Суд суду не вјерује

Министарство финансија Републике Српске, 15. јануара 2009. године од Уставног суда РС, добило је сопштење за јавност у којем се између осталог наводи да поједине одредбе Закона о унутрашњем дугу нису у складу са Уставом образлажући да су те одредбе за које је суд оцијенио да су неуставне доводе до нарушавања правичне равнотеже, односно да није успостављена равнотежа између општег и појединачног интереса, односно јавног интереса РС и имовинских права појединца. У саопштењу није експлицитно наведено зашто је Суд донио такву одлуку и којим параметрима се руководио

- Одлука Уставног суда РС односи се на права у вези с потраживањима насталим за вријеме ратног стања или непосредне ратне опасности, тзв. ратну штету која укључује ратну материјалну и нематеријалну штету, опште обавезе и обавезе према добављачима, а не односи се на унутрашњи дуг по основу старе девизне штедње - каже на почетку интервјуа за "Фокус" министар финансија РС, Александар Џомбић.

ФОКУС: Одлуком Уставног суда РС указује се на неадекватну правичност између општег и појединачног интереса у одредбама оспореног закона?

ЏОМБИЋ: За потпун коментар морамо сачекати објаву одлуке у Службеном гласнику, али сасвим сигурно већ сад могу коментарисати да је у најмању руку чудно поступање Уставног суда на овакав начин, јер је раније Уставни суд БиХ оцијенио да позивање на јавни интерес, у поменутом Закону, испуњава критеријум законитости. Доношење оспореног закона, као државна мјера којом је извршено задирање у права појединаца, служило је потпуно легитимном циљу, а то је успостављање равнотеже између општег интереса нашег друштва и појединачних права њених грађана. Јасно је да та равнотежа подразумијева одговарајућу правичност, али је праву мјеру правичности тешко утврдити. Исто тако, не треба заборавити да ни Европска конвенција о људским правима не гарантује право на пуну компензацију у свим околностима. Наше финансијске околности су такве да је укупан унутрашњи јавни дуг, без обзира да ли је судским путем утужен или не, несразмјерно висок и да би исплата у кратком року угрозила текуће функционисање државе.

Народна скупштина је дужна доносити друштвене законе који истовремено одражавају интересе појединца и интересе друштвене заједнице, што је по мом мишљењу постигнуто Законом о утврђивању и начину измирења унутрашњег дуга РС.

ФОКУС: На чему заснивате своје мишљење?

ЏОМБИЋ: Опште правило је да у установљавању постојања таквог јавног интереса домаће власти, то јест предлагачи закона, уживају широку слободу процјене. Да прецизирам, Европски суд за људска права истиче да поштују оцјену законодавца о томе шта је у јавном интересу уколико та оцјена није очигледно без разумног основа. Поједностављено значи да Европски суд дозвољава владама и скупштинама да процијене важност и предност јавног интереса што је и случај у нашем закону. Јасно је да РС не може и не смије угрозити функционисање свих јавних функција само да би биле одмах и у новцу извршене пресуде за унутрашњи дуг из ратног и поратног периода.

ФОКУС: Сматрате ли да је Уставни суд узео у обзир све чињенице које износите?

ЏОМБИЋ: Како је Уставни суд, очигледно, другачијег мишљења, надам се да ће образложење одлуке Уставног суда РС садржавати свеобухватну и недвосмислену анализу комплексне економске ситуације РС, а која је Суду пружила доказе и чињенице да права, која је РС признала по судским пресудама о исплати накнаде проистекле из ратних околности, могу бити већа и да се преузете обавезе могу измирити правичније, а да се тиме, истовремено, не угрози фискална стабилност РС. Уколико би таква експертиза изостала, то би могло да значи да је закон Народне скупштине био подвргнут произвољном третману Уставног суда РС. Бојим се да би се слични закључци могли донијети и када је у питању велики број одлука основних и окружних судова у предметима ратне материјалне и нематеријалне штете, на шта указује очигледно постојање неконзистентности, и свако одсуство уједначене судске праксе у одлучивању у предметима истих или сличних чињеничних и правних основа. Сматрам да је Уставни суд приликом одлучивања требало да узме реално у обзир свеукупне правне, економске и друге прилике РС, и да цијени социјалне и привредне посљедице које правичније измирење ратне материјалне и нематеријалне штете може проузроковати.

ФОКУС: Због чега мислите да је Одлука уставног суда чудна?

ЏОМБИЋ: Враћајући се на свој коментар да је одлука чудна или нетипична, споменућу да је Уставни суд БиХ констатовао у око 1.500 сличних предмета: "Влада РС је према важећим законским прописима апелантима исплатила накнаду штете путем модалитета - обвезнице, исплатом камата до доношења закона, као и исплатом трошкова поступка, сматрајући да је тиме успостављена равнотежа између јавног интереса и права апеланата и да нема повреде уставних права апеланата."

Наведено је став Уставног суда БиХ, који оправдава у самом меритуму својих одлука постојање закона, односно да је кроз измјене закона скраћивањем рокова за емисију и рокова за верификацију успостављена правична равнотежа између општег и појединачног интереса.

Због чега Уставни суд РС по истој ствари одлучује другачије од Уставног суда БиХ, и због чега Уставни суд РС није уважио утврђени јавни интерес дефинисан веома јасно кроз потребу очувања макроекономске и фискалне стабилности РС, за разлику од Уставног суда БиХ који је то уважио, остаје нејасно. Који су мотиви руководили Уставни суд РС да не прихвати нешто што прихвата Уставни суд БиХ, а везано за РС, покушаћемо да утврдимо када добијемо донесену Одлуку, или је боље да то питање поставите представницима Уставног суда РС.

ФОКУС: Да ли ће се ова одлука примјењивати ретроактивно?

ЏОМБИЋ: Нема ретроактивне примјене по овој одлуци. У складу са чланом 69. Закона о уставном суду РС, све одлуке које донесе Уставни суд РС примјењују се у будућем периоду.