Русија се сећа Гагарина
Нова открића о томе шта је све претходило првом лету једног човека у космос
Речју „појехали” (крећемо), која одјекује са снимка из космоса, почињу данас све вести у Русији. С том речју је ушао у историју скромни, доброћудни и једноставни Јуриј Гагарин када је 12. априла 1961. године полетео у космос васионским бродом „Восток”, за 108 минута обишао око земљине кугле и пошто се катапултирао, спустио се падобраном на земљу.
Гагарину би данас било 75 година и одаје му почаст цела Русија. На његове споменике се полаже цвеће, сећају га се пријатељи и колеге и, поново, 40 година после његове смрти, постављају питање како се могло десити да трагично заврши живот кад му је било само 34 године.
Свима који су га знали било је јасно зашто је, од 20 космонаута који су се припремали за лет у космос, изабран управо двадесетседмогодишњи Јура. Био је у свему најбољи, најорганизованији, „све је хватао у лету”, био је друштвени радник, активиста, комуниста... а то су у то време веома важне карактеристике, причају савременици.
За 108 минута облетео је земљину куглу и постао херој планете. Већ крајем априла 1961. кренуо је „у мисију мира”, путовање по свим континентима и државама, које је трајало две године. Сусрет с космонаутом сматрали су за част краљеви и председници, политичари и научници, глумци музичари...
Село Гжатск, у коме се Јуриј Гагарин родио, ускоро је преименовано у Гагарин, а његова родна кућа постала је део музеја, највећег у земљи, посвећеног првом човеку у космосу. Не може се ни избројати колико је улица у Совјетском Савезу добило име по њему и колико му је споменика посвећено...
Иако вероватно ниједан догађај у свету није имао такав публицитет као лет првог човека у космос, мало ко је тада знао за околности које су подвиг чиниле далеко ризичнијим него што је морао бити.
Лет је био планиран за децембар 1960. године. Али 24.октобра, на космодрому Бајконур, на старту је експлодирала војна ракета. Погинуло је 268 људи. Истрага је одложила Гагаринов пут за неколико месеци. Иако је то сматрано највећом државном тајном, данас се зна да су и припреме и лет били веома ризични. И ракетаносач и космички брод били су сигурни само 50 посто. О томе говори и статистика – од шест припремних летова са псима, три су трагично завршена.
Али времена није било, САД су бучно најављивале да ће 2. маја 1961. послати првог човека у космос. СССР није желео да дозволи да Американци стигну први. Конструктор Сергеј Корољов је говорио „да сто посто сигурности даје само осигурање. И то у случају смрти”, и одлучио да седми космички брод „Восток” са човеком у кабини крене неколико недеља пре америчког.
Највећи ризик био је у вези са стартом ракете. Планом лета било је предвиђено спасавање космонаута на свим етапама, осим у првих 20 секунди, кад се може десити да ракетаносач експлодира. У том случају требало је да се космонаут катапултира такорећи са земље, а из те позиције не може да се отвори падобран. Зато су била спремна четири човека са мрежом коју би требало да рашире и чекају да космонаут у њу падне.
За ТАС су припремљенетри верзије саопштења – о успешном лету, о томе да брод није успео да уђе у орбиту, и о трагичној смрти космонаута.
Данас се зна за бројне проблеме који су ометали узлетање. Сваки од њих био би разлог за одустајање, али мотив „стићи и престићи Америку” био је јачи од страха за живот космонаута. На почетку лета, у најризичнијем тренутку, прекинута је радио-веза на неколико секунди, брод се неправилно одвојио од трећег степена ракете, скафандер се заглавио,тако да је космонаут могао да се угуши... Једино са спуштањем није било проблема.
Кад су прошле прве године славе, Гагарин је радио на припреми космонаута за нове летове. А онда је, марта 1968, свет потресла вест о његовој трагичној смрти током пробног лета авиона „миг-15”. Било је тешко поверовати да је човек који је освојио космос погинуо тако „банално”. Истрага је понудила неколико верзија – експлозија у ваздуху, расхерметизација кабине, птице у мотору... Ништа није било довољно убедљиво, па су кренуле гласине – једна од најпопуларнијих била је да је Гагарин постао неугодан власти јер је почео да се супротставља режиму, па је организована диверзија.
Друга је гласила да је космонаут био пијан, трећа – да су га заврбовале обавештајне службе у иностранству па је, пошто је схватио да је откривен, извршио самоубиство...
После 15 година, поново је спроведена детаљна истрага у којој су учествовали бројни научници и пилоти, најсавременија техника, обављени нови експерименти.Испоставило се да је било неколико проблема од којих ниједан појединачно не би довео до трагедије. Сви заједно били су смртоносни. Вероватна је и верзија да је пилот, у магли, покушао да спречи судар са другим авионом.
Љубинка Милинчић
- Извор
- Политика
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Грађани Србије имају најповољније мишљење о Русији, док је најнеповољније мишљење о НATO-у, показују ексклузивна истраживања Ипсоса за РТС.
Влада у Триполију, која у ствари контролише тек половину Либије, обзнанила је да неће дозволити прераспоређивање руских снага и наоружања који су, после пада режима Башара ел Асада, остали...
Руски председник предложио је тестирање западних одбрамбених система против нове руске хиперсоничне ракете
Србски научник, писац, дипломата и политичар Владимир Кршљањин је током свог децембарског говора на МГИМО универзитету Министарства спољних послова Русије на Међународној конференцији \"НАТО: 25 година експанзије\" тврдио да...
Остале новости из рубрике »