На корак од украденог сафира

Књига „Тајне острошког блага" Буда Симоновића од данас је у рукама читалаца у Црној Гори. Као аутор интригантног штива, морао је да препјешачи дуг и не баш лак пут, који га је, како открива, примакао истини, поред осталог, и о крађи сафира са иконе Богородице Филермоске, једне од три хришћанске светиње, које су у вишевјековној историји, једно вријеме скриване у манастиру Острог.
За рукопис "Тајне острошког блага" Симоновић је добио награду „Драгојло Дудић", најпрестижније признање за публицистику које се већ готово четрдесет година додјељује у Србији.
~Један човјек, острошки игуман Серафим Кашић је, како кажете, посредно али пресудно утицао на Вас да се посветите тајнама острошког блага. Да ли сте за више од 20 година бављења овом темом срели некога ко Вас је од тога одвраћао?
- Све је ишло без већих проблема и отворених притисака док нијесам дирнуо у осињак Удбе, док у „Илустрованој Политици" нијесам 1995. године јавно поставио питање ко је украо драгуљ испод грла Богородице Филермоске. Иако су Удби тада већ били добрано поломљени зуби, услиједила су зивкања телефоном и „пријатељски савјети" да се баталим ћорава посла. Можда би тако и било да нијесу почеле и отворене пријетње, да нијесам почео да наилазим на опструкције у појединим органима и институцијама у којима је чувана документација о томе. По одласку покојног Павла Булатовића са мјеста министра полиције, рецимо, сви његови насљедници на тој столици до Драгана Ђуровића су или игнорисали или негативно одговарали на моје захтјеве да ми се омогући увид у полицијски досије игумана Леонтија Митровића и видим документарни филм о откривању блага у Острогу 1952. године. Нијесам боље среће био ни кад је та документација прешла у руке Историјског архива у Подгорици – неко ми је и ту за једно вријеме затворио врата. Е, онда је преломио Драган Ђуровић и написао посебну наредбу да ми се омогући приступ документима, а касније ми је и Душко Марковић помогао да дођем до драгоцјених фотографија и илустрација без којих би ова прича била саката.
~Књига је посљедица бројних Ваших написа. Које су то информације до којих сте најтеже дошли?
- Без двоумљења, то је првостеперна пресуда игуману Леонтију и остралим актерима „острошке афере", која је дуго из неких разлога кривена од мене у девет јама. И онда, кад је књига већ била готова, кад сам већ био дигао руке од даље потраге за тим документом, добио сам обавјештење из Агенције за националну безбједност да је пресуда нађена и да се налази у Историјском архиву у Подгорици. За чудо, тада сам и тамо наишао на отворена врата и тако се и тај важни докуменат, ипак нашао у књизи.
~Књигу сте насловили „Тајне острошког блага". Зашто не „Истина о острошком благу"?
- Првобитни наслов је био „Сафир богородице Филермоске", а онда сам се, на сугестију мог драгог колеге и пријатеља Бора Лалића, ипак опредијелио за овај наслов. „Истина о острошком благу" ми се чинио мало претенциозан, мада ми је професор др Слободан Томовић, који је прочитао рукопис, рекао да му се чини да сам се „добро примакао истини о овим тајнама".
~Утврдили сте вријеме и мјесто, кад је и гдје опљачкана икона Богородице Филермоске. Колико још времена треба да прође да би се сазнало ко је стварно украо тај највећи и најскупоцјенији драгуљ са иконе?
- То је заиста тешко рећи јер ми није познато баш много случајева да је лопов признао да је лопов. Пошто је у питању реликвија којој приписују чак и чудотворна својства (поред осталог, на Родосу је изгорио храм у којем је чувана, али је она неким чудом остала нетакнута), ипак се надам да ће тога нагристи савјест и присилити страх да сам врати драгуљ. Није толико важно да ли ће се сазнати коме је бљесак тог драгуља помрачио ум да дигне руку на светињу, важно је да се он покаје и врати га, да спаси душу и сачува образ и себи и потомству, јер нема тајне која се једном, кад тад, не дозна.
~Још од 1986. године посвећени сте теми острошког блага. Да ли сте овом књигом закључили Ваша истраживања?
- Кад сам једном питао Михаила Лалића зашто сваку своју књигу, од издања до издања, мијења и допуњује, рекао ми је да је књига готова кад писац умре. Ја бих заиста био пресрећан ако доживим да се појави и друго допуњено издање ове књиге, поготову ако ће у том издању бити и податак да је нађен украдени драгуљ са иконе Богородице Филермоске. Само то би, по мом увјерењу и схватању, био довољан разлог и за једну потпуно нову књигу.

„Тајне острошког блага" уз "Дан"
Сви они које прича о острошком благу и априлу 1941. године интригира, од данас уз "Дан", имају могућност да уз књигу "Тајне острошког блага" сазнају још понешто о бројним свједочењењима о догађајима из наше, не тако давне прошлости. Захваљујући књизи новинара Буда Симоновића, читаоци ће у рукама имати на једном мјесту сабране све слутње и доказе о драгоцјеностима Краљевине Југославије и Карођорђевића, као и највреднијим хришћанским светињама: Икони Богородице Филермоске, Честици Часног Крста и десној руци св. Јована крститеља.