Спасиоци су се замислили о болидима

Министарство за ванредне ситуације Русије планира сарадњу са америчким колегама на заштити становништва и објеката социјалне инфраструктуре од опасности која потиче од астероида и комета. То ће бити још један правац активности овог министарства.

Реалност претњи из свемира потврђује метеорит, који је пао у језеро код Чељабинска пре годину дана. До експлозије, која се по јачини може упоредити са атомском бомбом баченом на Хирошиму, дошло је у слабонасељеном пределу. Ударни талас је стигао до града и поразбијао стакла у стотинама кућа. Жртава није било из пуке случајности.

Уколико супер болид погоди директно град, то ће изазвати стравична разарања. Биће уништени социјални и сви други објекти, који се не налазе под земљом. Иако Министарство за ванредне ситуације није у стању да то спречи, оно може на време да обавести становништво о опасности и да организује хитну евакуацију, сматра доцент астрономског одељења физичког факултета Московског државног универзитета Владимир Сурдин.

- Ускоро је годишњица пада чељабинског метеорита. Уколико би за пола сата пре његове појаве у рејону Чељабинска људи о томе били обавештени, онда, вероватно, преко хиљаду људи не би били повређени стаклом, склонили би се од прозора, и чекали да прође ударни талас. Могу бити и далеко озбиљније катастрофе. Што пре ће Министарство за ванредне ситуације бити спремно за такве инциденте, то ће безбедније бити наш живот.

Али спасиоцима унапред није познато који свемирски објекти могу да погоде Земљу, када и где. Ови подаци треба да пристижу од служби мониторинга свемира и астеродске прогнозе. Сличан програм – он се не може назвати службом – развија се у Московском државном универзитету у Астрономском институту «Штернберга», наставља научник.

- Наши сарадници су направили систем аутоматских телескопа, они се налазе на целом простору Русије, а ускоро ће прећи границе и биће лоцирани и у другим државама. То се ради, да би се стално, у ноћно време посматрао свемир. Дању смета дисперзивна светлост Сунца, тако да су као допуна земаљских система, потребне и орбиталне опсерваторије, које су удаљене од Земље.

У Русији је развијен пројекат федералног наменског програма за сузбијање претњи из свемира. То су и орбитални телескопи, и земаљски, и аналитички центар процене опасности објеката. Трошкови износе 2 милијарде долара. Научници су мишљења, да сличан свеобухватни пројекат ипак треба да буде међународни. Притом се његови задаци суштински не мењају, каже дописни члан Руске академије космонаутике Јуриј Караш.

- Борба против опасности од астероида садржи два елемента. То је благовремено откривање свемирског тела, које је потенцијално опасно по Земљу. Друго – његово уништење или померање са опасне путање. Основни акценат треба ставити на развијању ефикасног система посматрања свемира. Уколико он буде развијен, онда се може рећи да је две трећине задатка решено.

Док руководиоци земаља уједињују снаге у мониторингу око земаљског простора, астрономи већ врше овај мониторинг. Са орбиталних телескопа сигнал о сумњивом објекту истовремено стиже у интернет. Након његовог добијања, на наведени сектор неба аутоматски се преусмеравају земаљски инструменти на разним континентима. Нове могућности за прогнозу астероида отвориће се после 2017. године, када ће бити лансиран специјални сателит-телескоп «Сентинел» (Стражар). Средства за његову изградњу прикупља приватни фонд, који су основали астронаути САД. Задатак «Сентиел» је да открије 90% окоземаљских астероида димензија од 140 метара, који могу да униште град. Таквих може бити најмање пола милиона. Овог тренутка су познате орбите неких десетак хиљада астероида, док су велики, димензија преко 1 км, откривени готово сви.

Код астронома, сматра Владимир Сурдин, сарадња функционише чак на нивоу компјутера. Међутим нема података, да би негде, службе праћења свемира исто тако добро сарађивале са војним министарствима. Или су министарства формирале такве службе или системе за себе – а то је непродуктивно и веома скупо. Свој мониторинг окоземаљског простора у оквиру геостационарне орбите врше војне структуре, и фиксирају орбитални отпад и лансирање ракета.

У случају катаклизме, проузроковане падом небеског тела типа чељабинског метеорита, цео систем мера за упозоравање становништва, евакуацију и санирање последица биће задатак спасиоца. И потпуно је логично, што су они почели да рзмишљају о претњама из свемира. Нема сумње да ће радници Министарства за ванредне ситуације и њихове колеге из САД успети да успоставе «везу са свемиром» и да добијају податке о стању у окоземаљском простору.

Борис Павлишчев,