Тражимо механизме за поврат надлежности пренесених на БиХ

Република Српска неупитан је ентитет са својим непромијењеним територијалним, организационим и функционалним статусом. Евентуално, друге територијалне јединице могу се организовати у оквиру Федерације Босне и Херцеговине.

Ово је у интервјуу "Фокусу" рекао предсједник Републике Српске, Рајко Кузмановић, нагласивши да у Републици Српској, и у позицији и у опозицији, постоји сагласност о њеним базичним интересима и интересима српског народа.

ФОКУС: Представнички дом парламента БиХ усвојио је амандман којим се Брчко уврштава у уставни поредак БиХ. Колико је ово рјешење повољно за РС?

КУЗМАНОВИЋ: Коначно рјешење статуса Брчко гистрикта БиХ један је од услова Савјета за имплементацију мира за затварање Канцеларије високог представника у Босни и Херцеговини. У том смислу представници РС конструктивно су дјеловали имајући у виду ову чињеницу, али и интерес Републике Српске и српског народа у Брчко дистрикту. Значи, Брчко остаје јединица локалне самоуправе, као кондоминијум ентитета и имаће могућност ефикасног приступа Уставном суду БиХ у вези са заштитом коначног правног статуса дистрикта. Ово рјешење је релативно повољно за Српску и коначно ће бити усвојено у Парламентарној скупштини БиХ. Након тога очекујемо затварање Канцеларије супервизора у Брчком и у потпуности препуштање управљања Дистриктом легално изабраним органима власти.

ФОКУС: Да ли је по вашем мишљењу у процесу уставних промјена могуће преуредити ФБиХ без промјене Дејтонског споразума?

КУЗМАНОВИЋ: У првом реду за нас је основно питање да је Република Српска неупитан ентитет са својим непромијењеним територијалним, организационим и функционалним статусом. Евентуално, друге територијалне јединице могу се организовати у оквиру Федерације БиХ. У уставним промјенама могуће је, због њене нефункционалности и скупе организације, разријешити уставноправно уређење Федерације Босне и Херцеговине успостављене Вашингтонским споразумом.

На компликованост и неефикасност уређења ФБиХ, указала је и Венецијанска комисија, а пракса је показала да је оваква организација скупа и да не задовољава интересе једног од конститутивних народа, тачније Хрвата. Имајући у виду ове разлоге мислим да би, прије свега, представници Бошњака и Хрвата у Федерацији, требало да се договоре о рјешењима којима ће учинити функционисање власти ефикаснијим и рационалнијим, истовремено водећи рачуна не само о индивидуалним, него и о колективним правима трију конститутивних народа. Спремни смо да подржимо договор, који иде у овом правцу и који, наглашавам, не угрожава положај, надлежности и територијалну цјеловитост Републике Српске.

ФОКУС: Може ли РС бити задовољна степеном децентрализације, ако се зна да је 90 одсто заједничких институција у Сарајеву?

КУЗМАНОВИЋ: Наравно да нисмо задовољни. Потребно је обезбиједити да се утврди уставно начело обавезне равномјерне распоређености сједишта институција БиХ и пренос овлаштења с државе на ниже територијалне једнице, а не обрнуто. БиХ може успјешно да функционише само као сложена децентрализована држава. Сама чињеница да су скоро све инстутуције концентрисане у Сарајеву говори о настојањима да се власт концентрише у једном центру, што је супротно савременим искуствима и кретањима у организацији и функционисању органа власти.

ФОКУС: Каква је судбина надлежности пренесених на ниво БиХ, које нису дале очекиване резултате?

КУЗМАНОВИЋ: У Приједлогу декларације о основама за разговоре о евентуалним промјенама Устава БиХ јасно смо рекли да се након анализе ефеката пренесених надлежности с ентитета на државу, може покренути процес враћања оних надлежности чији пренос није дао очекиване резултате. Било би пожељно ако би у евентуалним уставним промјенама прописали процедуру преноса, али и враћања надлежности с државе на ентитете. Међутим, међу представницима, прије свега бошњачког народа, не постоји спремност за такво уставно рјешење. Посљедице ове, својеврсне инат политике у другом ентитету, осјетиће грађани БиХ, јер ће бити приморани да финансирају непотребне и недјелотворне институције.

Пренос надлежности са РС на институције БиХ може да се врши само на основу споразума ентитета. За сада немамо механизама за поврат надлежности, али ћемо уложити напоре да се они створе.

ФОКУС: Аустријско Министарство спољних послова потврдило је да ће Валентин Инцко бити нови високи представник међународне заједнице у БиХ. Какав приступ очекујете од првог човјека ОХР-а?

КУЗМАНОВИЋ: Вјерујем да ће уважавати реалност у БиХ, која је потписала Споразум о стабилизацији и придруживању с Европском унијом, и настоји да постане њен пуноправан члан. У том смислу, надам се да ће будући високи представник више дјеловати као специјални представник ЕУ, који ће помагати домаћим институцијама и политичарима у испуњавању услова и стандарда Европске уније, а мање, односно уопште неће дјеловати, као међународни протектор с овлашћењима неспојивим с демократским стандардима. Битно је и да он не подлегне било каквим притисцима, односно било чијим притисцима. Он треба да инсистира да сваки договор мора бити резултат компромиса и консензуса двају ентитета и трију конститутивних народа, а не евентуалног наметња неодрживих рјешења.

ФОКУС: У посљедње вријеме у јавности се често говори о уласку руског капитала у РС и БиХ и истовременом незадовољству САД због тога. Мислите ли да за то има основа и који улагачи имају бољу добродошлицу у РС?

КУЗМАНОВИЋ: Довољно је анализирати ситуацију у овом сегменту и видјети да су у РС присутни инвеститори из различитих земаља. То јасно говори о нашем ставу, све остало су спекулације и нагађања без основа.

Нема никаквог разлога да САД буду незадовољне уласком руског капитала на тржиште РС. Република Српска је отворена за све улагаче, без обзира из које земље они долазе. Влада РС креирала је пореске и друге услове који су стимулативни за страна улагања.
Паралелне структуре против РС

Јасно је да подношење извјештаја против предсједника Владе РС, Милорада Додика, и више лица из РС, међу којима су и министри у Влади, представља покушај отварања политичког процеса против РС и њених институција. Очигледно је да се ради о монтираном процесу, на шта указује начин на који је информација о овоме доспјела у јавност, али и о злоупотреби службеног положаја појединаца из СИПА и Тужилаштва БиХ. То најбоље потврђује чињеница да водећи људи ових институција уопште нису били упознати с подношењем ове кривичне пријаве. Све ово указује да ланац руковођења у овим институцијама не функционише и да у њима постоје паралелне структуре које, покушавају да дестабилизују РС ради интереса група и појединаца, на што су представници Републике Српске раније указивали.

Очекујемо да СИПА и Тужилаштво БиХ отклоне слабости и пропусте у дјеловању и тиме врате повјерење грађана Републике Српске. Онима који су искористили ове институције како би извршили политички притисак на РС поручујемо да ћемо наставити да подржавамо Владу и Републику Српску, као конститутивни и државотворни ентитет у оквиру Босне и Херцеговине, каже предсједник Кузмановић.


Химна

Комисија је недавно представила приједлог текста химне БиХ који треба да буде верификован у надлежним органима. Било би ми драго да текст химне одговара свима. Ако је прихвате грађани и сва три конститувна народа и остали, нема разлога да је не прихватим и ја.