Нећу побећи с мегдана

Тек сада ћу с још већим жаром да радим само оно што је у интересу Републике Српске, јер је прича о томе да сам наводно на челу злочиначке организације смишљена да би Република Српска нестала, каже премијер РС

Подношење извештаја Тужилаштву Босне и Херцеговине, у коме је група радника Агенције за истраге и заштиту означила мене као шефа групе удружене у злочиначку организацију, није ништа друго до још један од покушаја да се дестабилизује а затим и укине Република Српска. Творцима овог плана поручујем да нећу побећи са мегдана и да ће Република Српска, без обзира на њихове замисли, опстати.

Неће им успети ни наум да хајком на мене битно ослабе Савез независних социјалдемократа и да после избора 2010. године власт у Републици Српској формирају по њима пожељном моделу. А тај модел подразумева да домаћи политичари раде оно што им странци диктирају, на шта ми нисмо пристајали, одлучан је премијер Републике Српске и лидер Савеза независних социјалдемократа Милорад Додик.

Који су методи раније коришћени за дестабилизовање и, евентуално, укидање Републике Српске?

Страни фактори и већина бошњачке политичке елите најпре су рачунали да ће Републици Српској главе доћи пресуде Хашког трибунала и Међународног суда правде. Када су видели да од тога нема ништа, они су се окренули ревизији Дејтонског споразума, кроз коју су надлежности Републике Српске преносили на заједничке органе БиХ. Тако је било до пре две године, док на власт поново није дошао Савез независних социјалдемократа. Ми смо прекинули ту праксу и тиме смо, очигледно, многима покварили рачуне. Сада је на сцени трећи сценарио – покушај доказивања да су како садашње тако и бивше владајуће структуре у Републици Српској криминализоване, да њом владају мафијаши и да због тога не треба да постоји.

Шта је позадина писања извештаја о наводном криминалу Вас и још 14 лица, према којем сте буџет Републике Српске оштетили за 145 милиона марака, односно 72 милиона евра?

Очигледно је да није било политичких могућности да се промени наш став о томе да Република Српска може да буде партнер, али не може да буде потцењивана у том партнерству – како у БиХ, тако и у односима с међународном заједницом. Када су то схватили, почели су да размишљају о томе како да дестабилизују владајућу партију и коалицију у Републици Српској. Покушали су чак да раде и с неким људима из Савеза независних социјалдемократа, али када су видели да то не иде, онда су успели да из владајуће коалиције извуку Партију демократског прогреса. Када су схватили да ни то неће уздрмати владајућу коалицију, активирали су последњу могућност да кроз причу о некој фамозној корупцији и прању новца и то сумом која је надмашила и чувену аферу „Агрокомерц”.

У извештају о Вашем наводном криминалу наведено је да сте са још 14 лица оштетили буџет за 145 милиона марака. Како је то могуће, када се зна да ће изградња Административно центра, када се отплате кредити, коштати 208 милиона марака?

Агенцији за истраге и заштиту смо, по налогу Тужилаштва БиХ, дали комплетну документацију о изградњи аутопута Бањалука – Градишка и Административног центра. Квадратни метар Административног центра с намештајем је коштао 1.750 евра, колико је, у то време, коштао и квадратни метар празног стана. Да смо узели толики новац, онда зграде Административног центра не би ни било. Када већ говоримо о томе, неопходно је истаћи да републичка Главна служба ревизије јавног сектора ни за изградњу аутопута, ни за изградњу Административног центра није ставила ниједну озбиљнију замерку.

Морам додати и ово: када сам видео списак наводног злочиначког удружења, чији сам шеф, апсолутно сам био изненађен, јер су на њему имена Миленка Врачара, Симеона Вилендечића и Бранка Додика, који су били министри у време када је Младен Иванић био премијер. На списку је и Немања Васић, који је био кадар Српске демократске странке. С неким од тих људи годинама немам никакву, чак ни приватну, комуникацију. Ово додатно ојачава моју тезу да неко жели да докаже да у Републици Српској криминал има континуитет и да је за све крив Милорад Додик, па и за оно што се радило 2003. године, када је био у опозицији.

На основу чега тврдити да је инспиратор прогона на Вас неретко помињани први заменик високог представника Рафи Грегоријан?

Грегоријан је био у екипи Ричарда Холбрука, која је конципирала превару названу Дејтонски споразум. Превара је подразумевала следеће: „Дајте да увучемо Србе у Дејтонски споразум, па ћемо кроз причу о поправљању Дејтона одузети право Републици Српској на постојање”. То им је успевало до пре две године. Ми смо свима ставили до знања да подржавамо Дејтонски споразум, а ако се неко преварио – мислећи да ћемо пристајати на понижавање и разградњу Републике Српске – онда је то његов, а не наш проблем. Грегоријан ради за интересе једне групе бошњачких политичара у чијем кругу се креће и с којима има приватне везе.

Да ли видите подударност између овог и ранијих процеса који су вођени против других политичара, првенствено Мирка Шаровића и Драгана Човића, који су ослобођени оптужби?

Наравно. И у овом случају се користи раније испробани метод. Процес се поведе, људи се у међувремену оцрне и удаље са одређених позиција на које долазе друге личности, с којима заговорници централизације БиХ мисле да ће завршити посао. Креатори овакве политике су превидели да је у Републици Српској на сцени компактна структура – од владе, парламента, председника Републике и наших представника у заједничким органима. Креатори ове приче су се, тврдим, грдно преварили јер овде готово да и нема више никога ко верује у њихову причу о правди и правичности.

Видите докле овде апсурди иду. Шаровића је суд ослободио тачке оптужнице да је помагао сакривање Радована Караџића. То, ипак, није променило његов статус – и даље је на црној листи Европске уније, под забраном учествовања у политичком животу и без права на рад у јавним службама.

Да кажем и ово. Ја сам веру у међународну правду сахранио оног часа када је Хашки трибунал ослободио Насера Орића, који је убијао, а претходно је осудио Биљану Плавшић због политичког деловања, иако она ни из праћке ни на кога није „пуцала”.

Шта Вас, као премијера Републике Српске и председника водеће странке у Републици Српској, највише забрињава у новонасталој ситуацији?

Највише ме брине чињеница да у систему заједничких органа БиХ постоје паралелне структуре. Поготово у Обавештајно-безбедносној агенцији у којој се задржала структура бошњачке тајне полиције из ратног и послератног периода. Нажалост, показало се да и у Агенцији за истраге и заштиту БиХ постоји паралелни систем. Слично је и у Тужилаштву БиХ, у којем је, у овом случају, потпуно заобиђен главни тужилац. То говори о неповерењу према људима који долазе из Републике Српске, односно Србима. Тешко стање је и у Министарству безбедности БиХ у којем је министар Тарик Садовић окупио разне специјалисте, међу којима има и хоџа. Због тога ово министарство нема никакав кредибилитет у широј безбедносној заједници. Ништа није боље ни у Министарству спољних послова и Дирекцији за европске интеграције.

Да ли је Влада Републике Српске разматрала начине којима ће одговорити на нове изазове који су се нашли пред њом и српским народом у БиХ?

Ми смо направили план А и план Б. План А подразумева још једну понуду да се разговара у оквиру институција и да се поправи њихов институцијални капацитет. Да се не понови оно што се десило у овом случају, што се своди на деградацију Срба који су на челу Агенције за истраге и заштиту и Тужилаштва БиХ. Ми желимо да заузмемо своје место у органима БиХ, онако како треба, и покушаћемо да то урадимо. Ако то не урадимо, прелазимо на план Б који подразумева да ћемо урадити оно што смо учинили у новембру 2007. године, када је високи представник покушао да наметне промену процедура гласања у Парламентарној скупштини БиХ. Значи, затражићемо од наших представника да се повуку из заједничких органа БиХ, поготово у безбедносним агенцијама и Министарству правде. Њима ћемо понудити одговарајућа радна места у републичким институцијама.

Не искључујемо ни могућност да идемо на референдум с питањем: „Да ли грађани Републике Српске желе Републику Српску у складу с Дејтонским споразумом”. Не сумњамо у позитиван исход референдума, а то ће нам бити и те како снажан аргумент за њено очување.

Како процењујете могуће последице овог случаја?

Моја је процена да су се они који су све ово креирали, у оквиру међународне заједнице, градно преварили. Они су створили обарач који ће, ако буде повучен, довести до дефинитивног распада ове земље. Знам да ће они, када ово прочитају, рећи да ја тако говорим јер сам тренутно у незавидној ситуацији. Понављам да никуда нећу отићи, да ћу остати овде и заврши истражни и, ако га буде, судски поступак. Креатори ове приче су се врло преварили. Овде више нико нема поверења у њихову причу о правди и правичности и истражни а, ако га буде, и судски процес.

Потврђује ли и ово одавно распрострањену тезу многобројних стручњака да је БиХ дубоко подељена?

Свакако. То је одавно и потпуно јасно. Уосталом, Макс Вебер је давно рекао да је тешко изградити демократију у вишенационалним државама. Као држава, БиХ, реално, нема ниједан унутрашњи кохезиони елеменат. И право питање је зашто је, као такву, одржавати. Као државу БиХ, на силу, одржава међународна заједница. И када ја предложим да она треба да буде савез федералних држава, онда ме зову амбасадори свих великих западних држава и убеђују ме да није добро оно што говорим и да то не смем да радим. То је облик цензуре који дуго нисмо имали на овом простору. Мене то, ипак, не спречава да говорим о томе.

Бошњачка политичка елита одавно стреми ка потпуној централизацији БиХ. Колико за то тренутно разлог и финансијско-економска криза у Федерацији БиХ?

Сарајево, поготово сада када је у Федерацији БиХ финансијска, економска и социјална ситуација драматична, покушава да преузме што више надлежности. Бошњачка политичка елита добро зна да би се из тешког стања могла извући само када би могла да посегне за средствима из Републике Српске. Отприлике, то изгледа овако: у Федерацији БиХ је стање катастрофално, а у Републици Српској је криминал. А када је тако, онда хајде да све пребацимо у Сарајево. При томе заборављају и чињеницу да је Међународни монетарни фонд, после седмодневне контроле стања у Републици Српској, саопштио да је у њој стање најбоље у региону. Баш због тога, без обзира на позицију у којој се сада налазим, ја немамо право да кажем: „Доста ми је свега, дај да видим шта може да се уради”. Тек сада ћу с још већим жаром да радим само оно што је у интересу Републике Српске.