Србија без зуба
МИНИСТАРСТВО здравља разматра могућност да се изменом Закона о здравственом осигурању стоматолошке услуге, које огромна већина осигураника плаћа из свог џепа, врате у пакет обавезног здравственог осигурања, али само за социјално најугроженије становништво.
То би требало да поправи нимало репрезентативну слику о оралном здрављу у Србији. Јер, последње истраживање здравља становништва показује да су зуби нације у - катастрофалном стању. Свега 8,5 одсто одраслог становништва има све своје зубе, а 9,3 одсто нема ниједан свој зуб! У вилици сваког четвртог одраслог становника недостаје више од 10 зуба!
- Може се очекивати да ће ови резултати у неком наредном истраживању бити још неповољнији - упозорава магистар др Весна Кораћ, аутор истраживања о стоматолошкој здравственој заштити спроведеног у оквиру велике аналитичке студије здравља нације, коју је спровео Институт за јавно здравље ”Др Милан Јовановић Батут”.
Однос одраслих према здрављу уста и зуба био је повољнији 2000. године него шест година раније: 2000. године 56,7 одсто одраслих прало је зубе више од једном дневно, а
шест година касније - 40,7 одсто. Једини помак набоље илуструје податак да се повећао број одраслих који посећују стоматолога због контроле оралног здравља, са 8,6 на 15 одсто за шест година.
Бригом о оралном здрављу, према свим досадашњим истраживањима, никад баш нисмо могли да се похвалимо. Искључивање стоматолошке заштите из пакета обавезног здравственог осигурања за највећи део одраслог становништва 2005. године, драстично је проредило одласке зубару. Број посета стоматологу опао је годину дана после тога за чак 44 одсто, а 2007. за додатних 11 одсто. Просечан број посета стоматолога по становнику у Србији лане је износио 0,3 одсто, а 10 година раније дупло више - 0,7 одсто.
- Претпрошле године пломбирано је 59 одсто мање зуба него 2005. - примећује др Весна Кораћ. - Још више је смањено лечење компликација каријеса, за чак 64 одсто.
Све ово, упозоравају истраживачи, довешће наредних година до повећања вађења зуба и броја крезубих. А, и стоматолошке службе су ”десетковане”. После искључивања стоматолошке здравствене заштите за већину осигураника из услуга о трошку осигурања број стоматолога је 2006. године у мрежи јавних здравствених установа смањен за 27 одсто, а 2007. године још за додатних 9 одсто. Према последњим подацима, Србија има једног стоматолога у мрежи здравствених установа на 4.346 одраслих становника. А, 10 година раније имали смо готово дупло бољу покривеност стоматолозима - по једног на 2.486 одраслих становника.
ОРДИНАЦИЈЕ ПУНЕ ДЕЦЕ
ЗА децу до 18 година стоматолошке услуге остале су право из обавезног здравственог осигурања. За разлику од стоматолога на одељењима за одрасле који једва испуњавају норму, њихове колеге које раде са предшколском децом су преоптерећене. Са 307 стоматолога, колико смо 1997. године имали за предшколску децу, 2007. ”спали” смо на 210. Охрабрујуће је да родитељи сада изгледа више воде рачуна о зубима своје деце, па је број посета најмлађих стоматолошким службама ”порастао” за чак 50 одсто.
- Извор
- Вечерње новости
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Руски председник предложио је тестирање западних одбрамбених система против нове руске хиперсоничне ракете
Србски научник, писац, дипломата и политичар Владимир Кршљањин је током свог децембарског говора на МГИМО универзитету Министарства спољних послова Русије на Међународној конференцији \"НАТО: 25 година експанзије\" тврдио да...
Руске снаге су током дана извеле серију удара на инфраструктуру и индустријске објекте противника у неколико региона Украјине. Украјинске формације су, с друге стране, крстарећим ракетама Storm Shadow напале...
Исхрана на радном месту је један од кључних фактора који утичу на продуктивност, здравље и опште задовољство запослених. Квалитетни оброци не само да пружају енергију неопходну за рад, већ...
Остале новости из рубрике »