Депресија
У дневној штампи у Црној Гори се веома често објављују разговори са неколико угледних и признатих психијатара. Сматрам да је то веома значајно и веома корисно. Неколико пута сам имао прилику да са некима од познатијих психијатара учествујем на округлим столовима и дебатама о разним питањима. Можда је то некима било чудно, али није било чудно онима који знају да „психи“ на грчком језику значи – душа. А ко ће пре говорити о људској души од свештеника и психијатара.
По природи своје свештене службе, пратим, између осталог, и то што о савременом човеку из свог угла говоре, пишу и закључују психијатри. Посебно ме интересује њихова пракса и статистика психичких обољења савременог човека. Кроз то се сагледава и лични и колективни проблем друштва. То и савременим православним свештеницима припомаже да сагледају проблем савременог човека.
Православни свештеници се од психијатара, између осталог, разликују и по методама. Психијатри сматрају да се одређени духовни поремећаји лече с поља – медикаментима. Ми, пак, православни свештеници сматрамо да се немири, депресије, малодушност, ожалошћеност, стрес веома успешно уклањају и одстрањују изнутра – молитвом и уздржањем. Ми не оспоравамо домете медицине, али ни медицина није свемоћна. И њој је потребан човек.
Елем, црногорски психијатри износе стравичне податке. Рецимо, најпродаванији медикаменти су већ годинама бенсендин и дијазепам. Дневно се у Црној Гори региструје по педесетак нових пацијената са лакшим психичким поремећајима. Енорман је број самоубистава. Огроман је број убистава чији су извршиоци регистровани психијатријски болесници. Још је већи број хоспитализованих психичких болесника. У специјализованим психијатријским установама се месецима чека место. А највећи број је оних психичких болесника који нису у болницама, али су на жестоким терапијама. Депресија се као куга шири у савременом човечанству. О броју наркомана да и не говоримо. То је данас, на жалост, одлика сваког, па и црногорског друштва.
Поремећени систем вредности, погрешан начин живота, немање сазнања о смислу човековог постојања и битисања на земљи, свакодневни хаос и дробилачка машинерија савременог живота довели су до тога да људи и жене масовно падају у депресију и хистерију, а да, при том, они млађи „спас“ од депресије траже бежањем од стравичне животне реалности коришћењем разних наркотика. Статистика проблема савременог човека у нашим парохијама готово да је у многим случајевима идентична са статистиком и закључцима савремених психијатара. Због тога смо ми свештеници посебно позвани и призвани да данас, више него икада, духовно помогнемо савременом човеку.
Васкршњи пост у коме се налазимо представља идеалну прилику и позив савременом православном човеку да се изнутра погледа и упути на умивање своје душе. А сједињење са Христом кроз примање светог причешћа јесте лек бесмртности.
Пост, молитва, покајање и свето причешће стоје пред сваким од нас. Они јачају тело и крепе душу, али и отварају нове хоризонте, откривају нове углове посматрања, пружају нови начин живота, указују на духовну димензију људског живота, отклањају непремостиве проблеме, уводе у заједницу са човека са Богом и људи међу собом.
И док се људи баве фабрикованим проблемима, приватизацијама, стварањем лажних цркава, доминацијом партија, поделом власти, изборима, интеграцијама и другим питањима, човек страда, губи се и све више тоне у безнађе наде и урвине живота.
Лек нам је одавно дао Небески Лекар. Свакоме од нас је дата слобода да се определи, али и да понесе одговорност. Истински духовни разговор са свештеником као пастиром људске душе данас, као и увек, итекако може да помогне човеку.
- Извор
- Глас јавности /
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Грађани Србије имају најповољније мишљење о Русији, док је најнеповољније мишљење о НATO-у, показују ексклузивна истраживања Ипсоса за РТС.
Влада у Триполију, која у ствари контролише тек половину Либије, обзнанила је да неће дозволити прераспоређивање руских снага и наоружања који су, после пада режима Башара ел Асада, остали...
Руски председник предложио је тестирање западних одбрамбених система против нове руске хиперсоничне ракете
Србски научник, писац, дипломата и политичар Владимир Кршљањин је током свог децембарског говора на МГИМО универзитету Министарства спољних послова Русије на Међународној конференцији \"НАТО: 25 година експанзије\" тврдио да...
Остале новости из рубрике »