Долару се лоше пише, али не од јуче, него још од оног дана када је председник Никсон, пре скоро три деценије, донео одлуку да се америчка валута више не веже за златну подлогу, него да плива у складу са околностима на међународном монетарном тржишту, а, пре свега, по такту и потребама америчког трезора.

Русија и Кина заједнички против кризе

Русија и Кина намеравају да се заједнички супротставе светској финансијској кризи - изјавила је министар за економски развој Елвира Набиулина на петом руско-кинеском инвестиционом форуму одржаном у Пекингу.

Сада смо се суочили са изузетно оштром кризом која је захватила читав свет. Свака земља тежи да решава своје проблеме, али борба против ње захтева удруживање напора. Постоји добра пословица: један и ниједан. У данашњој нестабилној економској ситуацији она је актуелна као никада пре и потпуно применљива на обе земље – нагласила је Елвира Набиулина. На нашу молбу, заменик директора Института РАН за Далеки исток Андреј Островски испричао је о неким сферама такве заједничке активности у условима кризе.

Пре свега, треба активније развијати трговинско-економске везе и усклађивати планови развоја кинеског Североистока и руског Далеког истока, Источног Сибира и Забајкалског региона. Узајамна координација планова ће омогућити отварање нових радних места, развој инфраструктурних пројеката и повећање обима прозиводње. Ако се обе стране не буду узајамно развијале, онда ће свака земља покушавати да самостално решава своје проблеме, али наравно да 2 земље имају више могућности, него једна – рекао је руски синолог.

Данас је у Пекингу било речи углавном о питањима даљег развоја и ширења руско-кинеске инвестиционе сарадње. На форуму је констатовано да су, и поред кризе, веће руске и кинеске компаније увелико интересују за узајамне инвестиције. По мишљењу представника руске бизнис-заједнице, овом питању треба поклањати велику пажњу на свим нивоима. То ће омогућити, на пример, да се до 2020. године успешно реши постављен задатак повећања обима инвестиција Кине у руску економију на 12 милијарди долара. Шеф државног комитета за реформе и развој Чанг Пинг подржао је ову идеју. Према његовим речима, главни економски ресори 2 земље разрадили су план инвестиционе сарадње и да ће убудуће предузимати све мере за развој билатералних економских односа. Тим пре што је поље за то, с обзиром на размере кинеског и руског тржишта, веома широко. Рецимо, Русија током наредних 15 година може да постане највећи лиферант енергената за Кину, а приоритетне руске гране за кинеске инвестиције могу бити предузећа дрвне индустрије, разрада налазишта минералних сировина, индустрија аутомобила, пољопривреда, прехрамбена индустрија, као и објекти инфраструктуре у граду-домаћину Зимске олимпијаде 2014. године у Сочију. Један од резултата форума у Пекингу је одлука о стварању крупног заједничког предузећа за заокружену прераду дрвне грађе на територији Русије.

Нико не може стално да извлачи корист само за себе

Данас су сви схватили да нико не може стално да извлачи корист само за себе. Читаво човечанство седи у истом чамцу. А људи који седе заједно у чамцу морају да помажу једни другима. Појам „корист“ у 21. века означава узајамну помоћ. Ово је изјавио у традиционалном Берлинском говору прошле недеље федерални председник Немачке Хорст Кјолер. Између осталог, његов говор је изазвао противречне оцене.

Како је констатовала ових дана штампа, после исландске, летонске и мађарске владе глобална финансијско-економска криза је прогутала и чешку. У уторак, 24. марта парламент Чешке је изгласао неповерење влади Мирека Тополанека, после чега је премијер предао молбу за оставку. Ситуација се отежава тиме што Чешка тренутно председава у ЕУ. Низ експерата је већ изразио бојазан да политички потреси у Чешкој и Мађарској могу да изазову ланчану реакцију у другим земљама Источне Европе, које се налазе у ЕУ.

У том светлу редовни Берлински говор федералног председника Немачке Хорста Кјолера, као и програмска годишња иступања шефова немачке државе већ 12 година, имала су посебан значај. Јер своју оцену догађаја у Немачкој и Великој Европи у целини у јеку кризни потреса требало је да изнесе бивши генерални директор ММФи председник земље, која је једна од главних локомотива европске интеграције. Председник је ипак помало упослио експерте и новинаре. Као прво, за свој говор није изабрао један од помпезних берлинских замкова, већ јевангелистичку цркву Свете Јелисавете разрушену за време рата, која се још увек налази у стадијуму рестаурације. Као друго, упориште у говору је било учињено на неопходност уношења моралних вредности у тржишну економију, нераскидивог спајања принципа слободе предузимаштва са одговорношћу.

Од говора федералног председника смо очекивали више, пожурио је да изјави низ коментатора. На страницама листова су се појавили иронични наслови у стилу Кјолер у улози проповедника. Позив на покајање за време поста, Од кризе спасава морал и слично. Наравно, апстрактна размишљања у условима када су потребна конкретна дејства нису умесна. Али у датом случају речи, рецимо о одговорности финансијера и бизнисмена изрекао је представник највише власти у држави, што управо и подразумева касније предузимање конкретних мера. Исто се односи и на неопходност веће солидарности у оквиру уједињене Европе. Ево шта је између осталог тим поводом приметила за време нашег разговора шеф одељења за европске интеграције руског Европског института Олга Потемкина:

Наравно, ситуација код нових чланицама ЕУ и пре тога је била прилично тешка. И зато, наравно, када се ситуација у земљи погоршава, појављује се све више примедби према влади. Мада, у принципу, шта су они могили да ураде када криза носи тако глобални карактер? Осим тога, нове државе су покушале да се обрате за помоћ ЕУ. Али старе земље ЕУ, од којих су очекивали помоћ, одбиле су да пруже руку. У датој конкретној ситуацији лидери земаља ЕУ – мотора интеграције – врло често почињу да се понашају тако да на прво место ипак стављају интересе својих сопствених бирача. Што се тиче позива Хорста Кјолера на моралну одговорност свих учесника тржишта, Олга Потемкина се не слаже са иронијом тим поводом:

Сматрам да је позив на моралне факторе врло важан, зато ако свака држава почне да брани своје националне интересе пре свега, она ће издати своје сопствене европске вредности. Процеси интеграције, у економији између осталог, зашли су тако дубоко, да више не могу да се решавају посредством задовољавања искључиво националних интереса. Ова тенденција је прилично опасна. Зато Европске земље могу да превладају кризу само заједнички. Али не само земље ЕУ, већ и свет у целини. Управо тој околности ће бити посвећен састанак двадесеторице.

Мада се позиви Кјолера на јачање узајамне помоћи у оквиру ЕУ помало разилазе са суздржанијим ставом канцелара Ангеле Меркел, у основном – спречавању буајња тржишне стихије – они су јединствени. Између осталог, овај прилаз се пресеца и са суштином руских антиркизних иницијатива. Међу њима је брига, рецимо о томе, да предузимачи не искористе кризу у своје циљеве. О томе је руски премијер Владимир Путин говорио између осталог на недавном састанку са лидерима синдиката земље. Тако да би испод речи Хорста Кјолера о томе да су тржишту потребна правила и морал, у потпуности могли да се потпишу у Москви.