Украјина смањила испоруке гаса на Балкан

Украјина је једнострано смањила испоруке гаса на Балкан. До 3. јануара то смањење ће износити целих 10 милиона кубика, саопштено је балканског диспечерског центра за транзит гаса „Топенерџи”.

Дежурни у компанији балканског диспечерског центра за транзит гаса „Топенерџи” Виктор Павлик рекао је да је Украјина зауставила рад компресорске станице Орловка, позивајући се на то „да гаса који стиже из Русије нема довољно за обезбеђење транзита”. Према његовим речима, првог дана нове године Украјинци нису доставили оперативни радни извештај о стању компресорских станица и могућностима транзита гаса по њиховим цевоводним мрежама.

Павлик је прецизирао да „руска страна тражи могућност да компензира недостајућу количину гаса, пре свега за Турску”.

Свакодневно балкански регион, који се налази у зони одговорности „Топенерџи”, троши око 66 милиона кубика гаса. Због велике хладноће стигле су наруџбине за већим количинама „плавог горива”, али је Украјина једнострано смањила обим транзита.

Украјина је такође признала да несанкционисано узима транзитни руски гас. То је новинарима саопштио званични представник „Гаспрома” Сергеј Купријанов.

„Као што знате, руководство ‘Нафтогас Украјине’ је званично и јавно саопштило да узима 21 милион кубика гаса из транзитних обима и на тај начин отворено признаје да краде гас и тога се не стиди”, казао је Купријанов.

Москва је раније данас предложила сазивање ванредне седнице Европског парламента, на којој би се расправљало о транспорту руског гаса у Европску унију. С друге стране, јутрос је украјинска делегација отпутовала у низ земаља ЕУ, с циљем да им предоче потребна разјашњења и пруже гаранције транзита гаса преко своје територије.

„Москва је заинтересована да наши партнери имају апсолутно јасну слику о развоју догађаја на гасном сектору између Русије и Украјине”, изјавио је заменик руског министра иностраних послова Александар Грушко, пренео је Итар-Тас. Он је додао да је Москва у „најтешњем контакту са свим партнерима у ЕУ” и да је колико данас руска мисија при ЕУ послала председавајућем Европског паламента апел за сазивање ванредне седнице. Грушко је рекао да су званичници руског гасног гиганта „Гаспрома” спремни да учествују на тој седници, као што су спремни и да оду у све земље ЕУ како би објаснили руско становиште и одговорили на питања које би тамошњи потрошачи руског гаса могли да имају.

С друге стране, по налогу председника и премијера Украјине, јутрос је украјинска делегација отпутовала у низ земаља Европске уније, с циљем да им предоче потребна разјашњења и пруже гаранције транзита гаса преко украјинске територије. Украјинска делегација, у којој се налазе министар за гориво и енергетику Јуриј Продан, заменик министра иностраних послова Константин Јелисејев и заменик председника управе НАК треба, такође, да се консултују са европским стручњацима за преговоре Украјине и Русије, наводи се у саопштењу прес службе председника Украјине, а преноси РИА Новости.

Украјинска делегација прво ће посетити Чешку, која од 1. јануара 2009. године председава ЕУ. У Прагу ће се делегација састати са премијером Ческе Миреком Тополанеком и другим члановима кабинета министара.
 

Узбуна у ЕУ због прекида испоруке гаса Украјини

Браитански Гардијан пише да је у читавој Европи у четвртак настала права узбуна након објаве вести да је Русија заиста прекинула испоруке гаса суседној Украјини, преноси Би-Би-Си на српском. Забринутост због прекида испорука гаса Украјини јавно су у четвртак саопштиле и Сједињене Америчке Државе.

У уредничком коментару лист наводи да је најновији у низу окршаја Кијева и Москве око цене гаса поново „из нафталина” извукао питање - да ли Европа треба да покуша да се потпуно мане увоза гаса из Русије, како не би зависила од Гаспромових односа са кооперантима?

Европски званичици због тога већ неколико недеља јуре од Брисела до Турске и Азербејџана и назад, пише Гардијан, у покушајима да осигурају залихе гаса из још увек непостојећег гасовода Набуко - који би, када буде изграђен, требало да допрема гас из Каспијског басена, преко Балкана, до европских земаља - и све то заобилазећи руску контролу.

Чешка, која је од 1. јануара на челу Европске уније, већ је истакла да је гасовод Набуко „политички неопходан пројекат”. Међутим, наводи Гардијанов уредник, Русија паралелно планира још два, условно речено, „политичка пројекта” - изградњу гасовода Јужни ток на готово истој траси као и Набуко, и Северни ток, на северу Европе.

Упркос томе што се сваки од ова три пројекта тренутно суочава са специфичним проблемима, мале су шансе да ће у догледно време европска жеђ за руским гасом опасти, а „гасне игре без граница” између Москве и европских престоница ће, по свему судећи, трајати годинама.

Економски проблеми за Гаспром?

Фајененшел тајмс пише да руски Гаспром по свему судећи чека економски тежак период, пре свега због најављеног пада цена гаса на тржишту услед глобалне финансијске кризе, пада производње и смањених потреба великих индустријских постројења.

Поред тога, пише ФТ, прекид испорука гаса неким земљама Европске уније из 2006. натерао је њихове владе да се боље припреме за могуће понављање сличног сценарија. Све земље увознице трудиле су се да не начињу своје резерве гаса, у чему им је помогла до сада блага зима и опште успоравање светске привреде.

Највеће међу њима би чак и у случају потпуног прекида испорука руског гаса биле мирне, у неким случајевима, и до четири месеца, а уколико би европске владе приступиле мерама штедње и рационисању количина гаса за највеће индустријске потрошаче, крајњи корисници би могли да буду мирни и много, много дуже, наводи ФТ, а преноси Би-Би-Си на српском. (Блиц)