КОМЕ И ЗАШТО СМЕТАЈУ ЕПИСКОПИ БАЊАЛУЧКИ?

На адресу редакције еНовости стигло је писмо које у цјелости објављујемо:

Дана 12. 01. 2009. у „Гласу Српске“, у рубрици „коментар дана“ објављен је чланак препун ружних ријечи и увреда упућених на рачун Његовог Преосвештенства Епископа бањалучког Господина Јефрема и вјерника Епархије бањалучке.

Нећемо поменути име аутора, оно није важно, важна је, поражавајућа и болна, чињеница да је чланак таквог садржаја објављен у новинама које смо до јуче сматрали нашим, српским новинама, и које су до јуче достојно носиле своје име.

Нећемо понављати овдје тај чланак не желећи да уносимо неспокој у срца праведних и доприносимо злоби злих.

Цитираћемо његов почетак, јер он говорећи о поводу открива и узрок овог напада, који је много дубљи, као што је и креатор чланка много даљи од сједишта редакције „Гласа (не)Српског“:

„Владика Јефрем опет није био на крсној слави и прослави Дана Републике. Црква није само мермер и грађевине, црква је живо биће народа, а то живо биће у пријестоном граду Републике Српске са Јефремом на челу је одавно својом вољом одумрло“.

Цитираћемо и крај јер он говори о етици и достојанству онога који пише, и открива прави циљ писца и његових наредбодаваца:

„Одавно мало ко нормалан прилази цркви чак и на Бадњи дан, јер њу опсиједају пијани екстреми, а не вјерници. Али такви су Јефремово огледало... Јефрем је заслужио да иде у манастир и да се тамо моли Богу за своју душу, а Бањалука да добије епископа који ће са њом живјети“.

Мислили смо да су ове ријечи лични став новинара и да ће услиједити извињење редакције, али како је оно изостало очигледно је да је овај стил обраћања једном Архијереју Српске православне цркве у складу са новим програмским опредјељењем куће и да Глас више није српски (осим по имену).

А да није ни Глас, него нечији послушник, показао је упорним одбијањем да објави писма читалаца, који су реаговали на грубе ријечи и увредљиву реторику доличну времену идеолошког једноумља, за које се понадасмо да је прошлост.

Располажемо сазнањем да су многи читаоци (сад већ бивши), реаговали тражећи извињење редакције. Али ето, редакција Гласа се није удостојила да објави ниједно од тих писама, па чак ни у електронском издању.

Због тога, а истине ради на овај начин износимо наш став:

„Немајући намјеру да бранимо Његово Преосвештенство Епископа бањалучког Господина Јефрема, јер оном који ходи путем Христовим не треба овоземаљска одбрана, њега бране дјела његова, постављамо питање: КОМЕ И ЗАШТО СМЕТАЈУ ЕПИСКОПИ БАЊАЛУЧКИ?

Много је нас који смо се запитали: Коме то смета Епископ бањалучки господин Јефрем и уопште Епископи бањалучки?

Јасно нам је да су блаженопочивши митрополит Евгеније (Летица) и Василије (Поповић) били распети од стране аустроугарске пропаганде чији је циљ уништити српство и Православље у Босни и Херцеговини. Јасно нам је и то да је усташка власт за рад истих циљева, на звјерски начин убила Св. Свештеномученика Платона (Јовановића), Епископа бањалучког. Није непозната ни чињеница да је голготска страдања од безбожничке комунистичке власти трпио и Епископ бањалучки Василије (Костић) који је крвав, претучен и поцијепаних мантија истјеран из Бањалуке. Његов насљедник Епископ Андреј (Фрушић), живио је под сталном присмотром истих оних који су мучили његовог претходника.

Али није нам јасно, коме смета Епископ Јефрем?

И то сад, кад се већина понадала да су дошла времена мира и слободе за српски народ западно од Дрине, и да нико неће тјерати апостоле Христове, оно, како рече свети Јован Златоуст, опет бјесни Иродијада, опет хоће главу на тањиру.

Тај срамни чланак је и наша срамота јер је објављен у новинама које до јуче беху новине наше Отаџбине, Глас Српски и глас народни.

А новине у којима се тражи глава Архијереја Српске православне цркве и вријеђају њени вјерници нису ни отаџбинске, ни српске, ни народне.

Лаж је господо и туго новинарска, да Епископ Јефрем није био на Крсној слави Републике Српске. Заједно са Предсједником Републике Српске г. Рајком Кузмановићем, Предсједником Владе г. Милорадом Додиком и другим свечарима, Епископ Јефрем је у Храму Свете Тројице након Свете литургије, осветио славско жито и вино, прислужио свијећу и преломио колач у славу Светог Архиђакона Стефана, Крсне славе Републике Српске.

А ономе ко зна шта је Слава, ко Славу слави и поштује и не треба више. А банкет на коме се изводи „нова“ химна Републике Српске, на нашу срамоту а радост непријатеља наших, представља јавно одрицање једине химне православног Србина, химне „БОЖЕ ПРАВДЕ“.

Питамо вас господо, гдје су ти што само на банкету славе Славу Републике Српске, на осталим празницима када се моли за очување Српске државе, празницима које би Српска држава требала да светкује?

Гдје су те високе званице на Литургијама о Богојављењу, Светом Сави, Сретењу, Великом Петку, Духовима... када се Епископ Јефрем моли са својим народом и у најмањем селу своје Епархије за оне који су на власти и за отаџбину Српску?

Када се толико бринете за народ Епархије бањалучке, зашто нисте дигли свој глас кад су нам укинули државно празновање Богојављења, Видовдана... зашто не пишете о све сиромашнијим „прославама“ Православне Нове године у Бањалуци?

Да вас интересује Истина и да желите Добро погледали бисте у хроникама колико је Бањалука и Епархија имала Храмова 1980. године када је Епископ Јефрем ступио на мјесто Епископа бањалучког, а колико данас.

Прелистајте ваше новине од прије годину и двије, док су још биле српске, па прочитајте о акцијама скупљања помоћи за Србе на Косову и Метохији, које су рађене под благословом и покровитељством Епископа Јефрема.

Није господо, на вашу жалост није, умрло „живо биће цркве“ у Епархији бањалучкој како то ви тврдите. Криво вам је што је оно снажније и бројније но икад, па од злобе губите здрав разум и вријеђате падајући испод сваког људског нивоа.

Питамо вас да ли сте били у цркви за Бадњи дан кад тако безочно лажете: „...цркви мало ко нормалан прилази чак и на Бадњи дан...“?

Желимо да вјерујемо да нисте били и да нисте видјели препуне храмове вјерника, нарочито младих и дјеце на „пијукању“.

Јер тешко би вас разумјели да сте видјели радост њихову и молитвену сабраност Божићњег јутра, па нас онда назвали „ненормалним и пијаним екстремима“.

Позивамо вас да дођете у Цркву, јер по тексту судећи, до сада нисте долазили.

Молићемо се Господу Богу нашему за све нас, да нам опрости, да нас уразуми, да би спознали свој гријех и покајали се за њега“.

 

Надали смо се да ће уредништво показати минимум достојанства и испоштовати етику професије којом се бави, али и обавезу коју им налаже Закон о информисању и објавити наше писмо.

Но не каже Његош узалуд: „Коме снага лежи у топузу трагови му смрде нечовјештвом“.

И „тишина несрпске“ показује да засигурно има и друге финансијере осим својих читалаца до чијег им става није стало, па сматра да бивајући моћна нема потребу да буде и етична, и да „брани друге од себе“, да саслуша и објави мишљење и друге стране.

Немамо намјеру да власницима и креаторима пословне политике ових новина држимо моралну придику, да их поучавамо Истини и Добру, а још мање принципима новинарства. Својим писањем они говоре о  себи.

Не желимо да им споримо право да у својим, приватним новинама пишу шта желе и како желе они, или њихови наредбодавци.

Желимо да кажемо: прочитали смо ми вас Господо, и вас и ваше менторе.

Желимо да кажемо: ваше новине више нећемо читати!

Браћо и сестре, вјерујући и родољубиви Срби, опростимо једни другима, опростимо увреде, и не омрзнимо на грешника него на гријех.

Будимо достојни синови предака наших који свједочише вјеру Православну и у тежим временима и сачуваше је нама.


Не читајмо више „срамоту српске“, не купујмо њихове новине, не оглашавајмо се нити рекламирајмо у њима.

Како радили тако нам и Бог помогао!

У Бањалуци, 17. (30). 01. на преп. Антонија Великог,  2009. љ. Господњег,