Гасни рат ће се завршити брукањем украјинских власти

  Петре Ивановичу, после Нове године је започео гасни рат између Украјине и Русије. Какав је став Републике Поткарпатска Руса по том питању?
     
     Русини сматрају да је наша територија незаконито коришћена за транзит гаса током 17 година постојања независне украјинске државе. Све до данашњег дана званични Кијев није отворио своје представништво у Закарпатју. Ми, Русини, захтевамо од Украјине да за месец дана отплати дуг настао током ових 17 година. Недавно формирани Народни трибунал Републике Поткарпатска Руса је 5. јануара 2009. године размотрио тужбу Владе Републике Поткарпатска Руса против државе Украјине и донео одлуку да Украјина нема правног основа у Републици Поткарпатска Руса. Сем тога, трибунал је донео одлуку да држава Украјина незаконито користи систем за транзит гаса и транзитну инфраструктуру. Украјина се на ту одлуку може у року од десет дана жалити међународним судовима. Влада Републике Поткарпатска Руса је испоставила Украјини рачун од 23 милијарде ам. долара на име незаконитог коришћења њене територије за транзит гаса током 17 година, као и штете коју је Украјина причинила Републици Поткарпатска Руса.
     
     Засад нема никакве реакције МИП Украјине или других украјинских установа. Русини сматрају да ћутање украјинске стране представља прећутну сагласност Украјине са русинским ставом, премда ће, дабоме, Кијев на речима и даље све порицати.
     
     Поткарпатска Руса има стратешки положај и представља територију којом пролазе огранци гасовода који су у читавом свету постали познати.
     
     Управо тако. На територији Републике Поткарпатска Руса се налазе 3 гасомерне станице: ГМС Ужгород (према Словачкој), ГМС Теково (према Румунији), ГМС Берегово (према Мађарској и Балкану). Све три су власништво Републике Поткарпатска Руса, као што је и Украјина после распада СССР стекла право на гасоводе и остале објекте који пролазе њеном територијом, а раније су били савезно власништво. Исти принцип се аутоматски односи и на Републику Поткарпатска Руса. Наша територија је гасни грлић Европе. Управо се у Републици Поткарпатска Руса јединствени гасовод Русија-Украјина дели на правце који иду према Словачкој, Румунији и Мађарској. Сем тога, код нас се налази највећа гасна компресорска станица у Европи. Све у свему, нашом територијом пролази преко 600 км транзитних гасовода. А ако се то питање разматра у контексту украјинског система за транспорт гаса, територијом Поткарпатске Русе пролази петина гасовода Украјине.
     
     У светлу одлука русинског Народног трибунала о томе да Украјина нема правног основа на Републику Поткарпатска Руса, о којим се територијалним границама између двеју држава ради? И на којим међународним правним актима се заснивају ваше територијалне претензије према Украјини?
     
     Пре свега, за основ су узета два међународна уговора – из Сен Жермена и Тријанона. Осим тога, постоје спољне границе формиране у доба СССР са четири европске државе: Пољском, Словачком, Мађарском и Румунијом. Унутрашње границе: дуж територијално-административне границе Закарпатске области бивше УССР са Ивано-Франковском и Лавовском области. Као што је у Тријанонском уговору наведена јасна топографска веза са грешком до пола метра, тако су и на чешким картама из предсовјетског доба наведене границе Чехословачке и Пољске. Још увек су сачувани погранични стубови између Чехословачке и Пољске, постављени 20-их година ХХ века. Тако да демаркација неће изазвати неке посебне проблеме. Има неких питања око Говерле коју је Јушченко „приписао“ Ивано-Франковској области, и никаквих више питања нема.
     
     Како коментаришете ситуацију поводом прогањања протојереја Димитрија Сидора, духовног вође Русина Поткарпатске Русе, и искључивања русинског писца Ивана Петровција из Савеза писаца Украјине?
     
     У вези прогањања оца Димитрија намеће се аналогија с Мараморошким процесом када су аустроугарске власти осудиле 104 верника-Русина због православља. СБУ не може напабирчити ништа компромитујуће против „сепаратисте“ чији су се прадедови родили на русинској земљи. Постоји русинска узречица: „Усе так не буде! За бидов усе горазд!“ (неће увек тако бити; после невоље увек буде боље). То јест, иза црног доба неминовно долази бело, као што после ноћи дође дан. Русини су уверени да читава агонија (шиканирање украјинских тајних служби се другачије не може назвати) неће потрајати дуже од недељу дана! Русини већ помно посматрају запослене у тајним службама, судовима и милицији. Ако такви сада у специјалној операцији против Русина буду уочени, то значи да ће се кроз две-три недеље обрести у улози изопштених.
     
     У погледу русинског писца И. Петровција. Он је искључење из Савеза писаца Украјине схватио као изазов. Рекао је: „Слатко је мрети за вољу русинског народа!“ Ово није први пут да је Иван Јурјевич бацио изазов украјинском тоталитарном систему. Отворени изазов. Сада такав став чак ни украјинске власти не схватају као криминал. Пре као позив упућен читавом народу. Као што се и Стаљин у првим данима Великог Отаџбинског рата обратио читавом народу: „Браћо и сестре…“. То јест, Русини се више не боје репресија. Ако хоће да нас прогањају -- нек само пробају, живот се наставља, а морају да живе са Русинима. „Они“ су већ и сами схватили да не вреди бити нарочито ревностан -- иницијатива је кажњива!
     
     И последње. Шта мислите о перспективи решавања гасне кризе и о позитивној улози Републике Поткарпатска Руса у том процесу?
     
     Влада Републике Поткарпатска Руса је заузела оштар став, назвавши ствари својим именом. Прес-служба Владе је већ дала званичну изјаву коју су многа руска гласила објавила. У тој изјави је настала ситуација окарактерисана као гасни рат који је Украјина објавила истовремено и Русији, и Европској унији.
     
     Ни на тренутак не сумњамо у исход тог рата који украјински „урјад“ води не само против Русије и ЕУ, већ и против сопственог народа. У том рату ће „наранџасти“ претрпети потпуни фијаско. Није случајно лидер Партије региона Виктор Јанукович 13. децембра у Врховној Ради рекао да је ово последња зима „помаранчеве“ власти. Ми, Русини, искрено саосећамо са братским украјинским народом, као и са осталим народима Украјине који су постали таоци неодговорне и издајничке власти у Кијеву, али су државне судбине Русина Поткарпатске Русе и житеља Украјине различите.
     
     Радује нас сазнање да Европа, која је покушавала да остане изнад окршаја и не удубљује се у појединости конфликта, полако схвата суштину тог гасног рата који је започела Украјина -- рата, због кога у мразној зими страдају житељи Средње и Западне Европе. Прави виновник кризе је украјинско политичко руководство.
     
     Русинско руководство је спремно да свестрано подржи напоре усмерене на што брже решавање тог конфликта. Ми поседујемо материјале о правим виновницима гасног рата, и Народни трибунал Републике Поткарпатска Руса, који ради од 5. јануара, спреман је да пружи свој допринос прикупљању доказа за међународно суђење В. Јушченку, Ј. Тимошенко и другим украјинским политичарима који су започели гасни рат.
     
     Република Поткарпатска Руса мора постати једна од страна гасних споразума, пошто је упоредо с Украјином транзитна земља за гас. Наш став је за разлику од става званичног Кијева сасвим конструктиван и усмерен на успостављање нормалних партнерских односа и са земљом-произвођачем (Русија), и са земљама-купцима гаса у Европи.
     
     Украјина засад још може игнорисати став Поткарпатске Русе, али је таквих могућности све мање. Главно је што наш став не игнорише Русија, нити га игнорише низ европских земаља. То је за нас знатно важније.