Залогај пун отрова

Велики број адитива, односно додатака у храни коју свакодневно конзумирамо, штетан је за здравље и изазива разна обољења код људи, показују подаци истраживања спроведени на Педијатријској клиници у Дизелдорфу.
Залогај пун отрова

Данас готово да нема прехрамбеног производа који у себи не садржи адитиве, као што су вјештачке боје или појачивачи укуса, чије штетно дјеловање није довољно испитано и доказано.

Неке студије су показале да су посебно штетни за здравље разнобојни сокови, бомбони, плави сладолед, жути шећер, јогурт са трајањем од пола године, као и хиљаде других прехрамбених производа.

Такође је доказано да употреба адитива може изазвати дегенеративне промјене, те повећати ризик за одређене облике рака, као и да могу изазивати алергијске реакције.

Резултати истраживања са дизелдорфске Педијатријске клинике, који круже Интернетом, узнемирили су и многе грађане БиХ.

Уз те резултате додат је и списак сумњивих адитива које свакодневно користимо у исхрани куповином производа и домаће и стране производње.

Наташа Марић, једна од Бањалучанки која је упозната са том листом, каже да су је подаци који се на њој налазе веома узнемирили.

"Имам мало дијете које често једе слаткише и веома сам се изненадила када сам на тој листи прочитала да је адитив Е 123 који је, како се на списку наводи, јако отрован и забрањен за употребу у САД, а који се налази у гуменим и чоколадним бомбонима, а посебно у гуменим бомбонима треетс, смартиес и харибо", прича та млада мајка.

Истиче да сада строго води рачуна о куповини намирница и, како каже, обавезно гледа да ли се неки од штетних адитива налази на артиклу.

Неки од адитива са списка који кружи Интернетом наводно изазивају туморе, неки су само сумњиви, неки забрањени, а неки изазивају поремећаје у раду желуца или цријева и притиска.

На списку се наводи да је додатак Е 330 уједно и најопаснији додатак који узрокује рак. Тај додатак, између осталих, садрже швепс од лимуна, сенф, нека газирана пића, месо ракова, неки сиреви и гљиве у конзерви.

Драстичан пораст малигних обољења: Према подацима Свјетске здравствене организације, БиХ заузима високо мјесто по броју обољелих од тумора.

Многи љекари упозоравају да је у БиХ посљедњих година драстичан пораст малигних обољења, односно болести пробавног тракта. Међутим, колико томе доприносе начин исхране и адитиви у храни за сада није познато.

Јелена Шеховић, шеф Одјела за патологију у Општој болници у Сарајеву, каже да је број малигних обољења учетворостручен у односу на предратни период.

"Рак дебелог цријева и жучне кесе код грађана је четири пута чешћи него у предратном периоду. Међутим, иако постоји реална опасност да су ове болести учесталије због квалитета хране, због тога што код нас нису изведена темељита истраживања, не могу са сигурношћу потврдити да је то због лоше исхране и присуства штетних састојака у храни", упозорила је Шеховићева.

Повучени сокови из продаје: Деветнаест оригиналних паковања сокова марке екс фрут, поријеклом из Подујева са Косова, за које се сумња да садрже недозвољене адитиве, повучено је прије десетак дана из продаје у Палама.

Инспектори су сокове пронашли у продавници СТР "Спартак 2" и забранили њихов промет док не буду завршени резултати испитивања.

Тада су из продаје повучена четири паковања сока од крушке, четири од брескве и 11 паковања мијешаних сокова.

Према ријечима Десимира Миљића, главног републичког здравствено-санитарног инспектора, узорци су узети и послати на комплетна лабораторијска испитивања, која подразумијевају микробиолошке и хемијске анализе.

Неколико дана прије тога исти сокови су повучени из продаје и у Тузли.

Миљић је потврдио да су широм РС инспектори на терену, али да за сада нису добили информације да су спорни сокови пронађени у још неким градовима РС.

Недовољна информисаност: Иако велики број адитива, према неким свјетским истраживањима, изазива разна обољења, мали је број грађана у БиХ који при куповини обраћају пажњу на састојке који се налазе у намирницама, а још је мање оних који знају тумачити шифре којима се додаци класификују.

У циљу да информишу грађане шта једу, чланови бањалучког Удружења грађана "Плава сфера" прошле године су широм РС дијелили брошуре у којима је објашњено шта су адитиви.  

"У разговору са потрошачима сазнали смо да многи од њих не разумију ознаке адитива, нити знају за шта они служе. Због тога смо у брошурама објавили тачне анализе свих адитива, како бисмо потрошачима дали тачне информације. Иако смо прошле године имали серију образовних материјала за потрошаче, највише нам је тражена управо брошура о адитивима, што значи да су грађани заинтересовани да се информишу о томе", каже Љубо Јањић, извршни директор Удружења грађана "Плава сфера".

Он додаје да разне непровјерене информације могу изазвати и неосновани страх код потрошача. Ипак, Јањић сматра да потрошачи још нису довољно едуковани о адитивима и да на томе треба радити још више.

Иако са сигурношћу не може потврдити да код нас нема производа који према неким истраживањима садрже опасне адитиве, Јањић наводи да приликом контроле до сада још нису наишли на такве производе.

"Приликом контрола у Бањалуци до сада нисмо наишли на производе који садрже јако опасне адитиве, а такође немамо информацију ни да су инспектори наишли на такве производе. Ипак, са сигурношћу не можемо тврдити да немамо таквих производа на нашем тржишту. Имамо случај са дјечјим играчкама за које је утврђено да садрже фталате, гдје нам је требало више од двије године да Инспекција пронађе такве производе на нашем тржишту", каже Јањић.

А у Институту за заштиту здравља РС тврде да је постојећа контрола добра и да је спроводе у складу са законским прописима.

"Контролишемо искључиво оно што је јасно декларисано на производу. На основу тога вршимо лабораторијске прегледе датог адитива у тим производима и пуштамо или не производ у продају", наводе из тог института.

Правилници о употреби адитива: Највећи дио важеће легислативе у области безбједности и квалитета прехрамбених производа, што се БиХ тиче, преузет је из бивше Југославије и стар је више од 40 година, па је умногоме превазиђен и непримјерен за данашње вријеме и савремене тржишне токове у свијету.

Ипак, помаке по том питању направила је Агенција за сигурност хране која је на нивоу БиХ донијела Нацрт правилника о адитивима.

На њихов приједлог, Савјет министара БиХ је у октобру прошле године донио неколико нових правилника који регулишу област прехрамбених адитива.

Према ријечима Сејада Мачкића, директора те агенције, усвојено је више правилника у области декларисања или означавања упаковане хране, као и о условима употребе прехрамбених адитива у храни, употреби боја, заслађивача...

"Што се тиче прописа који регулишу област прехрамбених адитива, донесени су нови Правилник о условима употребе прехрамбених адитива у храни намијењених за исхрану људи, Правилник о употреби боја у храни, Правилник о употреби заслађивача у храни и Правилник о употреби прехрамбених адитива осим боја и заслађивача у храни", каже Мачкић.

Он додаје да се сви ти правилници од октобра прошле године примјењују као важећи прописи у БиХ из области прехрамбених адитива.

Мачкић истиче да је до сада припремљено и усаглашено са европским правним нормама више прописа, чијом ће примјеном, уз подизање безбједности здравља потрошача на виши ниво, у наредном периоду бити омогућено и равноправно учешће домаћих произвођача на европском тржишту.

"До сада су у БиХ област сигурности и квалитета хране регулисали прописи из шездесетих, седамдесетих и осамдесетих година прошлог вијека, који су преузети из СФРЈ и који се примјењују као републички закони. Вијеће министара, на приједлог Агенције за сигурност хране БиХ, а на основи одредаба закона о храни до сада је донијело 18 правилника из области сигурности и квалитета хране. Правилници су усклађени или дјелимично усклађени са прописима у ЕУ, а потпуна усклађеност ће услиједити након приступања наше земље ЕУ", појаснио је Мачкић.

Он додаје да се, осим заштите здравља потрошача доношењем нових правилника, омогућавају равноправни услови за произвођаче у БиХ за пласман њихових производа и уклањању трговинских баријера.

Истиче да све надлежне институције, које се баве области сигурности хране, раде по важећим прописима који регулишу поједину област и одговарају за њихову примјену.

Шта су адитиви? Радослав Грујић, професор прехрамбене технологије на Технолошком факултету, објашњава да су адитиви супстанце које нормално не конзумирамо нити су типичан састојак намирнице, али се због технолошких разлога додају производима у току прераде. Оне на амбалажи имају ознаку Е и број који означава о којем се адитиву ради.  

"Без адитива не можемо направити квалитетну храну, учинити да она добро изгледа и да је одржива. Ипак, за сваку од тих супстанци је дефинисано за коју врсту хране се може употријебити и у којој количини, односно тачно је одређена количина средстава која се може наћи у готовом производу", каже Грујић.

Према његовим ријечима, једна група адитива се користи да конзервише храну и да јој се продужи рок како не би дошло до кварења, које може изазвати тровање. Друга намјена адитива јесте да се побољша изглед и укус, а трећа је да се помогне преради сировина које се не могу прерадити ни брзо ни квалитетно ако се не користе одређена средства из групе адитива.

"Ако је нешто дозвољено да се користи у изради производа од поврћа, не значи да је дозвољено и за израду производа од меса. Морају се тачно користити адитиви за намирнице за које су одобрени и морају се користити у количини која је максимално дозвољена, а која није штетна за здравље", истиче Грујић.

Он ипак признаје да је велика непознаница шта се дешава с адитивима у организму човјека и на који начин се та средства распадају.


Адитиви изазивају и рак

Шест јефтиних адитива, жутих, наранџастих и црвених умјетних бојила хране, који се најчешће користе за производњу слаткиша, британски научници прогласили су изузетно штетним за дјецу јер изазивају хиперактивност, алергије и рак.

Међутим, Европска агенција за сигурност хране још није увела одлуку о забрани тих адитива, а све спорне боје дозвољене су за употребу у БиХ, али и у земљама ЕУ.

Према ријечима Сејада Мачкића, директора Агенције за сигурност хране БиХ, та агенција прати све студије и нова научна сазнања о прехрамбеним адитивима и предлаже њихове евентуалне промјене Савјету министара БиХ.

"Као резултат евалуације адитива боје Е 128, Европски ауторитет за сигурност хране (ЕФСА) је у августу 2007. године донио мјере о хитној забрани тог адитива. Употреба адитива под ознаком Е 128, који означава црвену боју 2Г, након приједлога наше агенције која је упутила Вијећу министара, забрањена је и у БиХ", наводи Мачкић. 

Према његовим ријечима, посљедњих година се у свијету раде многе студије о штетности прехрамбених адитива по здравље људи, посебно дјеце.

Једна од таквих студија, како каже, проведена је на Универзитету у Саутхемптону гдје су резултати студије сугерисали постојање озбиљне сумње у могућност повезаности конзумирања смјесе одређених прехрамбених боја (Е 102, Е 104, Е 110, Е 122, Е 124, Е 129) и натријевог бензоата с учинком на понашање хиперактивне дјеце.

"ЕФСА радна група за прехрамбене адитиве није потврдила резултате наведене студије, али је препоручила прехрамбеној индустрији да покуша наћи замјену за спорне вјештачке боје природним бојама. Све те спорне боје дозвољене су за употребу у БиХ, као и у ЕУ и земљама окружења, а њихова испитивања још трају", каже Мачкић.

Додаје да је због специфичности материје неопходно проводити сталну кампању подизања свијести јавности, како би се што боље информисала о дозвољеним прехрамбеним адитивима и систему Е бројева.