Стена спасла седам живота

Нестао Ужичанин Гаврило Радичевић (35), док је седморо његових рођака успело да доплива до хриди која је само метар вирила из воде. Међу спасенима и једна девојчица

НОВА ВАРОШ - У леденој води Увачког језера, на око пет километара од бране у Растокама, у недељу по подне нестао је Ужичанин Гаврило Радичевић (35), док је седморо његових рођака који су били у чамцу који се насред језера преврнуо пуком срећом спасено од топљења и касније од смрзавања. Њих седморо, држећи се за чамац који је остао на површини захваљујући ваздушној комори, успело је да преплива 25 метара, до стене зване Шиљак, удаљене петнаестак метара од обале, која је тек метар вирила из леденог језера. После непун сат смрзавања на хриди површине тек пар квадрата, четворо Ужичана, међу којима и дванаестогодишња девојчица и троје њихових рођака из Београда спасао је својим чамцем мештанин Раде Обућина, који се у недељно поподне случајно затекао на језеру. Промрзли људи пребачени су чамцем до бране на Растокама а колима Хитне помоћи затим и до Дома здравља у Новој Вароши, где им је указана прва помоћ.

Вода дубока 50 метара
Припадници полиције у Новој Вароши и чувари Специјалног резервата Увац јуче су током читавог дана чакљама претраживали мутну и ледену воду језера, на месту где се чамац преврнуо, у потрази за телом несталог Радичевића.

- На месту где се чамац преврнуо језеро је широко око стотину и дубоко више од 50 метара. Вода је доста мутна, чинимо што је у нашој моћи, али питање је да ли ћемо успети нешто да урадимо без помоћи ронилаца - причао је јуче на лицу места чувар у резервату Мића Курћубић, који је с полицајцем Дејаном Давидовићем са чамца претраживао језерско дно.


ВИСОКИ ТАЛАСИ
Јуче није било могуће сазнати детаље како се метални чамац у коме је било осморо људи преврнуо насред језера. Оно што се зна јесте да су петоро Ужичана и троје Београђана узели чамац једног од мештана и да су чамцем кренули од Растока према Жвалама. У то време на језеру је дувао јак ветар, који је на месту где језеро излази из узаног кањона и шири се на неколико стотина метара правило велике таласе.

ИЗВУКАО ЋЕРКУ
Према ономе што се јуче могло сазнати у Новој Вароши и на језеру, у чамцу је сем несрећног Радичевића, који се води као нестао, био његов зет, Ужичанин Зоран Зарин са 12-годишњом ћерком и супругом и још четворо њихових рођака. Тешко потресен, Зарин је јуче рекао да због трагедије није у стању да говори о несрећи која их је задесила. Према незваничним информацијама, у тренутку када се бродић преврнуо, Зарин је надљудским напорима успео да из воде извуче своју ћерку, а да је затим, држећи је буквално под пазухом, пливајући довуче до стене у језеру, где су нашли спас.

Само пуком срећом седморо Ужичана и Београђана успело је у недељно поподне да из језера извче живе главе. Срећом па је њихов чамац на језеру најпре видела а затим и чула дозивање упомоћ Миљка Удовичић, која се затекла високо на брегу, на суседној, десној обали језера.
- Видела сам чамац који иде од Растока према Жвалама, али нисам много обратила пажњу. Касније сам поново изашла на брег и крај стене видела да се још нешто црни у води... Отрчала сам до куће, узела двоглед и тек тада постало ми је је јасно да је то преврнути чамац који је струја вукла ка десној обали језера... Чамац је, међутим, брзо пришао оној стени усред воде, а онда сам видела мушкарца како се пење на стену, а затим и чула како дозива упомоћ... Са његовим гласом мешала се кукњава једне жене - посведочила нам је јуче Миљка Удовичић, која је драму гледала са суседног брега, са око два километра даљине.
Спасиоци

То што је Миљка, која је из Пожеге где живи дошла да посети брата, у то време изашла из куће да нахрани стоку и чула глас дављеника са језера, касније се испоставило, било је пресудно да се седморо до голе коже мокрих људи спасе од смрзавања.
- У то време мој братанац Раде био је на језеру тако да сам га горе са брега видела. Кад сам схватила шта се дешава, почела сам да машем рукама, да дозивам Рада, али је он прошао са чамцем у супротном смеру... У паници, отрчала сам до куће, почела да окрећем Радов број телефона, и он се, срећом, брзо јавио, рекла сам му, пожури горе ка Жвалама, даве се неки људи у језеру - причала је јуче Миљка, још видно потресена драмом на језеру.
Истог трена, Раде, који је био са још четворицом другара, окренуо је чамац, и секући због јаког ветра високе таласе пожурио према месту несреће.

Спас на хриди
- Још док сам прилазио стени видео сам страшну сцену: седморо људи држали су се једни за друге на оној хриди, један од њих био је до колена у води... Кад сам пришао ближе, видео сам да су промрзли, плави од хладноће, мокри до голе коже... Била је то вика, паника, вриска, једна жена је кукала из гласа, страхота права... Највише промрзла била је једна девојчица, само што је дисала - јуче се Раде Обућина присећао тешких сцена које је дан раније затекао у кањону Увца.

Седморо људи Раде је затим са стене пребацио у свој чамац, у чамцу људи су увијени у ћебад, они који су били унутра скинули су своје јакне и завили несрећне људе.
- Кад саберем колико ми је времена требало да дођем до места несреће, па колико је Миљки требало до телефона, испада да су несрећни људи, мокри до голе коже, на јаком ветру и хладноћи у води и на оној стени били најмање 45 минута, а можда и цео сат времена - каже Раде.

Гаврила Радичевића, који је у недељу нестао у водама језера, његове комшије у Ужицу знали су као - Гаша доброг човека.

- Био је оличење доброте, зато смо га тако и звали. Невероватно добар човек - каже један од Гаврилових комшија.

Ноћ пред несрећу, Гаврило је, кажу његови пријатељи, био са другарима у кафани и испричао им је да следећег дана иде са рођацима из Ужица и Београда на језеро, да роштиљају.