Вратити Војску Републике Српске и служење војног рока

 
Садашња наметнута војска БиХ од стране западних сила и НАТО-а је од времена свог настајања, односно укидања Војске Републике Српске јануара 2006. године праћена сталним корупционим и међународним скандалима везаним за испоруке оружја како терористима и разним побуњеницима на разним ратиштима под плаштом уништавања вишка наоружања тако и сумњивим испорукама наоружања другим државама. О свему овоме и односу Војске Републике Српске и данашње Војске БиХ смо разговарали са војно-политичким аналитичарем Гостимиром Поповићем.

Гостимире, прошло је осам година од када је под принудом Запада и НАТО-а створена Војска БиХ која је састављена од три бригаде, муслиманске, хрватске и српске. Каква је будућност ове војске и какви су односи у њој?

- Када посматрамо ову годишњицу не можемо се отети утиску једне изреке која постоји у србском народу, а она гласи: "Од чега се паметан стиди, тиме се онај други поноси.". У овом случају ми смо добили једну институцију која ничим није дефинисана, нити заснована на било којим документима. У време фамозне реформе одбране када је вршен стравичан притисак на Републику Српску говорило се упорно о томе како ће то бити ефикасније, јефтиније, боље итд. Само се испоставило да смо добили један институционални ситем који производи афере, који гута новац и који не служи, ама баш ничему. Исто тако на неки начин доприноси, да се поједина кризна жаришта у свету више активишу слањем, продајом или не знам чега све, наоружања и војне опреме са овог простора.

Постоје разне афере везане за наоружање Војске БиХ. Наоружање и опрема су доспевали у Грузију која је извршила агресију на Јужну Осетију и напала руске миротворце, оружје је доспевало разним терористичким организацијама у Сирији и другим земаљама разним каналима и начинима из складишта Војске БиХ.

- Врло је интересантно то време када је из тих складишта те војске отишла одређена количина наоружања и муниције у Грузију. На то је прво реаговало Министарство одбране Руске Федерације и Министарство спољних послова, а ови овде су то чак покушали да заташкају и да на неки начин ставе ту групу под тепих. Дакле када говоримо о тој институцији, то је потпуно непотребна и потпуно скупа институција. Једино што служи је као утицај и мамац да неко одавде ове људе превуче и увуче у НАТО савез, не зато што је то нека велика сила за НАТО савез, него да на неки начин НАТО стави цели југоисток Европе под контролу, а поготово да ставе под контролу Републику Српску и Србију, јер рачунају да ако не могу преко Србије, да њу ставе под контролу, да могу на овај други начин. Читава та прича око оружаних снага на овом простору је једноставно непотребна и било би веома добро када би се неко нашао паметан у Парламентарној скупштини да то све затвори и да тих седам, осам хиљада људи пошаље да раде нешто корисније, а та опрема да се распрода. Начин одржавања и начин обезбеђења мира на овом простору је врло лако наћи и то је много јефтиније него овако.

Какво је Ваше мишљење у односу на Војску Републике Српске? Да ли би било паметније да власти Републике Српске нису подлеге страним, западним, дрским притисцима и високим представницима, односно да је Војска Републике Српске остала да живи и дан данас?

- У то време када је то радио Џејмс Локер, дакле један нискоразредни чиновник у Пентагону који је дошао овде да заради један милион долара и да укине Војску Републике Српске је код тадашњег нашег актуелног председника улазио без куцања, малтене буквално отварао врата ногом, а овај је све то гледао. То што је направљено је направљено веома лоше. Да је остала Војска Републике Српске она би била јефтинија за 30-40% од овог сада. Била би ефикаснија. Могло би се у складу са саврменом организацијом тих система направити и то да млади људи иду једноставно, да на неки начин ојачају, и да то буде поред осталог, не само одбранбена него и образовно-васпитна институција. Међутим управо је то био циљ, да се то мора укинути, да то не би била и остала значајна одбранбена институција где ће млади људи да се уче неком реду и неким вештинама и навикама, те и да се направи програм да то буде позитивно, а не као што се то ради у неким другим земљама, дакле да то буде, како би смо рекли на добробит народа. Војска Републике Српске је морала остати у једном капацитету и морала је на неки начин да изражава вољу и жељу народа који овде живи. То није урађено и због тога сада имамо овакав проблем и имамо институцију која ником не треба, а која једе огромну количину новца.

Да ли постоји могућност да се укине Војска БиХ и да се опет створи Војска Републике Српске, па да се млади обучавају, да прођу обуку?

- Постоји врло једноставно решење за то укидање или за престанак рада ОС БиХ, јер војска, односно Закон о оружаним снагама, и свашта још нешто, на нивоу БиХ у изворном Дејтонском мировном уговору у анексу 4. нема никакво упориште. Постоји и та могућност.

Како би Војска Републике Српске требало да изгледа данас, насупрот наметнуте Војске БиХ од стране западних сила и НАТО-а?

- Да, она је наметнута. Следећа ствар је та, да постоји могућност стварања одређеног одбрамбеног система и Војске Републике Српске која би била направљена по савремним узансама стварања одбрамбених система малих земаља. Један од примера је, мада то није мала земља јесте Аустрија која и даље има обавезу служења војног рока од шест месеци. Осамнаестогодишњаци иду на ту обуку, прођу, и долазе веома поносни са те обуке. Зашто се не би могли угледати на Аустрију којој не пада на памет да буде чланица НАТО-а, а имају редовно служење војног рока и то им је јефтиније него да буду у НАТО-у.

Недавно је и референдум у Швајцарској показао да је 73% становништва за обавезу служења војног рока.

- Наравно и Швајцарци су у томе потпуно аутономни. Они нису нека велика земља, али они то сматрају кроз неколико аспеката, а то је обучавање младих људи и њихова припрема за живот. На неки начин у том свом систему у коме се граде вредности Швајцарске и наравно Швајцарци су са 73% оставили да им то буде за сва времена.

Какво је расположење становништва у Републици Србској према Војсци БиХ и уопште према БиХ треба се само подсетити на свечану заклетву регрута Војске Републике Српске на Мањачи 2005. године када су на опште одушевљење присутних изговорили речи: "Свечано се заклињем, да ћу бранити суверенитет, територијални интегритет, уставни поредак, и политичку независност Републике Српске!", иако је говорник рекао Босне и Херцеговине. Након овог догађаја експресно је смењен командант Војске Републике Српске, генерал Новак Ђукић, а који је потом и експресно оптужен да је наводно извршио ратни злочин на "Тузланској капији", а Војска Републике Српске је укинута под плаштом демократије и евроинтеграција, а све у циљу сламања државности Републике Српске и њене унитаризације у БиХ.

Смену шефа Генералштаба ВРС генерала Новака Ђукића подржао је и тада високи представник ЕУ за спољну политику и безбедност, Хавијер Солана, познат и као "славни" командант НАТО снага, бесомучни налогодавац злочина и бомбардовања СР Југославије и под чијим су се покровитељством, а када је дошао на дужност команданта НАТО-а 1995. године у децембру, па на даље, вршила хапшења и убијања Срба на простору Републике Српске.

Он је тада у саопштењу назвао смењеног генерала Ђукића "крајње одговорним" за инциденте који су се догодили 16. априла, приликом полагања заклетве нових војника ВРС у касарнама Мањача и Билећа. Солана је генерала Ђукића прогласио одговорним "не само због чињенице да су се инциденти догодили", већ и због "пропуста Војске Републике Српске и њеног ланца командовања да брзим деловањем обнови лојалност Војске Републике Српске уређењу Босне и Херцеговине." Недуго после овога Војска Републике је укинута.

Помоз` Бог јунаци!

Бог ти помог`о!


Вања Савићевић,

https://serbian.ruvr.ru/2014_01_21/Vratiti-Vojsku-Republike-Srpske-i-sluzhenje-vojnog-roka/