Хрвати су почели рат

Први Туђманов министар полиције Јосип Бољковац у ексклузивном интервјуу за франкфуртске „Вести" јуче је по први пут признао да је Хрватска 1991. плански напала Србе у Хрватској и намерно изазвала рат. Бољковац тврди и да су се Туђман и Милошевић све време рата договарали и заједно доносили одлуке!

Бољковац је најпре рекао да су хрватски медији цензурисали извештаје са његовог сведочења на суђењу бившем градоначелнику Осијека Бранимиру Главашу, оптуженом за језиве злочине над тамошњим Србима:

- Главаш ме је за време сведочења оптужио да сам га гонио због рушења моста на реци Драви у Осијеку. Он је рекао да је мост срушио да би се град заштитио од тенкова ЈНА, а ја сам рекао да је ЈНА тог момента била регуларна војска једне међународно признате државе, а Хрватска, која тада још није била призната, део Југославије. Потом сам образлагао ко је тада почео са оружаним сукобима у том делу Славоније...

Па, добро, ко је почео рат?

- Тада, 1991. године, први су нападнути Срби, нападнута је Југославија, а не Хрватска! Гојко Шушак, Бранимир Главаш и Вице Вукојевић противтенковским оружјем, „армбрустима" су напали Борово Село да би испровоцирали рат. Из истог разлога срушен је и мост у Осијеку.

Ваш став о карактеру рата разликује се од става хрватских званичника?

- То је био грађански рат који је настао као последица договора између Милошевића и Туђмана о подели Босне и Херцеговине и размени становништва помоћу етничког чишћења. Туђман је Милошевићу препустио Босанску Посавину, а Милошевић њему помогао да се реши Срба у Крајини. Имам материјалне доказе да је бивши генерал ЈНА и касније генерал хрватске војске Миливој Петковић организовао повлачење Хрвата из Босанске Посавине.

Имате ли опипљив доказ о Милошевићевом и Туђмановом договору?

- Навешћу само два за која мислим да су прилично упечатљива. Кад је у Осијеку убијен шеф полиције Јосип Рајхл Кир, одмах сам донео одлуку о хапшењу убице и оних који су то убиство организовали, али сам истог трена смењен. Фрањо Туђман је ту моју смену овако објаснио: „Јожа, Слобо такође мисли да ти више не би смео да будеш на челу МУП-а". Мене је заправо Туђман сменио у договору с Милошевићем! Ево вам и другог доказа. Када сам у јуну 1991, нешто пре него што је убијен Кир, био на разговорима у Бачкој Паланци са тадашњим српским министром унутрашњих послова Радмилом Богдановићем и Михаљем Кертесом, Богдановић ми је рекао: „Шефови су се договорили". Уосталом, па шта је код Милошевића цели рат радио најближи Туђманов сарадник Хрвоје Шаринић? Био је код њега најмање 40 пута!

Каква је улога Владимира Шекса у убиствима осјечких Срба?

- Ја не знам да ли је ту било некакве његове непосредне улоге кад је реч о ликвидацији српских цивила. Али, јако добро знам да је он тада био главни у Осијеку. Он је био надређени Главашу. Зато га сада на суду као сведок и брани.

Шта је од тога знао Туђман?

- Све! Из стенограма се може видети да он, кад је било речи о мојој смени, није ни поменуо убиство Кира. Његов циљ је био рат по сваку цену. Рат није био нужност, већ намера. По том његовом концепту требало је да Срби нестану из Хрватске, а Кир је убијен по наредби из самог врха хрватске државе.

Значи, по Туђмановој наредби?

- Сами закључите!

На суду сте рекли да су вас крајем 1990. и почетком 1991. припадници КОС-а, обавештајне службе бивше ЈНА, хтели да ликвидирају у Загребу. Откуд вам тај податак?

- Од моје тадашње обавештајне службе. Па, боже мој, радили су и они свој посао. Ипак, ја сам био хрватски министар, а Југославија се распадала. Али, не само они, и припадници усташке емиграције који су се вратили у Хрватску хтели су да ме убију.

Због чега?

- Због тога што сам био против рата и што у време док сам био министар унутрашњих послова ниједан Србин није отпуштен из тадашње хрватске полиције.

Какво је ваше мишљење о Туђману?

- Овог пута ћу на то питање одговорити једним примером. Јавише мени моји полицајци да је испред Туђманове куће на Тушканцу нестао споменик Владимиру Назору. Назовем ја Туђмана и питам га: „Фрањо, видиш ли испред своје куће Назоров споменик". Он оде до прозора и, уместо да ми јасно одговори на то моје питање, поче да се, онако притајено, кикоће: „Хихихихи". Али, чим су ту информацију о нестанку споменика објавили неки светски медији, Назор је враћен где је и био...

„Туђмановци" 1991. били спремни за бег, кофере спаковао и Стипе Месић!

н Једном приликом сте изјавили да је Туђман био кукавица?

- Да, био је, и он и сва та булумента око њега. И то ћу објаснити једним примером. Кад су се, још у време док се није пуцало, а напетост све више расла, нишки специјалци спустили на загребачки аеродром „Плесо", послао сам тамо свог човека да ми договори састанак са командантом те јединице. Проширила се вест да ће специјалци ЈНА након „Плеса" заузети и ТВ Загреб и „Градску топлану". У договору са државним врхом отишао сам на тај састанак и са њега се вратио једино уверен да је аеродром стварно заузет. Моји саговорници нису хтели ништа да ми кажу о својим плановима. Али, и то је изгледа било довољно да међу онима који су ме тамо послали дође до велике пометње.

о чему се  радило?

- То је, иначе, било у време када је заробљен и спуштен на тај аеродром авион пун оружја, у којем је био хрватски емигрант Јосип Кикаш. Кад сам потом отишао на Бецићеве стубе, где је тада било седиште ХДЗ-а, имао сам шта да видим... Окупило се око 300 чланова фамилија хрватских политичара. Свуда наоколо кофери, торбе, ранци, саксије са цвећем... Видим, спрема се бежанија! Чим сам изашао из аутомобила, са удаљености од отприлике 50 метара обратио ми се продорним гласом Стипе Месић: „Јооожааааа, јесу ли се спустили специјалци". „Јеееесуууу", одговорим му ја. Кад маса крену, прави стампедо! Падају жене и деца преко торби, глинене саксије пуцају, а земља из њих и цвеће свуда прште, дрвене саксије са фикусима котрљају се низ Бецићеве стубе. Једва некако заустависмо те избезумљене људе. Добро да жртава није било...


Генерал Васиљевић: И Бољковац је крив за рат

Бивши шеф КОС-а, генерал Аца Васиљевић, тврди да Бољковац „меша чињенице са измишљотинама".

- Бољковац је на власти био лојалан и послушан, увек је желео да се додвори, а сада покушава да оправда оно што је чинио. Општепознато је да су се Милошевић и Туђман сусретали, али је нетачно да су имали контакте какве Бољковац наводи... Туђман је давно изјавио „да нисмо хтели рат, не би га ни било", а Бољковац је још у МАСПОК-у 70-их година био заговорник идеје о независној Хрватској, и то по сваку цену, а 90-их је био учесник рата, окружен екстремистима, људима који су дошли из терористичког дела усташке организације попут Гојка Шушка. Био је уплетен у увоз оружја. Његов заменик Жељко Тамјановић био је на граничном прелазу с Мађарском да би се несметано увезло 18.000 цеви, муниције и пратеће опреме... Масовно је издавао службене легитимације и под његовим вођством МУП је претворен у војску, каснији Збор народне гарде. Нетачно је да су падобранци били на загребачком аеродрому. Била је то противтерористичка јединица, која се сада зове „Кобре", а Бољковац их никада није видео - каже Васиљевић.


Богдановић: Није истина!

Бивши српски министар полиције Радмило Богдановић тврди да „нема никакве истине" у наводима Бољковца да је рат у Хрватској последица договора Милошевића и Туђмана.

- Није истина ни да су нишки специјалци, односно падобранци, припадници 63. падобранске јединице, били на аеродрому „Плесо" у Загребу. И није истина да смо нас двојица разговарали у јуну 1991. у Бачкој Паланци. Једини сусрет који смо нас двојица имали био је у Вуковару априла 1991, пре него што је почео рат. Он је тада само тражио наше гаранције да нећемо дозволити да Јовићеви и Шешељеви четници упадну у Славонију... - био је кратак Богдановић.


Јовановић: Делимична истина

Живадин Јовановић, некадашњи потпредседник СПС-а и последњи министар иностраних послова СРЈ у време власти Слободана Милошевића, каже да је добро да у Хрватској има макар неко ко говори „делимичну истину".

- Апсолутно је тачно да је тај рат био грађански и да нема никаквих основа да се говори о агресији над Хрватском. Бољковца не познајем, али није први пут да бивши чланови владе постају накнадно мудри. Али, закаснела мудрост је особина политичара с дефектом, иако може бити корисна за историчаре. Ипак, нема основа за тврдњу да је грађански рат изазван договором два човека. Таквим детаљима скрива се суштина да је стратегија Хрватске било отцепљење, сепаратизам, и да је та стратегија уживала подршку Немачке, Аустрије, Мађарске и Ватикана - прича Јовановић.