Барак Обама – адвокат српских стонотенисера

 У време док је био такорећи шворц нови председник САД радио за чикашку фирму „Килерспин”, основану на идеју Лупулескуа и Каракашевића, на чијим уговорима стоји његов потпис. – Обамин пријатељ и најпоузданији финансијер Роберт Блеквел млађи долазио у Београд у другарску посету Каракашевићу

„Када је Барак Обама победио у трци за председника САД, његов велики пријатељ Роберт Блеквел млађи, мој бивши газда, позвао ме је телефоном и рекао ми: ,Претпостављам да си већ чуо да ће твој адвокат бити нови амерички председник’”, одговара на питање „Политике” о својој вези са Обамом наш најтрофејнији стонотенисер свих времена Илија Лупулеску, сећајући се тренутка када је један обичан потпис на његовом уговору из 2000. године постао необично вредан.

Барак Обама и српски стонотенисери се никада нису дружили, али међу њима постоји врло јака веза, у лику Роберта Блеквела млађег, заједничког пријатеља и спонзора. Додуше, овај тамнопути бизнисмен је Обамин пријатељ још од 1995. године (неки кажу и – најбољи пријатељ), док се с неколицином наших играча зближио пре осам година, преко своје велике љубави – стоног тениса.

Радња ове српско-америчке приче дешава се у највећем „српском граду” у Америци – Чикагу, из којег нам своје успомене на те дане износи Илија Лупулеску. Други део мозаика добијамо од Александра Каракашевића који је недавно стигао из Немачке у Београд. За праву слику о стонотениској „вези” између Обаме и Блеквела послужили смо се и једним чланком из „Лос Анђелес тајмса”, из априла ове године.

– Блеквел ме је видео на једном међународном турниру 2000. године и питао ме да ли бих хтео да дођем у Чикаго да будем његов тренер. Заправо, на мене га је упутила моја бивша супруга, такође стонотенисерка, Јасна (некада Фазлић, па Лупулеску, а данас Ред), коју је упознао на једном стонотениском кампу у Детроиту. Јасна је после прешла у Чикаго а и ја сам стигао на Блеквелов позив. Са мном је пошао и Саша Дринић, па затим и Биљана Голић. Држали смо Блеквелу часове стоног тениса непуне три године, три пута недељно. Пошто је Блеквел, милионер заљубљен у стони тенис, хтео да направи екипу која ће да буде шампион Отвореног првенства Америке, позвао сам Александра Каракашевића, Слободана Грујића и Калиникоса Креангу, па смо без проблема били шампиони. Наша екипа, мада не у истом саставу, поновила је овај успех и наредне две године. После нам више није било интересантно... – каже Лупулеску за „Политику”.

У време када су српски играчи стизали у Чикаго (Лупулеску, Дринић и Голићева су и данас тамо) Барак Обама је био, такорећи, шворц, а извукао га је управо Роберт Блеквел млађи. После неуспешне кампање за Конгрес 2000. године, код Блеквела је нашао додатни извор прихода, што су његови противници користили у овогодишњој кампањи.

Блеквел му је 2001. давао 8.000 долара месечно за правне савете у вези с пословима компаније „Електроник нолиџ интерчејнџ” („Еки”) коју је наследио од оца. Пошто је Обама у то време радио хонорарно у Сенату државе Илиноис, где је примао годишње свега 58.000 долара, радећи код Блеквела удвостручио је годишња примања (укупно 112.000 долара). Неколико месеци пошто је добио своју последњу рату од „Екија”, успео је да издејствује од државних званичника да Блеквеловој тек основаној фирми за производњу стонотениске опреме „Килерспину” одобре 50.000 долара за развој спорта и туризма. Захваљујући Обами, који је повремено радио и за „Килерспин”, ова фирма је од 2002. до 2004. добила 320.000 долара државног новца за организовање стонотениских турнира. Тако се Обама, када је опет стао на ноге, „реванширао” пријатељу који му се нашао кад му је било најтеже.

Није претерано рећи да су Блеквелу стонотениски посао разрадили Срби, радећи у истој фирми као и Обама. То потврђује и Александар Каракашевић:

– Блеквел је на нашу идеју основао „Килерспин”. Можда ће звучати нескромно, али чињеница је да сам ја донео светску промоцију „Килерспину”, јер сам у тој опреми учествовао пет година на великим светским турнирима. Био сам по три пута и у синглу и у дублу првак Отвореног првенства САД. Лупулеску и ја смо омогућили Стонотениском савезу Србије да две године користи опрему „Килерспина”, што је најбољи уговор СТСС свих времена. Недавно сам раскинуо уговор с том фирмом и прешао у „Тибхар”, али мој однос са Блеквелом се није променио. И даље се редовно чујемо, чак му шаљем добре светске играче у фирму. Одувек ме је много волео, како каже, зато што га много подсећам на једног његовог старог пријатеља. За разлику од већине који раде за њега, ја га никада не зовем преко секретарице, већ једноставно окренем његов број и он се јави.

Као адвокат „Килерспина” Барак Обама је ставио свој потпис на прве уговоре наших стонотенисера с том компанијом. Како је постајао све већи фактор у држави Илиноис, у неку руку је био и њихов спонзор. Јер, он је допринео да се позамашна свота новца, до тада незамислива за амерички стони тенис, из државне касе слије у фирму у којој су они „радили”.

Заједничким напорима Блеквела и Обаме, „Килерспинов” турнир „Спинвитејшнел” добио је своје место на најбољем спортском каналу у Америци ЕСПН-у, што је био историјски успех стоног тениса. Већ 2002. Обама није био једини политичар у Чикагу који је помагао „Килерспину” (чинили су то и сенатор Ричард Дарбин и градоначелник Ричард Дели), али је само он послао писмо подршке, уочи турнира 2004. године...

– Турнир „Спинвитејшнел” преносиће ЕСПН у 156 земаља и гледаће га милиони гледалаца, што помаже вашим напорима да Чикаго учините престоницом америчког стоног тениса... Стони тенис је велики спорт у САД, са два милиона сталних играча и 20 милиона укупно, док га широм света игра 300 милиона... Срећно свим учесницима и хвала гувернеру Благојевићу, директору одсека за комерцијалне и економске прилике Џеку Левину, градоначелнику Делију и свима који организују овај догађај – каже се, поред осталог, у Обамином писму које је започео речима: „Драги стонотениски пријатељи”.

– Није тајна да су Обама и Блеквел помагали један другом, што је по мени и природно, јер су пријатељи. Прво је Блеквел помогао Обами, па му се овај реванширао. Блеквел има толико новца да му помоћ није потребна, али Обама је, колико знам, издејствовао неке привилегије за стони тенис. Поред осталог, за Блеквелов турнир град је давао халу на коришћење – каже Лупулеску (39), који као и Каракашевић истиче да Блеквел није сам дошао на идеју о оснивању „Килерспина”. – У почетку је био заинтересован само да организује егзибиције и да му направим екипу која ће да освоји Америку. Чак се повезао и са гувернером Калифорније Арнолдом Шварценегером на чије смо егзибиционе годишње турнире у Балтимору редовно одлазили, а онда сам му ја дао идеју да оснује фирму за производњу стонотениске опреме којој је он дао име. Он је дао и новац, а Срби су, фактички, подигли „Килерспин”. И данас, иако више не радим за њега, помажем му да доводи најбоље светске играче у Чикаго. Тако ће и сада, неколико дана уочи Нове године, на његов турнир доћи многа славна имена стоног тениса. Кад ме питају Валднер, Персон, Ванг Лићин и други – где ми то треба да дођемо и ко то финансира – кажем им да ја гарантујем за Блеквела и онда они не брину.

Роберт Блеквел је био неколико пута у Србији. Последњи пут прошле године, на Европском првенству у Београду. Његови домаћини били су Лупулеску и Каракашевић који га је извео на вечеру у један земунски ресторан. Тада је дошао да види своје играче и репрезентацију која носи његову опрему (Србију), а пре пет година дошао је у Београд мимо пословних разлога, у другарску посету Каракашевићу.

Пошто ова двојица стонотенисера намеравају у новој години да преузму судбину српског стоног тениса у своје руке – Лупулеску је кандидат за председника СТС Србије, а Каракашевић за првог човека СТС Београда – није искључено да и свог бившег газду позову у помоћ. Уосталом, Блеквел је показао да зна своје пријатеље да прогура до места председника.

Три дана пошто Обама ступи на дужност председника САД (20. јануара), Лупулеску ће можда постати нови председник СТСС, а недељу дана после њега Каракашевић ће бити у игри за исту улогу у СТСБ.

Александар Милетић

-----------------------------------------------------

Обама 2000. није зарадио ни долар

У својој књизи „Неустрашивост наде” Барак Обама је, поред осталог, описао своје кризне тренутке из 2000. године када се безуспешно борио за столицу у Конгресу. Те године, према евиденцији порезника, од адвокатске праксе није зарадио ни долар, а већ 2001. имао је приход од 98.158 долара, од чега чак 80.000 долара од компаније Роберта Блеквела млађег.

Обама у својој књизи наводи и то да је у једном тренутку, 2000. године, толико лоше финансијски стајао да је његова картица одбијена када је покушао да плати „рентакар” служби, за време једне конвенције Демократске странке у Лос Анђелесу.

У 2002. пријавио је 34.491 долар прихода од приватне праксе и говора, од чега је 32.000 дошло од „Екија”.