Криминал потреса Србију
Више нема правила - деца се убијају међусобно, љубавнице убијају љубавнике, мајке своје синове наркомане, мужеви супруге
„Унук задавио бабу“, „Убио и запалио рођака“, „Мајка усмртила близанце у пољском ве-цеу“, „Свекрву отровала мишомором“, „Брата избо ножем због бивше супруге“...
Ово су само неки од новинских наслова исписаних црним словима на насловним странама који су само током јануара и фебруара ове године потресали Србију. Најсвежији случај догодио се минуле недеље, када је у Краљеву шеснаестогодишњи Стефан Б, са пет убода ножем у срце, у парку усмртио осамнаестогодишњег Марка Симеуновића и то, ни мање ни више, него због лименке сока.
Сви ови наслови као заједнички именитељ имају - породицу, било да је реч о насиљу унутар породице, или да су га починили малолетници који потичу из породица у којима је неки вид малтретирања свакодневна појава. Занемарујући бандитске обрачуне, организовани и привредни криминал и лаику се намеће питање није ли пораст убистава у такозваној „некриминалној јавности“ већ постао застрашујући феномен с којим се, после свих ратова, изолација, економских криза и разрушених породичних вредности,
Србија кад-тад морала суочити.
Весна Станојевић, координаторка Саветовалишта против насиља у породици, тврди да подаци ове организације показују да је, само током 2008. године, као жртве разних видова породичног насиља у Србији убијено 26 особа. Најчешће жртве су жене, мада у последње време има све више случајева да некоме у породици пресуде управо најмлађи чланови.
- Кад прочитате све те наслове у новинама, видите да више нема правила - деца се убијају међусобно, љубавнице убијају љубавнике, мајке своје синове наркомане, мужеви супруге... По мом мишљењу, за све то је крива чињеница што улицама циркулише превише дроге, а ми немамо чак ни национални план за борбу против наркотика. Па, кад наркоману затреба новац, најлакше му је да се окрене својој породици. И нико не зна зашто је то тако, али сви виде да се у друштву дешава нешто што нисмо у стању да препознамо док се не деси - било да су у питању деца или старији - објашњава Станојевић.
Не може се све оправдавати економском кризом, али је чињеница да је наркоманија у порасту, да су породични односи поремећени, те да су извршиоци убистава у породицама углавном деца или људи који су и сами годинама гледали туче и свађе, те им није проблем да по том истом моделу подигну руку на вршњака или тог истог родитеља. Јер, управо најдрастичнији облици насиља су у порасту. Вероватно да је томе допринела и чињеница, наводи наша саговорница, да су та деца одрастала у време ратова, санкција и највећих криза у друштву. Али, мишљења је да је породица ту ипак пресудна.
- Јер, многа су деца расла у тим условима, али само мањи проценат њих чини кривична дела. Па, ако се такав облик понашања носи из породице, онда је све остало само додатни фактор, кап која прелије чашу - прича Станојевић.
Иако поузданих података о укупној стопи криминалитета међу малолетницима нема, када су у питању кривична дела насиља, подаци су, објашњава Добривоје Радовановић, декан Факултета за специјалну едукацију и рехабилитацију, прилично тачни и показују да се структура криминала драстично мења.
- Број блажих кривичних дела, наиме, стагнира, док је у тој структури све више разбојништава, наношења тешких телесних повреда и убистава. Раније су, тако, чак 95 одсто тих дела чинили имовински деликти, а остало су била тешка кривична дела, док данас насиље чини чак 12 одсто од укупног броја случајева. Уз то, помера се старосна граница и извршиоци су све млађи, али то је, нажалост, општи тренд у Европи. Деца раније сазревају, па сад већ имамо децу од 13, 14 година која су психички и психолошки зрела, а већ су у тим годинама извршили тешка кривична дела - прича Добривоје Радовановић.
Према његовим речима, тачан узрок пораста тешких малолетничких кривичних дела не може се истаћи, него је, како теорија показује, увек реч о садејству више фактора, који утичу на то да дете уђе у криминалне воде.
НЕ ЗНА СЕ КО КОГА НАПАДА
Станојевић каже да се и у данашњем образовном систему доста тога променило, отргло контроли, те да се деца пуштају да одрастају у оваквом друштву без праве едукације. Школски психолог, нажалост, реагује тек кад неко пријави насиље...
- Чини ми се да су се некада деца плашила наставника, а сад се наставници плаше деце, а кад дете прети наставнику или га физички нападне, дође још и родитељ који брани своје дете насилника. Дефинитивно смо ушли у кризу, у којој се не зна ко кога напада - закључује Станојевић.
- Ту су, наравно, генетске предиспозиције, социјални фактори, породични односи, утицаји микрогрупе у којој се дете креће... Кад се све то сабере, криминалитет је загарантован. А, ако неко већ у осмој, деветој години показује такве склоности, онда је то сигуран показатељ да ће, као старији, постати озбиљан криминалац. У Србији постоји читава скала тих фактора - ратови, распад породичних и друштвених норми, урушавање правних принципа, опште осиромашење друштва, породице без посла... Управо зато се та промена у структури малолетничких кривичних дела код нас бележи још од 1995. године. Не утиче на то само економска криза, већ и целокупан економски развој земље, јер се пораст криминала бележи свугде где се један слој друштва нагло обогати, а други осиромаши - прича Радовановић и додаје да не треба занемарити ни улогу школе у процесу васпитања, јер се пад квалитета просветних радника у последњих тридесетак година и те како одражава на пораст малолетничке делинквенције.
- Јер, ако је професор агресиван, дете се томе учи од малена, ако је алкохоличар, дете то гледа - закључује Радовановић.
- Извор
- Глас јавности
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Руски председник предложио је тестирање западних одбрамбених система против нове руске хиперсоничне ракете
Србски научник, писац, дипломата и политичар Владимир Кршљањин је током свог децембарског говора на МГИМО универзитету Министарства спољних послова Русије на Међународној конференцији \"НАТО: 25 година експанзије\" тврдио да...
Кијев је прекршио „правила ратовања“ циљајући високог војног официра у Москви, изјавио је Кит Келог
Руске снаге су током дана извеле серију удара на инфраструктуру и индустријске објекте противника у неколико региона Украјине. Украјинске формације су, с друге стране, крстарећим ракетама Storm Shadow напале...
Новоизабрани председник САД одбио је да коментарише да ли је већ било контаката са Кремљом
Исхрана на радном месту је један од кључних фактора који утичу на продуктивност, здравље и опште задовољство запослених. Квалитетни оброци не само да пружају енергију неопходну за рад, већ...
Остале новости из рубрике »