Шешељу се жури
Лидер СРС-а неће износити одбрану, што ће битно скратити поступак. – Тужилаштво за извођење доказа има још укупно 18 сати, а на пресуду се може чекати и неколико месеци
Специјално за „Политику” од дописника Бете из Хага
Суђење Војиславу Шешељу пред Хашким трибуналом убрзано се ближи крају, а пресуда би могла да буде изречена у наредних неколико месеци. Скраћивање поступка последица је неочекиване одлуке лидера СРС-а да одустане од изношења одбране. Тужилаштву је остало још 18 радних сати за изношење доказа, али то не значи и да ће судско веће, којим председава Жан-Клод Антонети, одмах изрећи пресуду. Рок у коме то треба да се обави није дефинисан, али је извесно да се не мери годинама него месецима.
На изрицање пресуде ће се чекати и због бројних процедуралних компликација које суђење прате од самог почетка. Тужилаштво је прошлог четвртка успорило процес изневши захтев за прекид поступка због тврдњи једног заштићеног сведока да је „добио претње” од Шешељевих људи. Премда је председавајући судија Антонети на захтев тужилаца за прекид суђења сместа одговорио да се „поступак мора наставити”, овонедељна расправа је отказана без јавности доступног образложења. Да ли ће суђење бити настављено идуће седмице у овом тренутку непознато је.
Од када се добровољно предао трибуналу, 24. фебруара 2003, Шешељ је у хашкој судници поручивао да му време проведено у притвору, а ни евентуална дуга казна не значе ништа наспрам циља да „растури трибунал”. Одлука да се практично не брани и тако скрати поступак је, како оцењују посматрачи у Хагу, израз његовог уверења да тужиоци у протеклих годину дана ништа нису ни доказали, али и пословичне самоуверености. Одлука се, такође, тумачи као прва назнака Шешељевог нестрпљења у очекивању да ће се, по изрицању пресуде, тријумфално вратити у Србију и помоћи својој уздрманој партији.
„Суд је, наравно, свестан да Војислав неће пристати на браниоца, он се за право да се брани сам изборио 2006. године. Ако му наметну браниоца, што је најгора варијанта, он ће сигурно кренути у штрајк глађу”, каже члан Шешељевог правног тима Зоран Красић. На оптужбе да застрашује сведоке Шешељ је одговорио противоптужбом да му тужиоци притисцима преотимају сведоке који желе да сведоче у његову одбрану.
Прећутни утисак из холова трибунала јесте да се тужиоци не могу надати пресуди којом би Шешељ био осуђен на дугогодишњи затвор. Проблеми са којима се више пута промењене екипе тужилаца суочавају од почетка суђења, ако се по страни оставе Шешељеве неретко увредљиве провокације, проистичу из саме оптужнице коју је против
њега подигла бивша главна тужитељка Карла дел Понте.
Шешељ је оптужен да је „говором мржње”, али и регрутовањем, опремањем и слањем на ратишта добровољаца СРС-а, које је наводно контролисао, учествовао у прогону, истребљењу, вишеструким убиствима, затварању, мучењу и окрутном поступању, безобзирном разарању и пљачки Хрвата и Муслимана у Хрватској и БиХ. Такође,
оптужен је и за депортацију и присилно премештање Хрвата из војвођанског села Хртковци 1992.
У судници се до сада показало да је, као и у неким другим хашким поступцима, оптужницу много лакше написати него доказати. Већина сведока оптужбе, укључујући и жртве тешког злостављања попут садашњег председника Странке демократске акције
БиХ Сулејмана Тихића, у судници није могла, а често није ни покушавала да успостави јасну везу, а још мање командни однос, између српских паравојника, починилаца злочина, и самог Шешеља. Шешељ је такве исказе редовно називао „поштеним”, често
потврђујући да су злодела почињена, али негирајући своју одговорност, уз тврдњу да је добровољце слао у ЈНА или Војску Републике Српске које су им командовале на ратиштима.
Красић каже да правни тим готово пет месеци нема такозвану привилеговану комуникацију са Шешељем, да је суд пре месец дана дозволио ову врсту комуникације са једним чланом тима Борисом Алексићем. „Он не користи ту привилеговану комуникацију. Ми се с њим чујемо, али о предмету се не прича, зато што се све прислушкује, па може да се користи против њега. Војислав је тамо сам, користи своју интелигенцију, знање и неке податке које смо му ми раније доставили и он изузетно добро води поступак”, наводи он.
- Извор
- Политика
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Грађани Србије имају најповољније мишљење о Русији, док је најнеповољније мишљење о НATO-у, показују ексклузивна истраживања Ипсоса за РТС.
Влада у Триполију, која у ствари контролише тек половину Либије, обзнанила је да неће дозволити прераспоређивање руских снага и наоружања који су, после пада режима Башара ел Асада, остали...
Руски председник предложио је тестирање западних одбрамбених система против нове руске хиперсоничне ракете
Србски научник, писац, дипломата и политичар Владимир Кршљањин је током свог децембарског говора на МГИМО универзитету Министарства спољних послова Русије на Међународној конференцији \"НАТО: 25 година експанзије\" тврдио да...
Остале новости из рубрике »