SVAKI PORAZ JE JOŠ JEDNA ŽIVOTNA POBEDA

Vek u kome živimo je vek izvanrednih tehničkih dostignuća i poboljšanja socijalno ekonomskog statusa čoveka, ali je istovremeno i vreme koje se karakteriše fantastičnim tempom, brzinom promena i razvojem međuljudskih odnosa.
Život nam nameće mnoštvo raznih puteva, a ponekad baš onaj koji izaberemo, misleći sebi najbolje, dovodi do fatalnih posledica po nas.
 

Da li ste nekad razmišljali o tome da je svaki poraz ustvari još jedna nova pobeda?! Da li je istina da“ posle svake kiše dođe novo sunce“? Da li postoji onaj više poznati put na kraju tunela obasjan neopisivom svetlošću...? Da li su ove rečenice postale neostvaren mit, ili zaista imaju neko značenje nade, još jednog buđenja u novo sutra? Možda je zaista svaki pojedinačni korak unazad, vredan još jače borbe za novim i boljim  sutra i korakom unapred.
 

Život je izazov ali mi smo jači od tog izazova, jer mi smo ti koji ga živimo , “ne živi“ on nas, a to je izazov vredan borbe. Mi biramo, mi osvajamo, mi želimo, mi smo vlasnici naših života. Osmeh je jedina kriva linija koja ispravlja stvari , nažalost statistike govore da se sve manje smejemo , a smeh i optimizam je deo zdravog koračanja kroz život.
Smeh ruši sve barijere , svi mi na planeti Zemlji smo različiti ali smeh je ono sto nas spaja..Ali nije uvek baš sve tako lako, zar ne ?
Dešavalo se mnogima od nas da nam ne da mira onaj životni „snažni vetar“ sa vrtložnim urnebesnim , nemilosrdnim i grubim svojim pojavama. “Njega“ se svi pribojavamo , jer on nam uliva strah i nemoć pod kosti. To je ta negativna mantra koja nas nekad lukavo opkoljava,ne da nam  da dostignemo korak do izlaza, do“kraja tunela, do sunca posle kiše“... već nas ponosno vuče sa sobom sve dublje i dublje.
U borbi ovih jakih emocija,beznađa, prolivenih suza u očaju stresnih situacija, ožiljaka koji govore kroz naše bore, stegnite čvrsto svoje pesnice borite se jer ipak ima nade...

Ove reči su prvi korak u pobedi borbe negativnih životnih situacija i nas samih... Mi živimo , zar to nije dovoljan razlog želje za borbom?! Postoji ona dobra narodna „što me ne ubi, to me ojača“ i ima istine u tome... Niko od nas u svakom trenutku života ili u svakom sutra nije samo Bogom dat, život je zaista jedna vrtložna borba, koja takođe nosi sa sobom i one prelepe momente pravog hedonizma i mirisa lepote življenja.

Svaki poraz, jeste i naredni uspeh. Kada se trudimo da „pobedimo“ poraz, pobedili smo jednu prepreku života.

Psiholozi govore da je i podstrek samom sebi i borba sa sobom korak do pobede  i već bolji put do cilja, uspeha i do samopoštovanja.

Prolazeći ulicama velikog grada,svakodnevno srećem  gomile ubrzanih ljudi koji stalno negde žure , jure...Onako kako se koloritno oslikavaju u mojim očima sva ta lica, tužnih i srećnih duša, vidim da isto kao i ti koraci i svako negativno, vetrovito „vreme“ će proći... isto tako oni ne mare jedni za druge , ali pod objektivnom lupom mi postojimo jedni zbog drugih...

Ovde ću podržati velike filozofe da čovek jeste društveno biće , stvoren da radi, gradi, ruši, prlja, voli  pa čak i da mrzi i da se sa svim tim bori svake sekunde, svakog minuta dok prolaze godine...

Recimo sebi da možemo i uspećemo , odredimo svoj put i stićićemo...

Pesimističke teorije i stavovi pobornika pesimističkih teorija bi ovde oborili svaki iskaz, ali stoji još uvek to da su optimisti stvorili svet, koji kakav god da je sada, može biti  bolji našim korakom ka već još jednoj dobijenoj borbi sa životom.


....negujte duh , telo , svoju ljubav prema sebi i drugima , ulepšajte sebi svaki sekund svog postojanja , širite altruizam...volimo se pisanim putem...