Абортус пред Народном Скупштином РС

Даме и господо, колеге народни посланици,

                Желио бих одмах на почетку да кажем без увијања да абортус за мене је чин убиства. Наиме, о чему се ради?

                Већ 2000 година став Цркве је да живот почиње од момента зачећа, а како је вријеме пролазило наука се у том погледу приближавала ставу Цркве и данас имамо тако рећи истовјетно становиште. Почетак живота је моменат спајања мушких и женских полних ћелија од када је све записано и боја очију, боја косе и све је детерминисано и одређено, чак у том сићушном заметку 18 дана почиње да куца срце да има свој крвоток и његов развој тече даље.

                Поставља се питање:

да ли ми у суштини имамо право дати право жени да она одлучи да ли ће извршити то убиство, ту је већ нека колизија права.

                Наравно, да је то тако потврђује и чињеница о почетку живота која је 81. године провјерена гдје је Амерички сенат затражио од 8 врхунских америчких специјалиста да кажу када по њима почиње живот. Од њих 8 , седам је рекло са пуном одговорношћу је изјавило сагласно са науком мадицином и биологијом да живот почиње од момента зачећа, значи ту се поставља једно суштинско питање и суштинска дилема када у ствари започиње живот.

Наравно, ја нисам за потпуну забрану абортуса јер ћа то створити проблем да ће се он чинити илегално, чиниће се на све друге начине који ће прооузроковати бројне компликације. Сигурно за, не могу рећи рестрикцију, али за отежавање пута жени која ће имати право то да учини, али јој неће бити баш једноставно, а та дужина пута ћа јој омогућити да размисли да ли да се одлучи о томе јер није мали случај жена које су са гинеколошког стола устале и рекле нећу то да учиним – о томе се ради.Овдје има то у закону што је предложено савјетовање прије и послије прекида трудноће, међутим то ће бити заобиђено у пракси и нажалост и прије овога се могло савјетовати, жена кад дође да утврди да ли је трудна па кад гинеколог утврди да је трудна пита хоће ли то задржати трудноћу, она одговори да неће и то се заврши брзо, тако ће бити и са овим савјетовањем колико ја видим.

                Даље, добра је ствар што је колега др Лончаревић ово предложио и што је усвојено, али се бојим да ће ови писмени захтјеви бити пријављени накнадно по приватним ординацијама само форме ради.

                Први закон који је легализовао абортус и учинио га јако либералним и једниставним за учинити донио је Стаљин, то је било у СССР-у, послије тога кренуло је по другим земљама и сада и дан данас 2/3 земаља у свијету су либералне у том погледу док 1/3 има извјесне рестрикције, па и од самих земаља Европске уније има великих разлика међу њима, а хоћу да вам кажем шта доносе те разлике.Нпр. добро Русија није земља Европске уније, у Русији од 1000 трудних жена 120 абортира, у Србији их је 90, рецимо у Ирској и Белгији то је 5-6 жена, наравно те жене из Ирске и Белгије пређу у друге земље и учине абортус, али да имају могућност у својој земљи урадити то би био веома већи проценат.

                Наравно и поражавајућа је и чињеница која каже да се скоро, немамо податке прецизне за Републику Српску, у ствари имамо, али као и у Србији они су резултат чињенице да се све  мање абортуса  ради у  државним установама и болницама, а све више у приватним које не воде евиденцију. Нпр. У Србији око 200.000 годишње се догоди евидентираних абортуса и од тога једно 150.000 у приватним ординацијама па ви видите колики је то број. Наравно,

поставља се питање шта и како учинити?

                Контрацептивни метод абортус честоноси за посљедицу стерилитет, тако да смо такође један од водећих простора по проценту стерилитета у Европи. То је нажалостјош једна поражавајућа чињеница, није наравно само абортус узрок стерилитета, али је међу предњачећим.

                И још један проблем који није тако занемарљив, а то је проблем депопулације жена што се тиче нашег српског народа гдје ми видимо на свим просторима, ми смо упали у једну такву колотечину у којој нам та воденица смрти те киретарнице  односе бројне животе, тако да и овдје у Републици Српској се смањује број нас, на Косову можда је то био један од разлога што Срби нису могли наћи јача упоришта да се изборе за своја права, јер нас је бивало све мање, а других све више.

Да ли тај социјални моменат је предоминантан? Рецимо ја имам сестру, моја мајка има још четири сестре и два брата, а ми живимо боље  него што је живјела моја бака и мој дјед. Значи ту је више ствар можда једног васпитања и одгоја и мислим да би у школству требало порадити доста на сексуалном васпитању и да дјеца схвате шта значи и која је траума прекид нежељене трудноће.

                Не бих превише улазио у елаборате, пошто морамо имати какав такав закон, и овај закон треба бити усвојен да би се на неки то регулисало и ја ћу овај да прочитам приједлоге амандмана.

1.        амандман Клуба посланика XXX-а је амандман који би могли ставити у члану   6. да се додају ставови 3. и 4. који гласе:

                Став 3. ''признаје се право љекару специјалисту гинекологије акушерства да одбије извршити дозвољени прекид трудноће, уколико се то противи његовим схватањима.

                Право из претходног става се ограничава обавезом указивања хитне медицинске помоћи у случају акутне опасности за живот или тешког оштећења здравља''.

                Да мало образложим, због моралне дилеме коју имају многи људи, међу којима и љекари, специјалисти гинекологије и акушерства та дилема је када почиње живот зачећем или рођењем, а становиште науке као што сам рекао се изједначило са становиштам Цркве, да живот почиње моментом зачећа, логично би  било оставити наведену могућност избора љекара који сматрају да је абортус убиство. Ми смо свједоци и једно вријеме забране од стране Српске Православне Цркве да се врше причешће љекара и бабица који учествују у абортусима. Наравно да увијек има људи који ће то радити и зато сматрам да би ово требало озаконити, зашто? Па неко ће рећи да не мораш ти то радити, али има ситуација када рецимо некога не подноси његов претпостављени и распореди га да ради у киретарници, гдје се то ради, значи човјеку не преостаје ништа друго него да да отказ и да не ради више ту, а напомињем гинекологија је широк појам у коме има доста и лијепих и хуманијих ствари од ових. Ово је само један сегмент рада те медицинске дисциплине и овдје ћу прочитати из ''Нина'' једну изјаву значи гинеколог Стојан Адашевић у дугој каријери обавио је око 48.000 абортуса и он каже: мени закон

даје за право да радим абортусе, али ако сам хришћанин православац ја зато немам право – изјавио је прије четири године у ''Нину'' под шокантним насловом ''Убио сам цело Смедерево''. Без обзира што је закон рекао ниси ти крив до сада то је неко други одлучио, у њему се јавља проблем каже: зашто сам ја то морао радити?

                Значи, и овај сам његов интервју натјерао је многе заговорнике људских слобода и права жена које одлучују о свом плоду да уђу у неку дискусију и на ту тему, значи сматрам да би требало из свих наведених разлога овај амандман прихватити као опцију овај која ће и такође индиректно имати за посљедицу да је мањи број абортуса јер ће мањи број гинеколога то радити, а можда ће свијест толико порасти да ће се овај једноставно моћ убјеђивања од стране људи који то чине повећати.

                Наравно то би било везано та амандман 1.

                Амандман 2. је амандман који се тиче овог етичког одбора, који расправља о значи одмаклим трудноћама када их треба прекинути и у изворном тексту закона је  предложено овдје да ''министар утврђује број чланова, састав и начин рада етичког одбора , те именује предсједнике и чланове етичког одбора на приједлог одговарајуће здравствене установе на период од четири године''. Ја мислим да би можда требало законски дефинисати, а не да установе шаљу билo кога и како стигну, него да ми дефинишемо ко мора бити у члану етичког одбора, па нека министар онда њих именује.

                 Амандман 2. значи у члану 10. став 3. мијења се и гласи:

                ''Етички одбор чине: љекар специјалиста гинекологије акушерства, педијатар, психолог, правник и социјални радник које именује министар на приједлог одгиварајуће здравствене установе на период од четири године''.

                Даље у члану 10. би додали нови став који каже:

                ''одлуке етичког одбора се доносе једногласно''.

                Сматрам да је то потребно јер је ружно да се у етичком одбору одлуке доносе прегласавањем и овај требало би да ствар буде медицински толико чиста да етички одбор има концензус, а као буде 3:2 рецимо или нешто, то би требало извршити додатна испитивања  и сматрам да и овај амандман неће штетити, а може бити од користи и на тај начин усвајањем овог амандмана би се избјегла и разлика у раду етичких одбора у Републици Српској.

                И амандман 3. који је можда на који ће наићи на реакцију можда људи који се приватно баве гинекологијом са предоминантним  акцентом на вршење абортуса, ја сматрам да то није нај часнији начин зарађивања новца сигурно, ми предлажемо да у члану 14. став 1. мјења се и гласи:

                ''прекид трудноће до навршене 20 гестацијске недјеље трудноће може се обављати искључиво у здравственој установи која има болничку службу из гинекологије и акушерства, анестезиологије,  реанимације, операциону салу и службу трансфузије крви''.

                То практично значи да се абортуси раде у болницама, а не по разно-разним приватним и при_ординацијама које могу, које јадноставно имају само једног анестезиолога и гинеколога, а сам начин извођења абортуса је врло компликован, а медицинска интервенција која може угрозити здравље и живот жене значи може доћи до бројних компликација до крварења које може угрозити живот док жена стигне до болнице, одатле гдје има операциона сала, може доћи до перфорације зида материце, гинеколог оном оштром киретом пробије материцу гдје извлачи цријева напоље, мислећи да је дио плода. Наравно све је то ружно кад ви слушате, желим намјерно да кажем колико је абортус драстичан чин.

                Ја сматрам да би требало овај амандман усвијити, јер гледајући члан 1. овог закона пише каже '' да се абортус може практично извршити у здравственој установи'' а здравствена установа је и амбуланта, ако сам јер тамо ако сам на добром трагу министре, или дом здравља, здравствена установа је дом здравља.

(упадица) не, не, здравствена установа у члану 1. је дом здравља и сад да вам кажем нешто, домови здравља немају операционе сале, мислим да би требало прецизирати да се абортус искључиво у болници врши, зашто је то још корисно? Корисно је због евиденције броја абортуса. Ми би требали да знамо заиста какво је стање у нашем друштву по питању тог једног могу рећи слободно једног општег проблема о којима би требале и све странке да имају неке ставове у друштву са којима би требало да излази чешће.

                Ја ћу напоменути наравно, и ево имам до сада је то провођено у значи приватним ординацијама гдје жена буквално оде поподне обави абортус, а увече може да сједи у неком кафићу као да се ништа није десило као да је отишла и обрисала нос, то је заиста трагично и неприхватљиво, барем је до сада тако било и та пракса је провођана масовно, овај а сматрам да не треба тако да буде, јер међу великим бројем жена које се одлучују на прекид трудноће су и оне жене које имају двоје дјеце код куће и њој треба само мало неке препрекице да она каже, ма јој не могу се малтретирати имам двоје дјеце живе, имам дјете у себи, оставићу и ово, вјерујте да би ова као једна од степеница које она мора прећи до те интервенције била у ствари за њу нашто што би је отрезнило и рекло не морам то урадити и ја бих вас упутио и овај ко није гледао има један филм који се зове ''није ми крик'' који је снимљен прије 10-ак година и више који говори о томе како изгледа абортус под ултразвучном сондом гдје буквално на монитору видиш шта се дешава када се ради абортус, како се плод брани, како се отима, он живи буквално значи, како се оном киретом кад га начне абортер стварају стравични приблеми и он се грчи, скупља, бјежи, међутим наравно то није лијепо ни слушати ни причати о томе, али ми морамо овдје барем у овом Парламенту отворити ту дискусију.

                Хоћу да кажем и ово да су када се ради о ванматеричној трудноћи извади се у комплетном дијелу нпр. из јајовода извади се плод са својим оним омотачем, па га ставе у неки лаворић он буквално имитира пливање човјека, одраслог човјека, значи све су ово разлози да будемо мало хуманији и да помогнемо женама да не пролазе кроз та страшна искуства ако би мала дилема им детерминисала на то.

                Ја  хоћу да кажем ово да је рецимо Португалија домијела нови закон о  абортусу. Они су имали јако рестриктиван који је забрањивао абортус и тамо се дешавало да је велики број жена западао у болнице и проблеме долазио до овај илегалног прекида трудноће, па су сада у Португалији донијели нови закон по коме жена мора три дана прије абортуса да легне у болницу на испитивање па да се уради, значи много су уозбиљили и омогућили ако не жели неко да роди изволите имате могућност,али морате проћи ту процедуру, зашто нисте били одговорни ако нисте планирали породицу па мислили о контрцепцији.