Евро је створен као заједничка валута земаља ЕУ и иза ње фактички не стоји ни једна држава. Собзиром да Европска Унија није држава, већ удружење држава, велико је питање ко суштински гарантује за ту валуту. Ако томе додамо да и Евро као и Долар као валуте више нису везане за златну подлогу, отвара се питање поузданости и праве вредности Евра. Пошто и Долар и Евро немају покриће у злату, већ такозвани пливајући курс у складу са околностима на међународном монетарном тржишту, а који се пре свега одређује по такту и потребама америчког ФЕД-а и Централне ЕУ банке у Немачкој, то за многе земље више није прихватљиво. Ако то кажемо простијим речником, интенција великих земаља је да на тржиште изађу са својим валутама и да своју робу продају у својим валутама, да стоје иза тих валуте као гаранти и са количинама злата које би им давало реалну вредност. Интенција је да се уведе ред у штампње новца и да се оптицаја повуку огромне количине долара и евра без реалног покрића. Обама против нове валуте
Нови амерички председник Барак Обама стао је пре неки дан у одбрану долара, мада је он на ту тему говорио више из нужде, него што је у то убеђен. „Долар је данас опет јак, казао је шеф Беле куће. То је зато што страни инвеститори америчку економију и даље сматрају најјачом у свету. Ми данас изнова обнављамо поверење света у глобално лидерство САД. „У таквој ситуацији, нагласио је Обама, не видим потребу за увођењем нове глобалне валуте.“
Русија и Кина заједнички против кризе
Русија и Кина намеравају да се заједнички супротставе светској финансијској кризи - изјавила је министар за економски развој Елвира Набиулина на петом руско-кинеском инвестиционом форуму одржаном у Пекингу.
Сада смо се суочили са изузетно оштром кризом која је захватила читав свет. Свака земља тежи да решава своје проблеме, али борба против ње захтева удруживање напора. Постоји добра пословица: један и ниједан. У данашњој нестабилној економској ситуацији она је актуелна као никада пре и потпуно применљива на обе земље – нагласила је Елвира Набиулина. На нашу молбу, заменик директора Института РАН за Далеки исток Андреј Островски испричао је о неким сферама такве заједничке активности у условима кризе.
Пре свега, треба активније развијати трговинско-економске везе и усклађивати планови развоја кинеског Североистока и руског Далеког истока, Источног Сибира и Забајкалског региона. Узајамна координација планова ће омогућити отварање нових радних места, развој инфраструктурних пројеката и повећање обима прозиводње. Ако се обе стране не буду узајамно развијале, онда ће свака земља покушавати да самостално решава своје проблеме, али наравно да 2 земље имају више могућности, него једна – рекао је руски синолог.
Данас је у Пекингу било речи углавном о питањима даљег развоја и ширења руско-кинеске инвестиционе сарадње. На форуму је констатовано да су, и поред кризе, веће руске и кинеске компаније увелико интересују за узајамне инвестиције. По мишљењу представника руске бизнис-заједнице, овом питању треба поклањати велику пажњу на свим нивоима. То ће омогућити, на пример, да се до 2020. године успешно реши постављен задатак повећања обима инвестиција Кине у руску економију на 12 милијарди долара. Шеф државног комитета за реформе и развој Чанг Пинг подржао је ову идеју. Према његовим речима, главни економски ресори 2 земље разрадили су план инвестиционе сарадње и да ће убудуће предузимати све мере за развој билатералних економских односа. Тим пре што је поље за то, с обзиром на размере кинеског и руског тржишта, веома широко. Рецимо, Русија током наредних 15 година може да постане највећи лиферант енергената за Кину, а приоритетне руске гране за кинеске инвестиције могу бити предузећа дрвне индустрије, разрада налазишта минералних сировина, индустрија аутомобила, пољопривреда, прехрамбена индустрија, као и објекти инфраструктуре у граду-домаћину Зимске олимпијаде 2014. године у Сочију. Један од резултата форума у Пекингу је одлука о стварању крупног заједничког предузећа за заокружену прераду дрвне грађе на територији Русије.
Нико не може стално да извлачи корист само за себе
Данас су сви схватили да нико не може стално да извлачи корист само за себе. Читаво човечанство седи у истом чамцу. А људи који седе заједно у чамцу морају да помажу једни другима. Појам „корист“ у 21. века означава узајамну помоћ. Ово је изјавио у традиционалном Берлинском говору прошле недеље федерални председник Немачке Хорст Кјолер. Између осталог, његов говор је изазвао противречне оцене.
Како је констатовала ових дана штампа, после исландске, летонске и мађарске владе глобална финансијско-економска криза је прогутала и чешку. У уторак, 24. марта парламент Чешке је изгласао неповерење влади Мирека Тополанека, после чега је премијер предао молбу за оставку. Ситуација се отежава тиме што Чешка тренутно председава у ЕУ. Низ експерата је већ изразио бојазан да политички потреси у Чешкој и Мађарској могу да изазову ланчану реакцију у другим земљама Источне Европе, које се налазе у ЕУ.
У том светлу редовни Берлински говор федералног председника Немачке Хорста Кјолера, као и програмска годишња иступања шефова немачке државе већ 12 година, имала су посебан значај. Јер своју оцену догађаја у Немачкој и Великој Европи у целини у јеку кризни потреса требало је да изнесе бивши генерални директор ММФи председник земље, која је једна од главних локомотива европске интеграције. Председник је ипак помало упослио експерте и новинаре. Као прво, за свој говор није изабрао један од помпезних берлинских замкова, већ јевангелистичку цркву Свете Јелисавете разрушену за време рата, која се још увек налази у стадијуму рестаурације. Као друго, упориште у говору је било учињено на неопходност уношења моралних вредности у тржишну економију, нераскидивог спајања принципа слободе предузимаштва са одговорношћу.
Од говора федералног председника смо очекивали више, пожурио је да изјави низ коментатора. На страницама листова су се појавили иронични наслови у стилу Кјолер у улози проповедника. Позив на покајање за време поста, Од кризе спасава морал и слично. Наравно, апстрактна размишљања у условима када су потребна конкретна дејства нису умесна. Али у датом случају речи, рецимо о одговорности финансијера и бизнисмена изрекао је представник највише власти у држави, што управо и подразумева касније предузимање конкретних мера. Исто се односи и на неопходност веће солидарности у оквиру уједињене Европе. Ево шта је између осталог тим поводом приметила за време нашег разговора шеф одељења за европске интеграције руског Европског института Олга Потемкина:
Наравно, ситуација код нових чланицама ЕУ и пре тога је била прилично тешка. И зато, наравно, када се ситуација у земљи погоршава, појављује се све више примедби према влади. Мада, у принципу, шта су они могили да ураде када криза носи тако глобални карактер? Осим тога, нове државе су покушале да се обрате за помоћ ЕУ. Али старе земље ЕУ, од којих су очекивали помоћ, одбиле су да пруже руку. У датој конкретној ситуацији лидери земаља ЕУ – мотора интеграције – врло често почињу да се понашају тако да на прво место ипак стављају интересе својих сопствених бирача. Што се тиче позива Хорста Кјолера на моралну одговорност свих учесника тржишта, Олга Потемкина се не слаже са иронијом тим поводом:
Сматрам да је позив на моралне факторе врло важан, зато ако свака држава почне да брани своје националне интересе пре свега, она ће издати своје сопствене европске вредности. Процеси интеграције, у економији између осталог, зашли су тако дубоко, да више не могу да се решавају посредством задовољавања искључиво националних интереса. Ова тенденција је прилично опасна. Зато Европске земље могу да превладају кризу само заједнички. Али не само земље ЕУ, већ и свет у целини. Управо тој околности ће бити посвећен састанак двадесеторице.
Мада се позиви Кјолера на јачање узајамне помоћи у оквиру ЕУ помало разилазе са суздржанијим ставом канцелара Ангеле Меркел, у основном – спречавању буајња тржишне стихије – они су јединствени. Између осталог, овај прилаз се пресеца и са суштином руских антиркизних иницијатива. Међу њима је брига, рецимо о томе, да предузимачи не искористе кризу у своје циљеве. О томе је руски премијер Владимир Путин говорио између осталог на недавном састанку са лидерима синдиката земље. Тако да би испод речи Хорста Кјолера о томе да су тржишту потребна правила и морал, у потпуности могли да се потпишу у Москви.
- Извор
- Српска политика
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Ловац F/A-18 оборен је у инциденту „пријатељске ватре“ који је изазвала ракетна крстарица USS Gettysburg изнад Црвеног мора, саопштио је Пентагон убрзо након објављивања саопштења о још једној успешној...
Александар Вучић тврди да ће премијер Словачке Роберт Фицо посетити Русију, док се Београд припрема за изазове у снабдевању гасом.
Одлазећа администрација председника САД Џозефа Бајдена чини све како би осигурала да новоизабрани председник Доналд Трамп не буде у могућности да олакша успостављање мира у украјинском сукобу након повратка...
Председник САД Џо Бајден одобрио је 571,3 милиона долара такозване одбрамбене помоћи Тајвану, наводи се у саопштењу Беле куће у петак. Пекинг, који инсистира да је самоуправно острво део...
Војно-индустријски објекат у Кијеву погођен је високопрецизним оружјем, саопштило је Министарство одбране у Москви.
Руске снаге извеле су масовне ударе на украјинску инфраструктуру у Кијевској области. Погодци су забележени како у самом Кијеву, тако и у оближњим насељима. У Бориспољу је током напада...
Остале новости из рубрике »