Прекинуо 60 година ћутања

Модричанин Мирко Тешић (83), који је крајем педесетих година прошлог века тамновао на Голом отоку, одлучио да после пуних шест деценија проговори о голготи на „Титовим Хавајима"

Мирко Тешић (83) из Модриче одлучио је, после готово шест деценија ћутања, да ексклузивно за Пресс РС исприча све о голготи коју је као политички затвореник преживео током двогодишњег тамновања на Голом отоку!

Каже да о својој патњи никада детаљно није причао, чак ни својој деци, породици или пријатељима, јер је сећања на те стравичне дане, можда и несвесно, потискивао свих ових година.

- Док сам теглио тешки камен, питао сам се где сам погрешио. Ни данас ми није јасно због чега су морали тако окрутно да муче људе - пита се Мирко.

Миркове страхоте почеле су 5. маја 1949. године када су на његова врата закуцали агенти злогласне Удбе (Управе државне безбедности) и компањолом га одвезли у Дервенту, а затим у тузлански затвор.

- После испитивања у Тузли пребачен сам у Сарајево, а одатле возом преко Загреба на Јадранско море. Нисам знао зашто ме оптужују, али се испоставило да је полиција била упозната и с мојим приватним разговорима са обичним људима - присећа се Мирко.

Изјаве комшија

Ни данас, каже, не зна шта је био његов грех, а у глави му још одзвањају речи полицијског инспектора у Тузли, који га је током испитивања упозорио:

- Мућни мало главом, Тешићу, имамо изјаве твојих комшија!

Те речи протумачио је као савет да призна кривицу, па није ни порицао да је причао о погибији Арса Јовановића, који је убијен при покушају бега за Румунију, као отворени присталица Стаљина.

- Ипак, мислим да је кључно што нисам хтео да потпишем финансијски извештај Сељачке задруге у Подновљу. Био сам председник контролног одбора и од мене се очекивало да потпишем документ у коме су увећане цифре о откупу хране - наводи Тешић.

Да се због тога горко покајао, схватио је чим је стигао на „Титове Хаваје" или „хрватски Алкатраз", како су касније називали Голи оток, који се налази недалеко од острва Раб.

- Речима се не може описати пакао кроз који смо прошли. Десет дана је огромна казна, а камоли две године и три месеца, колико сам тамо провео - прича Мирко, који је био у истој групи с комшијом Станком Богдановићем, али се с њим срео само два пута.


Као „успомену" на затворске дане носи поломљену кључну кост и повреде које никада неће заборавити.

- Једном сам носио воду и на оној врућини видим затвореника који је исцрпљен лежао на камењу. Молио је да му дам воде. Дао сам му две чаше, које је наискап попио. Мислио сам да то нико није видео, али су ме исто вече казнили проласком кроз шпалир затвореника и батинањем, што је била уобичајена казна - каже Тешић.

Иживљавање чувара

Као упечатљив призор умоболног иживљавања чувара над затвореницима навео је пример коришћења WЦ-а.

- Била је једна обична, прилично уска даска, на коју нас је чувар пуштао у одређено време. Када се поређамо, он ногом затресе даску и сви попадамо у измет. Црви су ми улазили у уши док сам излазио из смрдљиве локве - описује муке Мирко Тешић.

Мирка су, каже, свих ових година нервирале тврдње тадашњих високих политичких званичника да многи од њих нису знали за постојање Голог отока.

- Александар Ранковић је сигурно обишао Голи оток, а можда и Добрица Ћосић. Политичари су знали да затвор постоји и лажу сви који тврде супротно - тврди он.

О суровим затворским данима проведеним на Голом отоку могао би, каже, да прича сатима.

- Никога нисмо смели да гледамо у очи, разговарамо или било шта друго, па је све то била незамислива психичка и физичка тортура - објашњава Мирко узбуђеним гласом.

Мирко Тешић је дочекао слободу 5. августа 1951. године. Радио је грађевинске послове у многим предузећима тадашње Југославије. У политичке разговоре више се није упуштао, нити је био у прилици да било шта потписује...

Коштала ме једна реч!

Мирко Тешић се посветио узгоју пчела, а намеравао је да напише хронологију села Подновље, у коме је рођен.

Живи са сином Момиром, у кући која је у протеклом рату била запаљена. Многи у Модричи и не знају да у комшилуку имају бившег затвореника с Голог отока.

- Коштала ме је можда једна реч, а ја не знам која је. Немојте да због овог интервјуа добијем позив, јер то не бих преживео - каже нам Мирко Тешић.