Европа се ограђује изговорима

Планирани сусрет министара спољних послова земаља чланица ЕУ завршен је без осетних пробоја.

Према мишљењу експерата, европљани се налазе и стању потпуне збуњености: здрав разум и трезвени прорачун им сугеришу исту линију понашања у погледу Русије, САД другу. Налазећи се између две ватре, Европа је приморана да се ограђује разним изговорима и политичким изјавама. У суштини све практичне одлуке одложене су до завршетка сусрета шефова спољнополитичких ресора Русије, САД, ЕУ и вршиоца дужности руководиоца украјинског МСП-а, који ће се одржати 17. априла у Женеви. Министри такође очекују већу одређеност поводом ситуације на истоку Украјине. Већина њих је склона чак да без конкретних чињеница оптужи Русију за распиривање протеста и дестабилизацију ситуације.

Већ сада се може издвојити 5 основних момената сусрета: као прво, министри су донели политичку одлуку о проширењу црног списка за Русију и Украјину без одређених датума, имена и броја будућих фигураната. Као друго, Европској комисији је поверено да припреми јединствени одговор на писмо председника Русије о украјинским дуговима за гас, не одредивши чак његове тезе, осим очигледне потребе одржавања гасних консултација са Русијом и Украјином. Као треће, потврдили су одлуку Европске комисије од 5. марта о пружању помоћи Украјини и увођењу за њу једностраних преференци. Као четврто, донели су одлуку да упуте у Украјину експертску мисију за подршку реформи система органа реда. Коначно, као пето, министри су поручили Европској комисији да разради списак финансијских, трговинских и економских ограничења против Крима на основу оцене правних последица незаконитог придруживања полуострва Русији.

Што се тиче питања о антируских трговинско-економским санкцијама, о томе се сада говори само као о будућој могућности вршења додатног притиска на Москву. У сваком случају, идеја увођења могућих ограничења против Русије није консолидована политика ЕУ, сматра директор Евроазијског комуникационог центра Алексеј Пиљко. Према његовом мишљењу, ово је став оних европских земаља које се налазе под жестоким пресингом САД.

- Европи није ни мало повољно да уводи санкције против Русије. Пошто ће санкције ударити по економији зоне евра. А САД је повољно да Европа буде увучена у рат санкцијама. Зато што америчку економију то не дотиче: обим узајамне трговине Русије и САД није велик.

Сада се врши својеврсна провера: колико европских земаља поседује реални политички суверенитет? Притиску Вашингтона могу да се супротставе земље које су заиста самосталне у политичком плану.

По питању санкција против Русије ЕУ се сада налази у другом стадијуму. Први је значио обуставу преговора о новом базичном руско-европском споразуму и споразуму о либерализацији визног режима. Актуални други стадијум су индивидуалне визне санкције и замрзавање актива за низ званичника, као и укидање самита Русија-ЕУ у Сочију. Трећи подразумева економске санкције.

На скоријем достизању трећег стадијума инсистирају САД. Али наде Вашингтона се разбијају о неспремност ЕУза жестоке казнене мере, које могу да поткопају и тако крхку економију блока. Амерички експерти су уверени да је притисак на руску економију једина реална полуга утицаја коју Запад може да искористи против Русије. Ипак без подршке од стране Европе санкције САд неће донети битне резултате.

Између осталог, ако чак Европа уведе против Русије трговинско-економске сакнције, то ни на који начин неће решити проблем Украјине. Тако на пример сматра шеф МСП-а Луксембурга Жан Аселборн. О томе је он говорио пред почетак министарског сусрета. Према мишљењу здраворазумских европских политичара, главни текући задатак се састоји у активизацији дипломатских контаката и истинској спремности да се саслушају аргументи опонента. Само на тај начин може да се назре излаз из заиста сложене ситуације, у којој се нашла Украјина због неспремности Запада да преузме на себе одговорност за сопствена дејства.

Сергеј Дуз,