Тадић и Медведев гарантују за енергетски споразум

Прихваћен предлог српске стране да до 2012. „Гаспромњефт” мора да уложи око 550 милиона евра у модернизацију НИС-а, и то тако што ће око 490 милиона уложити у обнову рафинерије, а око 60 милиона за заштиту животне околине. – Србија добила корпоративне гаранције да ће нови власник НИС-а плаћати казнене поене уколико на време не испуни одредбе из уговора, али није добила додатне гаранције да ће Јужни ток проћи преко наше земље

Парафирањем уговора о продаји 51 одсто акција Нафтне индустрије Србије јуче је стављена тачка на енергетски споразум с Русијом потписан 21. јануара у Москви. Сходно томе, највиши државни званичници Србије и Русије потписаће до краја ове недеље сва три документа из енергетског споразума – купопродајни уговор за НИС, меморандум о завршетку подземног складишта гаса „Банатски Двор”, као и споразум о оснивању заједничког предузећа за градњу гасовода Јужни ток.

Душан Мракић, државни секретар у Министарству енергетике и рударства, потврдио је јуче „Политици” да су преговори позитивно окончани и да је постигнут компромис о многим питањима око којих пре десетак дана то није било могуће. Нови председавајући радне групе за преговоре с Русима Борко Стефановић, шеф кабинета министра спољних послова Вука Јеремића, чини се да је најзаслужнији што је с руским „Гаспромњефтом” после дужег времена постигнут договор и нађено решење за кључна питања, каже Мракић.

Процедура налаже да овакав парафирани споразум сада прође српску законску процедуру, како би наредних дана могао бити потписан и на највишем државном нивоу.

Иако нико од званичника јуче није хтео да износи детаље парафираног уговора, „Политика” из извора блиских преговарачима сазнаје да је прихваћен темпо инвестирања који је предлагала српска страна. Дакле, до 2012. „Гаспромњефт” мора да уложи око 550 милиона евра у модернизацију НИС-а, и то тако што ће око 490 милиона уложити у обнову рафинерије, а око 60 милиона за заштиту животне околине. Обе рафинерије ће наставити да раде, с тим што се очекује да ће се по завршетку овог технолошког осавремењавања удвостручити прерада, која ће са садашњих четири милиона тона достићи 7,5 до осам милиона тона годишње.

После либерализације тржишта 2010. године, држава неће моћи да контролише цену горива на пумпама, како то сада налаже Уредба о ценама, али се очекује да „Гаспромњефт” буде конкурентан, с обзиром на то да има своју сировину.

Када је реч о екологији, постигнут је компромис – „Гаспромњефт” ће уложити поменутих 60 милиона евра, а држава Србија се обавезала да ће у случају загађења покривати део трошкова.

Златна акција припала је „Гаспромњефту”, али ће мањински власник имати своје представнике и у управном и надзорном одбору, али и у менаџменту. Када је реч о пеналима који се предвиђају купопродајним уговором за НИС, српска страна је добила корпоративне гаранције, што значи да ће нови власник плаћати казнене поене уколико на време не испуни одредбе из уговора.

Било би боље да су, каже исти извор, добијене банкарске гаранције, јер би банка као неутрална одмах реаговала. Овако, држава Србија као мањински власник може да тужи „Гаспромњефт” уколико примети да нешто шкрипи у целом послу.

Што се тиче подземног складишта гаса „Банатски Двор”, договорено је потписивање писма о намерама с „Гаспромекспортом”, трговцем гаса. Упитан да ли ће „Србијагас” моћи да тргује тим гасом, извор „Политике” каже да неће, јер на то имају право само продавци. Тако ће Србија овде складиштити гас и повлачити га кад јој то буде потребно, избегавајући на тај начин да плаћа пенале Мађарској за купљени а непреузети гас.

До септембра 2009. године требало би да буде завршена и студија изводљивости „Србијагаса” о градњи гасовода Јужни ток, а шест месеци касније и заједничка велика студија свих земаља преко којих гасовод треба да прође.

Србија није добила додатне гаранције да ће тај гасовод проћи преко наше земље 2013, односно 2015. године, каже овај извор, напомињући да му није јасно ни како би се то уговором посебно дефинисало.

Предвиђено је да део споразума о градњи Јужног тока и завршетку подземног складишта са српске стране у Москви потпише Душан Бајатовић, директор „Србијагаса”, док ће потпис на купопродајни уговор за НИС ставити српски министар енергетике Петар Шкундрић.

Посебну гаранцију да ће се реализовати сва три дела споразума својим потписима требало би да дају и председници Србије и Русије Борис Тадић и Дмитриј Медведев.

Јасна Петровић