Српски шпијуни харају Лондоном!

Шпијуни из 20 страних обавештајних служби, укључујући и савезнице НАТО пакта Француску и Немачку, намеравају да украду најосетљивије тајне Велике Британије, објавио је лондонски "Сандеј Телеграф". Русија и Кина су идентификоване као земље са најактивнијим шпијунским мрежама које оперишу у Британији, али се из откривеног владиног документа закључује да су и неке европске земље укључене у шпијунске нападе против Уједињеног Краљевства.

Детаљи шпијунске завере откривени су у владином безбедоносном документу, у који је имао увид британски "Сандеј Телеграф". Овај лист је пренео да је Британија "високо приоритетна шпијунска мета" 20 страних обавештајних служби.
"Сандеј Телеграф" наводи како су безбедоносни извори открили да листа страних служби које оперишу у Британији укључује Иран, Сирију, Северну Кореју, поједине чланице Европске уније, попут Француске и Немачке, које се традиционално сматрају савезничким државама, али оно што је многе највише изненадило је податак да се међу земљама са активним шпијунима на Острву налази и Србија!

Откривени докуменат, означен као "поверљив", упозорава да страни шпијуни покушавају да украду тајне везане за војску, политику, оптику, комуникације, генетику и ваздухопловство. Тајни докуменат је предат свим одељењима британске владе. И док за британске безбедносне стручњаке деловање већине земаља са спорне листе није изненађење, многи ипак нису могли да сакрију неверицу да Лондоном оперишу и српски агенти. У полемици, која се повела у неколико британских медија, многи су у почетку ову вест узели као обичан нонсенс, јер како објашњавају острвски експерти “Србијом последњих година управљају марионетске владе и њене тајне службе под контролом британске и америчке амбасаде, односно MI6 и CIA”.

Енглези су дошли до сазнања да српски агенти заиста оперишу у Великој Британији, али да је реч о одбеглим шпијунима Војно-безбедносне агенције Србије, који себе називају патриотама и противе се тренутној политичко-војној ситуацији у Београду. Ови агенти делују самостално од државе Србије, али у сарадњи са руским шпијунима, којима у највећој мери и прослеђују прикупљене информације. Процењује се да су српски агенти у Британији већ “украли” неколико важних софтвера, који су прослеђени Русима. Поред стандардних система шпијунаже, појавили су се и модерни агенти, који путем интернета и хаковања продиру у компјутере и скидају важне податке.

Британски медији упозоравају да су српски шпијуни на територији Велике Британије укључени и у организовани криминал, да поред илегалног поседују и легални бизнис, кроз који корумпирају политичаре и полицију да би дошли до информација. Ипак, чини се да се Британци највише плаше руске обавештајне службе, која је посла краха Совјетског савеза и КГБ-а, последњих година доживела праву ренесансу. Активност руских шпијуна у Британији озбиљно подрива борбу против тероризма, тврди се у обавештајним круговима те земље на које се позива лондонски „Сандеј телеграф“, наводећи податак да руске обавештајне службе на Острву имају веома разгранату мрежу шпијуна. Ово упозорење у острвским медијима је уследило након што је обелодањено да се Русија сматра трећом највећом опасношћу која прети земљи. На првом месту претњи по националну безбедност налази се тероризам Ал каиде, а одмах иза њега иранска производња атомског оружја.

Руски експерти тврде да је мотив оваквих оптужби тежња британских обавештајних служби да повећају свој буџет, пре свега службе МИ5, коју у последње време често прозивају за лоше резултате у супростављању тероризму. Руске обавештајне службе које су осумњичене за убиство бившег агента КГБ-а Александра Литвињенка у Лондону имају разгранату мрежу шпијуна у Британији.
Познато је да ти агенти, сваки пети човек међу званичним представницима руске владе у Британији, прате кретање и делатност руских емиграната и противника режима. Али, њихова мета су и бизнисмени, посланици и научници, од којих настоје да украду комерцијалне и државне тајне. Сматра се да само у Америци има више руских агената. У јулу прошле године, Британија је протерала четворицу руских дипломата након што су Руси одбили да изруче осумњиченог у случају Литвињенко. Од јула 2005, буџет за МИ5, МИ6 и других обавештајних служби повећан је за 65 одсто.

Ово није први пут да се у британској јавности помиње деловање српских шпијуна. Некадашњи официр британске војске српског порекла Милош Станковић (44), у чину мајора у Падобранском пуку, радио је као преводилац током рата у Босни, а оптужен је да је 1994. давао босанским Србима поверљиве информације из команде британских снага у Сарајеву. Међутим, после дугогодишње истраге у којој је испитано више од 100 сведока није доказана његова кривица. Такође, анонимни амерички официр у својој исповести немачким медијима, пре неколико година је признао да је током три месеца НАТО агресије на СР Југославију, одавао војне планове Русима који су их прослеђивали Београду. Чак је и прво човек НАТО пакта Весли Кларк једном приликом за “Би-Би-Си” потврдио да је заиста постојао официр који је достављао податке Русима, због чега је дошло до слабијих резултата бомбардовања, али и губитка Ф-117А.

Да се српски шпијуни у послу служе и завођењем и шармом, показује и истрага Војно-обавештајне службе шведске војске (МУСТ), под којом су се неименована Швеђанка, припадник оружаних снага ове земље у контигенту Кфора и њен љубавник, Србин који је радио као преводилац у Унмику. Захваљујући оперативним подацима америчке обавештајне службе установљено је да је Швеђанка свом дечку из Србије мејловима слала поверљива документа НАТО-а и УН-а, али и планове активности Кфора на Косову. Због тога је заљубљена Швеђанка прекомандована у своју земљу.

Познат је и случај српско-француског обавештајца Југослава Петрушића. Он је из Југославије отишао 1985. године да би боксерску каријеру наставио у Француској. После пориода преведеног у Легији странаца у Француској је завршио и војну академију, а радио је и као обезбеђење одређеним важним личностима (између осталих и француском председнику Франсоа Митерану). Петрушић је био дупли агент, па је осим за Французе радио и за српску ДБ, достављајући податке око бомбардовања, а посредовао је и при извозу југословенског оружја за Заир.

Најпознатији "српски шпијун" је мајор француске војске Пјер Анри Бинел. Ухапшен је октобра 1998. године, после чега је одслужио једногодишњу затворску казну, зато што је на суду утврђено да је одавао тајне властима у Србији. Бинел је, иначе носилац Легије части и експерт за арапски језик и политику, постао српски шпијун под тајним именом “Жива кобра”. На суђењу је доказано да је Анри Бинел са једним југословенским дипломатом имао више тајних састанака на којима му је доставио строго поверљива документа НАТО-а, после којих је више јединица тадашње Војске Југославије експресно променило локације. И француски мајор Ирв Гурмелон ( некадашњи портпарол снага Унпрофора и Сфора у Босни 1994/95. године) је оптужен за српског шпијуна, јер је 1997, наводно из личних симпатија према Радовану Караџићу, бившем лидеру босанских Срба предао план за његово хапшење.

Ипак, сви ови случајеви забележени су пре политичких промена 2000. године у Србији, јер од тада готово да нема примера да су наше тајне службе обављале операције у иностранству. Као што је случај са службама држава у региону, и српска је последњих година блиско сарађивала са великим „сестринским” агенцијама, углавном у њихову, а не у корист званичног Београда.

Новинари: Брисел главни град шпијунаже
Последњих година Брисел је постао главни европски град шпијунаже, укључујући и ону коју спроводе “пријатељске” или “партнерске” земље. Ова тврдње изнео је новинар Кристоф Клерикс у својој новој књизи “Лес Сервицес сецретс éтрангерс ен Белгиљуе”.
Како тврди угледни аутор, Брисел је постао важан због своје позиције, али и присутности НАТО-а, европских институција и многих компанија које се баве оружјем и високом технологијом, попут свемирске индустрије. То “главни град Европе” чини идеалним игралиштем за неколико тајних служби.

“На пример, ако се неко жели да сазна нешто о НАТО плановима, он своју децу шаље у школе које похађају и деца људи из НАТО-а”, објашњава Клерикс систем шпијунирања у Бриселу.
Такође, директор белгијске обавештајне службе сумња да су међу новинарима дописницима у Бриселу и бројни шпијуни. Шеф обавештајне службе Белгије Ален Винантс додаје и да је "страшно колико кинеских и руских новинара трчи по Бриселу, а о којима можемо оправдано да се запитамо да ли уопште имају новинарско образовање". Процењује се да међу 1.200 новинара, колико их отприлике акредитовано у Бриселу, налази најмање 80 агената, из непријатељских, али и пријатељских агенција, попут CIA, MI5, МОСАД...

Србију опседају са свих страна
Када је реч о броју страних агентура, које оперишу на територији Србије, не зна се тачно колики је њихов број, али се процене крећу од 12 па све до 60 држава. Велика Британија, Израел, САД, Немачка, Русија, Италија су земље које већ деценијама агресивно дејствују на територији Србије. У последње време, њима су се придружиле и агентура мањих околних земаља, као што је то случај са Албанијом, Бугарском и Хрватском, која је посебно агресивна у Војсци Србије. Оно што је интересантно, агентуре малих земаља углавном раде у интересу ЦИА и МИ6.

Западне агентуре користе сличан метод при “убацивању” - отварају у Београду своје компаније, представништва и чак невладине и хуманитарне организације, а често као дирекције обавештајних служби користе и своје амбасаде у српској престоници.
Ови агенти имају велики утицај на политичке лидере, али и одређене структуре у МУП-у Србије.
Последњих година, један од главних задатака западних агентура је удаљавање Србије од руског утицаја. Такође, званични Берлин и Лондон су проценили како ће за већ за 20 година, река Дунав, која повезује Северно и Црно море бити једна од највећих привредних артерија Европе и да је зато контрола над Војводином за њих приоритет.