Реанимација фашизма и ефекат бумеранга

Кривична одговорност за покушаје рехабилитације нацизма. Нацрт закона који је у петак размотрила Државна дума Русије предвиђа велике новчане казне и до 5 година затвора за одрицање злочина утврђених пресудом Нирнбершког трибунала.

Како истичу аутори документа, слични закони одавно делују у неким европским земљама. Истовремено у државама Источне Европе све чешће се говори о „совјетској окупацији“, а фашистички колаборационисти постају тамо национални хероји.

Аутори нацрта закона предлажу да се допуни Кривични кодекс чланом који се тако и зове: Рехабилитација нацизма. За порицање чињеница утврђених на Међународном трибуналу у Нирнбергу прекршиоцима прети казна до 300 хиљада рубаља или око 10 хиљада долара, или лишавање слободе у року до три године. Иста дејства извршена уз коришћење службеног положаја или медија кажњавају се казном до 500 хиљада рубаља или затвором у трајању до 5 година.

Закони који треба да спрече рехабилитацију нацизма делују у Аустрији, Немачкој, Белгији и Француској. Истовремено општа политика ЕУ у побледу покушаја да препороди фашизам делује прилично чудно. Још 2009. године Параламентарна скупштина СЕ у својој резолуцији Спајање разједињене Европе изједначила је нацизам и стаљинизам. Према мишљењу њених аутора, усвајање таквог „историјског“ документа даје право бившим земљама СССР на законитим основама да траже од Русије надокнаду штеде за „окупацију“. Идеја је са одушевљењем била прихваћена у првом реду у земљама Балтика. У истој тој Летонији са одавања почати ветеранима фашистичке дивизије Вафен СС прешли су на законодавство: Рига је увел аказну за порицање тобожње „совјетске окупације“ републике. А последњи догађаји у Украјини – подршка и спонзорисање пронацистичког преврата – постали су још један упечатљиви пример бриселских двоструких стандарда: у Европи фашизам није потребан, а Русији пред вратима може и у пуној величини. Ова политика је, треба рећи, неопрезна: ефекат бумеранга још нико није укинуо, истиче руководилац истраживачких програма фонда Историјско сећање Владимир Симиндеј.

- Ултрадесне снаге у Европи јачају. У многоме њихова активност везана је за покушаје ревидирања резултата Другог светског рата, однос према нацизму и фашизму. Све то се још представља у русофобском омоту. Овакви процеси ће се нажалост дешавати, то мора да се констатује. Друго је питање што је врло тешко постићи на званичном нивоу ревидирање разултата Другог светског рата.

Уочи 70. годишице почетка Другог светског рата (2011. године) западну штампу је засула лавина „аналитичких“ чланака. Псеудоисторичари и политиколози су усрдно утврђивали ко је више људи погубио – Хитлер или Стаљин. Сва ова „истраживања“ имла су један циљ: коначно избрисати сећање на то ко је добио рат и спасао човечанство од фашизма. И до данас западни идеолози имају пуне руке посла. То сведочи о томе да је рок деловања „вакцине против фашизма“ у европским земљама истекао, сматра генерални директор Центра за политичко информисање Алексеј Мухин.

- Нажалост, Европа није у стању сада да изради антиотров против овакве врсте оправдања – и по свему судећи осуђена је на радикализацију потликочког процеса. Русија тим поводом може да иступи као што је увек чинила, као упориште отпора нациостичког опасности и мора то да уради.

Лидери Старог света опет стају на исте грабуље. Принцп деловања код њих је исти: пробудити најрадикалније снаге, помоћи им да се добро опреме и послати на Исток. Ипак историја учи (оне који желе да уче): Drang nach Osten увек се претвара у Drang nach Westen.

Игор Силецки,